Kristijan Golubovic - Exploziv (Tv Prva) orginal - video

Zakon o zaštiti uzbunjivača, drukara i cinkaroša uskoro u Skupštini

Da dolaze bolji dani za cinkaroše i drukare saznali smo danas od ministra Selakovića. Nacrt Zakona o zaštiti uzbunjivača, koji bi sutra trebalo da bude predstavljen javnosti, predviđa bolju sudsku zaštitu uzbunjivaca kako ne bi dobio otkaz i doživeo odmazdu, a dovešće i do otkrivanja većeg broja slučajeva korupcije, najavio je ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković.

Bata Nindža Selaković

On je  rekao da će se zakon odnositi, ne samo na javni sektor kao do sada, vec i na privatna preduzeća, a da će poslodavac biti taj koji će morati da dokazuje da korupcije nema.

- Suština zakona je da omogući mnogo bolju zaštitu radnika koji prijavi korupciju u privrednom društvu u kojem je zaposlen i spreči bilo kakvu vrstu odmazde, šikaniranja i mobinga poslodavca prema radniku - rekao je Selaković.

On je naglasio da će zakon dovesti do većeg stepena otkrivanja korupcije.
Zakon predviđa i zaštitu poslodavaca od lažnih prijava, rekao je Selaković.

Kancelarije za alternativne sankcije

 Rad umesto zatvora

Srbija je danas dobila još dve kancelarije za alternativne sankcije u Požarevcu i Smederevu, pored već sedam postojećih, u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kragujevcu, Valjevu, Nišu i Somboru, dok će u sredu biti otvorena i kancelarija u Sremskoj Mitrovici.

Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković poručio je danas otvarajući kancelarije u Požarevcu i Smederevu da je težnja Srbije da poveća broj te vrste kazni jer donose korist društvenoj zajednici, uštede u budžetu, a doprinosi i boljoj resocijalizaciji osuđenika.

Samo u toku prošle godine od rada u javnom interesu društvena zajednica je imala korist od oko 6.5 miliona dinara, jer su osuđenici radili u javno-komunalnim preduzećima i drugim ustanovama, naveo je ministar.

S druge strane država je ostvarila uštede u budžetu od gotovo sedam miliona dinara jer osuđeni nisu služili kazne u zatvoru u kom jedna dan po osuđeniku državu košta 1.720 dinara, ukazao je Selaković.

On je pozvao sudije da izriču tu vrstu alternativne sankcije kada god je to moguće, odnosno, za krivična dela za koja je zaprećena kazna do tri godine zatvora.

Ta vrsta sankcije može mnogo bolje da utiče na osuđenika nego da je kaznu služio u zatvoru, naglasio je Selaković.

Otvaranjem povereničkih kancelarija u sedištima viših sudova, stvara se mogućnost za sprovođenje te vrste sankcija kao alternative zatvoru.

U toku naredne godine biće otvoreno još pet kancelarija u sedištu viših sudova u Pančevu, Čačku, Leskovcu, Užicu i Sremskoj Mitrovici, najavio je ministar.

Prema njegovim rečima kazna rada u javnom interesu najpogodnija je za izricanje kod krivičnih dela iz oblasti saobraćaja, nedozvoljenog priključivanja na elektromrežu, blaze oblike remećenja javnog reda i mira.

Selaković je takođe ukazao da je Srbija trenutno na začelju Evrope kada su u pitanju kazne u javnom interesu jer danas ima 10.221 lica u zatvorima, a svega 520 njih koji služe kaznu u javnom interesu, ali da je čvrsto opredeljena da osnaži sistem alternativnih sankcija.

U Engleskoj i Velsu, kako je naveo, broj osuđenika koji kaznu služe u zatvorima iznosi 86.000 dok 230.000 njih radi u javnom interesu. Situacija je slična I kada j eu pitanju Švedska u kojoj opet tri četvrtine osuđenih , njih 15.000, radi u korist društvene zajednice, a jedna četvrtina kaznu služi u zatvoru (5.000).

U kancelarijama za alternativne sankcije rade poverenici zaduženi za nadgledanje sprovođenja kazne rada u janom interesu kao i uslovne osude sa zaštitnim nadzorom.

