Održan festival besedništva osuđenika u KPZ Sremska Mitrovica

SADA srce šalje poruku duši, da je moj život izlečio neizlečivo i da počinje iz početka. Ali, ovog puta sa novim svrhom. Jer, moj život će biti lep, upravo zato što sam od krhotina stvorila nešto jače.

To je poruka osuđenice Vesne Jeremić, pobednice autorske besede pod nazivom "Poruka srca", na trećem festivalu besedništva osuđenih lica, koji je u organizaciji Ministarstva pravde, Uprave za izvršenje zatvorskih sankcija i Kazneno-popravnog zavoda Sremska Mitrovica, održan u hotelu "Srem". Osuđenik iz ovog zatvora Bogdan Lupac dobitnik je nagrade za interpretaciju, od osam učesnika u ovoj kategoriji. U zatvorskoj ustanovi koja je izgrađena po naredbi austrougarskog cara Franje Josifa, napominju da je i ova manifestacija deo edukacije, kako bi se osuđenici posle odslužene kazne lakše uključili u normalan život.

Festival pod nazivom "Neka se čuje i druga strana", ove godine okupio je 13 osuđenika iz poluotvorenih i otvorenih odeljenja iz šest zatvorskih ustanova iz Srbije. Na bini su se smenjivali učesnici koji su se takmičili u dve kategorije, autorska beseda i u drugoj, gde su izvođači interpretirali nečiju, po svom izboru. Trema kod takmičara, bila je neizbežna. U autorskoj besedi učestvovalo je petoro, među njima jedina žena, koja je kratkom i emotivnom porukom osvojila žiri.

- Život počinje onog trenutka kada se raspadne, a ja sam to shvatila kada mi se desila tragedija. Sada me sitnice obraduju i izmame osmeh, učim da budem srećna, jer znam da sreća dolazi iznutra i novog srca, onog mog starog, izlečenog - kaže pobednica Vesna, koja služi zatvorsku kaznu u KPZ za žene u Požarevcu, zbog ubistva. Ona je osuđena na zatvorsku kaznu od pet godina i četiri meseca, a još šest meseci, koliko joj je ostalo do kraja, koristi da čita i piše pesme.

STRANCI U KPZtrenutno boravi više od 2.000 osuđenika. Ovo je jedina ustanova u sistemu izvršenja krivičnih sankcija u Srbiji, u kojoj kazne izdržavaju i strani državljani, kojih trenutno ima oko 200.

U kategoriji interpretacija, osuđenik Bogdan iz Sremske Mitrovice, koji služi zatvorsku kaznu zbog neovlašćene proizvodnje marihuane, govorio je o slobodi, tekst autora Jovana B. Vladimirova.

- Svima nama je sloboda ugrožena, ali ja kao osuđeno lice nalazim se u težem položaju. Zato, kada sam birao interpretaciju, prvo mi je za oko zapao sam naziv besede, ali i to što kao čovek težim ka toj slobodi - naglasio je Bogdan, kojem je ostalo još godinu dana i deset meseci zatvorske kazne.

PRIPREME ZA OTPUST

- OVA manifestacija je kruna našeg rada sa osuđenicima. Ovo smo napravili zbog resocijalizacije i pripreme za njihov postepeni prihvat, kada napuste našu ustanovu. Na ovaj način želimo i da ih afirmišemo, kroz razne aktivnosti u našoj ustanovi - ističe Nebojša Draganović, zamenik upravnika KPZ u Sremskoj Mitrovici.

Goli Zivot: Zoran Robija Milosavljevic (09.06.2017.)

U Srbiji radije idu u zatvor, nego na rad u javnom interesu

Predsednik Prekršajnog apelacionog suda Zoran Pašalić ukazuje da se u Srbiji radije ide u zatvor, nego na rad u javnom interesu i najavljuje da će se ubuduće više raditi na tom problemu.

Prema njegovim rečima, ljudi izbegavaju rad u javnom interesu, čak i kada nemaju sredstava da plate kaznu, jer smatraju da ih takav rad degradira.

