Srpski zatvori

U srpskim zatvorima je oko 10.000 robijaša, a samo lane iza rešetaka dospeo 141 zločinac osuđen za najteže krivično delo. Maksimalnu kaznu od 40 godina izdržava 67 osuđenika. Zatvori prenaseljeni i nepraktični. 

Ako sud utvrdi da je Dragan Đurić, mesar iz Surčina, kriv za svirepo ubistvo tinejdžerke Tijane Jurić - što je sam već priznao policiji, deliće sudbinu sa još oko 10.000 zatvorenika, koliko ih trenutno ima u srpskim zatvorima. Od toga, za ubistvo „leži“ oko 600 muškaraca i 50 žena. A samo lane je iza rešetaka dospelo njih 141.

Ako bude osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina, pridružiće se „mini-armiji“ koju je početkom ove godine činilo 67 najtežih osuđenika. Među njima su i bivši pripadnici državne bezbednosti pukovnik Milorad Ulemek Legija i bivši potpukovnik Zvezdan Jovanović, pravosnažno osuđeni za ubistvo premijera Đinđića, ali i Darijan Musić, drugostepeno osuđen za prebijanje nasmrt manekenke Vladislave Červenko, 2012. godine. Ako Đurićeva kazna bude nešto blaža (20-40 godina) biće u društvu sa još stotinak sličnih.

Kako izgledaju srpski zatvori u ovom trenutku? Skoro 26.000 ljudi završilo je prošle godine iza rešetaka, pokazuje najnoviji izveštaj Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Ceo jedan grad veličine Paraćina, Obrenovca ili opštine Lučani! Po broju zatvorskih kazni Srbija spada u najstrože evropske zemlje, iako vlada uverenje da je naša kaznena politika u praksi blaga.

„Slika“ osuđenih nimalo nije optimistična i svetla. Prvo, zato što je više onih koji su kroz zatvorski sistem već prošli i u njega se vratili, od onih koji su na robiji prvi put. To znači da prethodne kazne na njih nisu delovale (3.895 povratnika naspram 3.472 primarnih zatvorenika). Drugo, zato što je broj onih koji su počinili mračna i surova dela relativno visok. Tu su ubice, razbojnici, silovatelji, dileri, porodični nasilnici, pedofili...

Lane je 27 zatvorenika pokušalo da se ubije, a njih šest je to i uspelo, obesivši se. Ostali su se neuspelo vešali, sekli i trovali se. Statistika pokazuje i da je 1.274 drugima u tučama nanelo posekotine, ubode, prelome, a 249 se samopovređivalo. Više od 800 je štrajkovalo glađu, bilo zato što je nezadovoljno radom suda, bilo smeštajem ili radom zatvorskog osoblja.

Skoro polovina zatvorenih ima između 27 i 40 godina, ali je zanimljivo da je 41 osuđenik lane bio stariji od 70! Najmlađi osuđenici imaju samo 14 godina (jedan dečak i jedna devojčica), i oni su smešteni u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu. Čak šest maloletnika izvršilo je ubistvo. Među zatvorskom populacijom našlo se i 170 stranaca, od kojih trojica ubica.

Zatvor je i utočište za zavisnike. Više od 2.200 pritvorenika, osuđenika, maloletnika i prekršajno kažnjenih u prošloj godini registrovani su alkoholičari. U toj grupi više je muškaraca nego žena. Bukvalno duplo više njih su narkomani, od čega 1.500 heroinski zavisnici. Zanimljivo je i da su 22 osuđenika pobegla, ali su nađeni, dok je 30 uhvaćeno u pokušaju bekstva.

Prilikom pretresa čuvari su pronašli stotine noževa i opasnog oruđa, veće količine marihuane, hašiša, heroina i kokaina, nedozvoljene tablete, mobilne telefone...

U izveštaju Uprave konstatuje se da su mnogi zatvori prastari, građeni pre više decenija, a neki čak u doba Austrougarske. Oni su bile prilagođeni potpuno drugačijoj zatvorskoj populaciji. Zato su danas zatvori prenaseljeni i nepraktični, često nehumani po evropskim standardima (nemaju dovoljan broj kvadrata po osuđeniku ili prirodno svetlo...), a samo održavanje iziskuje velike troškove.

Početak pregovora sa EU, kako navode u Upravi, iziskuje da se zavodi skroje po evropskim aršinima. Prvi korak biće izgradnja sasvim novih zatvora u Pančevu i Kragujevcu. Poseban projekat je poboljšanje uslova za maloletnike, kroz rekonstrukciju postojećih objekata u valjevskom zavodu i izgradnju nove zgrade. Prošle godine počela je i rekonstrukcija KPZ za žene u Požarevcu, za šta je odobrena donacija iz pretpristupnih IPA fondova od 2,6 miliona evra.

Oko 160 zatvorenika, prema godišnjem izveštaju Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, potpuno je nepismeno, dok oko 1.200 njih nema završenu osnovnu školu. Ipak, trećina je uspela da okonča srednju, osamdesetak fakultet, a ima i šest magistara i dva doktora nauka!