Odlukom suda osuđeni se šalje na rad u mesne zajednice, javno-komunalna preduzeća, javna preduzeća, ustanove kulture I ustanove za negu starih lica.

Prema podacima Uprave od početka primene alternativnih sankcija u Srbiji 2009. godine u javnom interesu je radilo ukupno 548 osuđenih, od čega je 223 njih osuđeno do decembra ove godine, na tu kaznu.

Prema zakonu, sud može da izrekne kaznu od najviše 360 sati rada u javnom interesu i to za krivična dela za koje je zaprećena kazna do tri godine zatvora.

U spuškom zatvoru oženilo se 11 osuđenika

U Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija (ZIKS) - Spuž od početka ove godine oženilo se 11 osuđenika, što je više u odnosu na 2012. godinu kada se iza rešetaka venčalo devet osuđenika, pišu podgoričke “Vijesti”.

Za isto vreme, nijedna osuđenica nije stupila u brak tokom izdržavanja kazne.

Sklapanje braka, kako se navodi, dok su na izdržavanju kazne, mogu tražiti svi osuđenici, kojima je to pravo garantovano Ustavom. Osuđenici koji su u bračnoj zajednici, imaju pravo na jednu bračnu posetu tokom meseca, u trajanju od četiri sata, bez obzira na to u kojoj se kvalifikacionoj grupi nalaze.

Prema nezvaničnim podacima iz ZIKS-a, bračnu posetu mesečno koristi oko 100 osuđenika, a zbog nedovoljnog broja prostorija u kojima se realizuju bračne posete, prednost imaju oni koji su osuđeni na duže kazne.

Bračne posete se obavljaju u posebnoj, za te svrhe namenjenoj prostoriji, radnim danima u vremenu od osam do 16 časova.

Koliko društvo pomaže zatvorenicima da ne budu povratnici

Maksimalni iznos jednokratne novčane pomoći je na nivou prosečne mesečne zarade u opštini-gradu

Lica koja su se vratila sa izdržavanja kazne zatvora – a nemaju porodicu, socijalno su ugrožena i nemaju gde da rade – mogu da podnesu zahtev centru za socijalni rad za jednokratnu novčanu pomoć. 

Ta pomoć se može iskoristiti za pribavljanje ličnih dokumenata koje bivši osuđenici često nemaju, a i za zadovoljavanje osnovnih egzistencijalnih potreba.

 Maksimalni iznos jednokratne novčane pomoći je na nivou prosečne mesečne zarade u opštini-gradu, što znači da je u Beogradu ovog meseca reč o sumi od oko 50.000 dinara (u mnogim opštinama iznos je mnogo niži). 

Bivši zatvorenik kao radno sposobno lice može da ostvari i pravo na stalnu novčanu pomoć (devet meseci u godini) – ako ispunjava određene uslove.Procedure za mnoga bivša osuđena lica su komplikovane, jer često ne raspolažu osnovnim ličnim dokumentima neophodnim za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć.

 Najpre, mora da ima lična dokumenta, ali i poresko uverenje da je bez odgovarajuće imovine. Stalna mesečna novčana pomoć za pojedinca trenutno u Srbiji iznosi 7.530 dinara.

Centri za socijalni rad u Beogradu nemaju podatke o tome koliko bivših zatvorenika traži od nas pomoć, mada nam se uprave povremeno obraćaju s molbom da prihvatimo nekoga od korisnika koji izlaze iz zatvora a nemaju gde da se vrate. Takvi zahtevi su češći ako se radi o starijim licima koja su bila osuđena na duže vremenske kazneili su imala izrečenu meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja,gde su po pravilu narušeni odnosi sa porodicom a nekad su i krivična dela izvršena u porodici.

U početku, njima se obezbeđuje smeštaj u prihvatilištu za odrasle osobe u Kumodraškoj ulici, gde mogu da ostanu do šest meseci. Posle toga, ako nemaju uslova da se vrate u svoju porodicu, starijim licima se obezbeđuje smeštaj u nekom staračkom domu ili u domu za duševno obolela lica. Ako takva osoba nema prihode onda troškovi idu na teret države.