"Cilj društveno korisnog rada ili rada u javnom ineteresu je dvostruk. Tim radom nešto se pruža zajednici, a sa druge strane on ima vaspitno edukativni karakter", rekao je Pašalić za Glas zapadne Srbije.

“Na primer, dobro bi bilo da počinioci koji su povratnici u saobraćajnim prekršajima društveni rad obavljaju na mestima gde će se uveriti koliko njihovo nepridržavanje saobraćajnih propisa može dovesti do teških posledica. Recimo, u banji Melenci, gde mogu videti svoje vršnjake u veoma lošem stanju posle saobraćajnih nesreća, sa teškim telesnim povredama i sigurno će posle toga imati drugačiji odnos prema bezbednosti u saobraćaju”, rekao je Pašalić.

“U narednom periodu više pažnje ćemo pokloniti edukaciji i objašnjavanju da nije degradirajuće ako se prihvati rad u javnom interesu, za šta je, inače, neophodan pristanak počinioca prekršaja”, istakao je Pašalić.

Nova krivicna dela u Krivicnom Zakoniku Srbije

Od 1. juna u srpskom zakonodavstvu počeće da se primenjuju nova krivična dela protiv života i tela, kao i polnih sloboda predviđena izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Srbije koje su usvojene prošle godine.

To su: proganjanje, polno uzmemiravanje, navođenje deteta na prisustvovanje polnim radnjama i prinudno zaključenje brakova.

Takođe, počinje primena odredbi KZ-a kojom je povećana kazna za obljubu nad nemoćnim licem. Umesto raspona kazne od dve do 10 godina, učiniocima tog dela sada će sud moći da izrekne kazne od pet do 12 godina zatvora.

Zakonske odredbe povećavaju i minimum kazne za krivicno delo "Obljuba nad detetom" pa je umesto dosadašnje tri godine, propisano da se učiniocu sud može izreći najmanje pet godina zatvora.

Za krivično delo "Proganjanje", zakon kaže da će ga izvršiti onaj ko: "u toku određenog vremenskog perioda:

1) drugo lice neovlašćeno prati ili preduzima druge radnje u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji;

2) protivno volji drugog lica nastoji da sa njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije;

3) zloupotrebljava podatke o ličnosti drugog lica ili njemu bliskog lica radi nuđenja robe ili usluga;

4) preti napadom na život, telo ili slobodu drugog lica ili njemu bliskog lica;

5) preduzima druge slicne radnje na nacin koji može osetno da ugrozi licni život lica prema kome se radnje preduzimaju".

Za ove radnje izvršenja zakonom je zaprećena novčana kazna ili zatvor do tri godine, a ako je krivičnim delo izazvana opasnost po život, zdravlje ili telo drugog lica ili njemu bliskog lica, učiniocu preti zatvor od tri meseca do pet godina.

U slučaju smrti drugog lica ili njemu bliskog lica, učiniocu sud može da se izrekne kaznu zatvora u rasponu od jedne do 10 godina.

Za novo krivično delo "Polno uznemiravanje", zakon kaže da je to "svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje".

Zaprećena za to delo je novčana kazna ili zatvor do šest meseci, a ako je žrtva maloletno lice učiniocu dela preti zatvor od tri meseca do tri godine.

"Navođenje deteta na prisustvovanje polnim radnjama" je novo krivično delo za koje je zaprećena kazna od jedne do osam godina zatvora.

Ako je to delo učinjeno primenom sile ili pretnje, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do 10 godina.

Za "Prinudno zaključenje braka", zaprećena je kazna od tri meseca do tri godine.

A ako učinilac radi prinudnog braka žrtvu odvede u inostranstvo ili je na to navede, kazniće se zatvorom do dve godine.

Kada je u pitanju novo krivično delo "Sakaćenje ženskog polnog organa" zakon kaže: "Ko osakati spoljne delove ženskog polnog organa, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina", a ako nastupi smrt ženskog lica, učiniocu preti zatvor od dve do 12 godina.

Takođe je izmenjen član KZ-a koji reguliše oduzimanje deteta od roditelja, usvojioca ili staraoca.

Za to delo zaprećena je novčana kazna ili zatvor do tri godine, a ako je oteta beba, učiniocu preti zatvor od šest meseci do pet godina.