Prema našim saznanjima, manji je broj onih kojima je potreban boravak u prihvatilištu za odrasla lica, tako da bivši zatvorenici najčešće samo traže jednokratnu pomoć po izlasku iz zatvora koja im služi da dođu do ličnih dokumenata i da se prijave u službi za zapošljavanje. Jer da bi dobili stalnu novčanu pomoć moraju da budu registrovani kao nezaposleni. Smeštaj u prihvatilište se takođe realizuje preko centra za socijalni rad.

Ako je korisniku potrebna pomoć da bi uspostavio kontakat s porodicom i decom, centar u skladu s porodičnim zakonom pomaže i u tome. Pogotovo se od mlađih izvršilaca krivičnih dela dešava da dobijemo zahtev da im obezbedimo kontakt s decom koja žive s drugim roditeljem, i mi im pomažemo u tome.

Međutim, sve su to parcijalne mere, a bivšim zatvorenicima je, po pravilu, potrebna šira društvena podrška koja bi uključivala i druge sisteme,zdravstvenu zaštitu i pomoć u vezi sa zapošljavanjem, pa i dokvalifikacijom, jer najveći broj njih je bez odgovarajuće školske spreme. Ako im se u svemu tome ne pomogne mnogi od njih su u visokom riziku da uđu u kriminalni krug u kojem su već bili.

Zanimljiva su zato iskustva Austrije u vezi s postpenalnim prihvatom zatvorenika, gde oni imaju mogućnost da koriste stan i novčanu pomoć od koje mogu da žive, kada dobijaju i šansu da se prekvalifikuju za zanimanje koje će im pomoći dadođu do posla. Mi u Beogradu pružamo sličnu uslugu, ali mladima koji napuštaju sistem socijalne zaštite. Reč je o deci bez roditeljskog staranja koja su do punoletstva, odnosno završetka škole, bila u hraniteljskoj porodici ili u domovima za decu bez roditelja, da bi posle toga dve godine mogli da koriste stanove i ostvaruju pravo na stalnu novčanu naknadu. Reč je o 32 raspoloživa mesta u Beogradu, u ukupno 11 stanova.

Kad je, pak, o bivšim osuđenicima reč, njima je teže da se uključe u redovne tokove, a pogotovo da dođu do posla. Taj problem bi trebalo rešavati kroz javne radove ili na neki drugi način. Ili bi u saradnji s Nacionalnom službom zapošljavanja trebalo utvrditi koja su zanimanja kod nas najviše tražena. I tome posvetiti odgovarajuće obuke u zatvorima. Naravno, za one koji su voljni da u tome učestvuju, jer uvek ima osuđenika koje to ne interesuje. Kao što i jednokratnu novčanu pomoć neki iskoriste da iznajme stan i zatim mesec dana traže posao, a neki odmah odu sa „starim društvom“, nastavljajući život u nekadašnjem okruženju i u skladu s ranijim navikama.

UN: Prenatrpanost zatvora je vrsta mučenja

Usled stalnog rasta broja zatvorenika u svetu, prenatrpanost zatvora stvara uslove koji mogu da se smatraju zlostavljanjem ili čak mučenjem, izjavio je specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za torturu Huan Mendes.

On je istakao da rastući broj zatvorenika "predstavlja ogroman finansijski teret po države", budući da se procenjuje da se u zatvorima širom sveta trenutno nalazi više od 10 miliona ljudi, 

"Globalna kriza na tom polju rezultuje pogoršanjem uslova u zatvorima, što dovodi do okolnosti koje mogu da se smatraju zlostavljanjem ili čak mučenjem", naveo je Mendes, koji radi na tome da Generalna skupština UN revidira svoje propise o tretmanu zatvorenika.

Mendes je u izveštaju upozorio da Standardna minimalna pravila za postupanje prema zatvorenicima, koje su Ujedinjene nacije usvojile pre više od 50 godina, "značajno zaostaju u odnosu na napredak postignut u poslednje vreme kad je reč o međunarodnim zakonima na polju ljudskih prava".

On je posebno ukazao na to da Standardi ne sadrže odredbu o apsolutnoj zabrani torture i da bi pravila trebalo da se primenjuju i na institucije za mentalno obolele i policijske stanice.

E Mendes svaka ti je ka Njegoševa.

Projekat "Od kršenja do stvaranja zakona", predstava "Banja robija", ApsArt - video

Uskoro!Uskoro!Evropski zatvori u Srbiji!

Selaković je rekao da je boraveći u Briselu, prilikom bilateralnog skrininga, prisustvovao prezentaciji koja se odnosila na sprečavanju torture i borbu protiv torture, poštovanju ljudskih prava i sistem izvršenja krivičnih sankcija.

“Iz meseca u mesec zatvorski sistem je sve više na onom nivou standarda koje postavlja Evropska unija” – rekao je Selaković, ali je napomenuo da se još ne može reći da su ti standardi ispunjeni sto odsto.

On je naveo da se na tome radi i da je taj sistem u prethodnih godinu i po dana značajno ojačao što se vidi, kako je rekao, i na primeru Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu, koji je danas posetio.

“Naša država traži svoj politčki put upravo u evropskim integracijama i opredelila se za njega, a to je put tokom koga ćemo, naročito u procesu pregovaranja iskoristiti svaku moguću priliku da svaki deo našeg društva, uključujući i zatvorski sistem, ojačamo i dovedemo na jedan nivo koji se može nazvati evropskim” – rekao je Selaković novinarima u Kruševcu.

Ministar pravde obišao je danas Vaspitno-popravni dom (Sivi dom) u Kruševcu gde je donacijom EU od oko tri miliona evra finansirana izgradnja osam novih paviljona.

Zatvorske vesti - KPZ Niš

Skoro trećina od 1.350 osuđenika u Kazneno-popravnom zavodu “Niš” dobrovoljno se prijavila za rad na zatvorskoj ekonomiji, izvođenju građevinskih radova i u proizvodnim pogonima, što je niškoj kaznionici donijelo višemilionske uštede u 2013.

"Proizveli smo u ovoj godini 90.000 komada jaja, i 21 tonu mlijeka, dvostruko više nego lane, kao i 38 tona svinjskog mesa. 

U ovoj godini uopšte nismo kupovali svinjsko meso, a već tri mjeseca ne kupujemo ni jaja. 

Zbog osuđenika drugih vjeroispovesti imamo i ovce i junad, pa ni to meso nismo kupovali u 2013. Cilj nam je da sljedeće godine sami proizvodimo svu hranu", kaže upravnik KP zavoda “Niš” Aleksandar Grbović.

Osuđenici su osim poljoprivrede u proizvodnim pogonima napravili i skoro 300 bojlera marke “deligrad”, 120 kreveta, 3.900 dušeka, 2.280 peškira, 1.182 ljetnje osuđeničke uniforme, i 1.520 zimskih odijela, 750 čaršava i 340 jastučnica.

Po zakonu, radni sat osuđenika košta 32 dinara, malo li je na ovu glad.

Zatvorenici u KPZ Niš renovirali crkvu i oslikavaju ikone

Crkva cara Stefana Dečanskog, zadužbina kralja Aleksandra, jedinstvena bogomolja koja je sagrađena 1934. godine unutar zidina Kazneno-popravnog zavoda u Nišu, dobija novi izgled zahvaljujući grupi osuđenika koja je u dogovoru sa upravom odlučila da je obnovi, piše Blic.

Osmorica robijaša su sami popravili krov, okrečili fasadu i već mesecima oslikavaju freske i ikone, te prave ikonostas, tako da se u crkvi, koja je godinama služila kao magacin, ponovo svake sedmice drže liturgije.

- Ovo je prvi put u mom životu da radim nešto dobro i korisno. Ovaj me je posao promenio, sada drugačije gledam na mnoge stvari. Sam sam se prijavio da radim na obnovi crkve jer želim da uradim nešto korisno i za sebe i za zajednicu. Osećam se ispunjeno i zadovoljno, a crkva koja je bila godinama potpuno zapuštena polako dobija svoj pravi izgled - kaže Aleksandar Popović iz Vranja koji je osuđen na 6,5 godina zbog krađa.