Ako je ovo delo učinjeno iz koristoljublja ili drugih niskih pobuda ili je usled dela teže ugroženo zdravlje, vaspitanje ili školovanje maloletnog lica ili je delo ucinjeno od strane organizovane kriminalne grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do 10 godina.

Uslovni otpust po novim izmenama Krivicnog zakona Srbije

Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika(„Sl. glasnik RS“, br. 94/2016) počinje da se primenjuje od 1. juna 2017. godine, osim odredbama koje se odnose na krivična dela protiv privrede koje se primenjuju od 1. marta 2018. godine, dok su izmene krivičnog dela terorizam iz člana 391. Krivičnog zakonika počele da se primenjuju 2. decembra 2016. godine.

Kada je u pitanju uslovni otpust kao institut opšteg dela Krivičnog zakonika, predstavićemo kako je član 46. koji ga uređuje glasio pre i posle navedenih izmena.

I. Prikaz odredaba o uslovnom otpustu pre i posle izmena

Pre izmena iz „Sl. glasnika RS“, br. 94/2016 ovaj član je glasio:

„(1) Osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne zatvora sud će uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje pokazuju da je u odnosu na njega postignuta svrha kažnjavanja. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta disciplinski kažnjavan i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.

(2) Ukoliko ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, sud može uslovno otpustiti osuđenog:

– koji izdržava kaznu zatvora od 30 do 40 godina;

– koji je osuđen za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom (čl. 370. do 393a), krivična dela protiv polne slobode (čl. 178. do 185b), krivično delo nasilje u porodici (član 194. st. 2. do 4), krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (član 246. stav 4), krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (čl. 305. do 321), krivično delo primanje mita (član 367) i krivično delo davanje mita (član 368);

– koji je osuđen od strane nadležnih sudova, odnosno njihovih posebnih odeljenja, u postupcima vođenim u skladu sa nadležnošću određenom Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela;

– koji je više od tri puta pravnosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje ili ne postoje uslovi za brisanje neke od osuda.

(3) Sud može u odluci o uslovnom otpustu odrediti da je osuđeni dužan da ispuni obaveze predviđene krivičnopravnim odredbama.

(4) U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, ako uslovni otpust ne bude opozvan, smatra se da je osuđeni izdržao kaznu.“

Nakon izmena ovaj član glasi:

„(1) Osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne zatvora sud će uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta kažnjavan za teže disciplinske prestupe i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.

(2) Ukoliko ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, sud može uslovno otpustiti osuđenog:

– koji izdržava kaznu zatvora od 30 do 40 godina;

– koji je osuđen za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom (čl. 370. do 393a), krivična dela protiv polne slobode (čl. 178. do 185b), krivično delo nasilje u porodici (član 194. st. 2. do 4), krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (član 246. stav 4), krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (čl. 305. do 321), krivično delo primanje mita (član 367) i krivično delo davanje mita (član 368);

– koji je osuđen od strane nadležnih sudova, odnosno njihovih posebnih odeljenja, u postupcima vođenim u skladu sa nadležnošću određenom Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela;

– koji je više od tri puta pravnosnažno osuđen na (brisano – „bezuslovnu“) kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje ili ne postoje uslovi za brisanje neke od osuda.

(3) Sud može u odluci o uslovnom otpustu odrediti da je osuđeni dužan da ispuni neku od obaveza iz člana 73. ovog zakonika, kao i neku drugu obavezu predviđenu krivičnopravnim odredbama.

(4) U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, ako uslovni otpust ne bude opozvan, smatra se da je osuđeni izdržao kaznu.“

Dakle,u stavu 1. ovog člana reči: „pokazuju da je u odnosu na njega postignuta svrha kažnjavanja” zamenjene su rečima: „ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo”, a reči: „disciplinski kažnjavan” su zamenjene rečima: „kažnjavan za teže disciplinske prestupe”.

U stavu 2. koji je alineja četvrta reč: „bezuslovnu” brisana je, dok su u stavu 3. reči: „obaveze predviđene krivičnopravnim odredbama” zamenjene rečima: „neku od obaveza iz člana 73. ovog zakonika (član 73. uređuje zaštitni nadzor), kao i neku drugu obavezu predviđenu krivičnopravnim odredbama”.

II. Obrazloženje izmena

Prema obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, razlozi za izmene odredaba koje uređuju uslovni otpust se sastoje u tome što je u praksi primećeno da sudovi uslovni otpust dosta retko koriste, odnosno da je procenat uslovno otpuštenih lica osuđenih na kaznu zatvora u poređenju sa drugim evropskim zemljama (pa i bivšom SFRJ) znatno niži.

Dalje se navodi da ni izmene Krivičnog zakonika iz 2012. godine kojima je cilj bio da se kod većine krivičnih dela uvede obavezan uslovni otpust nisu u tom pogledu ništa promenile. Tome je najviše doprinela postojeća odredba koja zahteva za uslovni otpust ispunjavanje uslova koje je teško utvrditi. Naime, teško je utvrditi da li je u odnosu na uslovno osuđenog postignuta svrha kažnjavanja, te  se zato odustalo od tog uslova i pošlo od toga da je za uslovni otpust, pored dve trećine izdržane kazne, dovoljno da se u toku izdržavanja kazne tako vladao da se sa osnovnom može očekivati da za vreme dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo.

Takođe se ističe, da je neophodno bilo precizirati koje to obaveze sud može naložiti uslovno otpuštenom. Ovo tim pre što je u Zakonu o izvršenju vanzavodskih mera i sankcija predviđeno da se mogu nalagati obaveze uz zaštitni nadzor predviđene Krivičnim zakonikom, a da sam Krivični zakonik ne predviđa takvu mogućnost.

III. Dosadašnja sudska praksa

Na ovom mestu prikazaćemo određene stavove zauzete u odlukama sudova u vezi sa uslovnim otpustom, odnosno sentence iz pojedinih odluka, kao i zaključak apelacionih sudova.

1. Povodom podnete molbe osuđenog za uslovni otpust, sud ceni sve okolnosti pri čemu nije vezan predlogom zavodske ustanove. (Rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž 95/2016 od 5. septembra 2016. god.).

2. Kako se osuđeni još uvek nalazi razvrstan u zatvorenom delu zavoda za izdržavanje kazne, krivična dela ne priznaje, odnosno kategorički negira njihovo izvršenje, te samim tim ni odnos prema kazni nije pravilan, a radi se o licu koje je koristilo narkotike, nema uslova za njegov uslovni otpust. (Rešenje Višeg suda u Požarevca, 2Kuo 9/2016 od 12. aprila 2016. god.).

3. Osuđeni ispunjava uslove za uslovni otpust jer je svoje ponašanje uskladio sa pravilima kućnog reda, nije zloupotrebio proširena prava i pogodnosti, uspešno se lečio od zavisnosti, nije disciplinski kažnjavan, prihvatio je odgovornost za počinjeno krivično delo i posledice, kao i da ima ima podršku svoje porodice i obezbeđen posao nakon puštanja na uslovni otpust. (Rešenje Višeg suda u Požarevcu, 2Kuo 40/2015 od 21. januara 2016. god.).

4. Činjenica da je osuđeni dva puta kažnjavan i činjenica da su mu oduzete dodeljene pogodnosti, kao okolnosti zbog kojih se osuđeni ne može pustiti na uslovni otpust, moraju kumulativno postojati samo u slučaju kada je osuđeni uživao određene pogodnosti. (Rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Kž2 715/2015 od 7. aprila 2015. god.).

5. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne više puta disciplinski kažnjavan i kome su oduzete dodeljene pogodnosti. (Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz OK 22/2014 od 14. oktobra 2014. god.)

6. Ukoliko je okrivljeni pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora, u pritvoru proveo 2/3 iste, a još nije stupio na izdržavanje te kazne zatvora, ima pravo na podnošenje zahteva za uslovni otpust i može se uslovno otpustiti samo ukoliko sud utvrdi da su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi. (Zaključak sa zajedničkog sastanka krivičnih odeljenja svih apelacionih sudova od 24. marta 2014. god.).