On je u zatvoru pod budnim okom profesora Umetničke škole Staniše Radojlovića savladao tehniku ikonopisa, pa je naslikao i svoje prve ikone. Na slikanju svetaca radi s Milošem Nikolićem iz Gornjeg Milanovca, osuđenim na sedmogodišnju kaznu zatvora zbog droge.

- Ponosan sam na ovo što radim, uspeo sam da naučim dosta toga oko tehnike ikonopisa i sigurno ću nakon izlaska iz zatvora nastaviti da se bavim ovim poslom - dodaje on.

Ovo je treća po veličini crkva u Nišu. Ona je bila potpuno devastirana, ali se zahvaljujući angažmanu osuđenika u njoj jednom nedeljno vrše službe kojima prisustvuje i po 200 osuđenika.

Zastarenje izvršenja kazne

Ministarstvo pravde iznelo je i podatak da je 518 presuda u Srbiji zastarelo tokom prethodne tri i po godine. Reč je, zapravo, o zastarelosti izvršenja kazne zatvora u slučajevima kada optuženi nisu bili u pritvoru u momentu pravnosnažnosti presude, jer su se branili sa slobode ili su bili u bekstvu.

 Saznajemo da se ovaj podatak odnosi uglavnom na kratke zatvorske kazne, jer one najbrže zastarevaju. Što je kazna manja, njeno izvršenje zastareva brže.

– Kada optuženi dočeka pravnosnažnost presude na slobodi, on na kućnu adresu dobija poziv od suda da se javi na izdržavanje kazne. Kada dobije poziv on ima pravo da u roku od tri dana podnese molbu za odlaganje izvršenja i da navede razloge. Obično su to zdravstveni problemi ili neki neodložni privatni poslovi – objašnjava sudija Vrhovnog suda Srbije Janko Lazarević.

Treći opštinski sud u Beogradu nadležan je za sva izvršenja kazni za osuđene na području Beograda, a u unutrašnjosti Srbije ovu nadležnost ima svaki opštinski sud za osuđena lica koja imaju prebivališta ne teritoriji tog suda, bez obzira na to u kom sudu su osuđeni.

– Predsednik nadležnog opštinskog suda može da prihvati molbu osuđenog za odlaganje izvršenja, a ako je odbije onda osuđeno lice ima pravo žalbe predsedniku Okružnog suda, pa ako ne uvaži žalbu onda se osuđeni ponovo poziva.

 Međutim, tada se često dešava da osuđeni više nije na prijavljenoj adresi i da mu se ne može uručiti poziv. U takvim slučajevima sud naređuje raspisivanje poternice i policija kreće u potragu, koja može da traje godinama i tada dolazi do zastarelosti izvršenja kazne zatvora – objašnjava sudija Lazarević.

Kada je reč o krivičnim delima za koja je propisana kazna do jedne godine zatvora onda je apsolutni rok zastarelosti četiri godine.

– Posle toga ne može se pristupiti izvršenju kazne zatvora do jedne godine. Međutim, što je krivično delo teže, odnosno što je propisana kazna za to delo teža rok zastarelosti je duži i osuđenom je potrebno mnogo više godina skrivanja da bi mu izvršenje zastarelo. Posebni su slučajevi kada su osuđeni od samog početka krivičnog postupka bili u bekstvu, pa im se onda sudi u odsustvu. Oni će u odsustvu biti i osuđeni, ali će se rok zastarelosti računati tek od dana pravnosnažnosti presude.

Čak 50 godina je potrebno da zastari izvršenje kazni od 30 do 40 godina. Ako okrivljeni bude uhapšen u inostranstvu, on može zahtevati da se postupak protiv njega ponovi, odnosno da mu se sudi "u prisustvu", ali tada rok zastarelosti više ne teče – objašnjava naš sagovornik.

Za krivična dela za koja je propisana kazna od tri do pet godina zatvora rok zastarelosti izvršenja je deset godina, a dvostruko je duži za dela kod kojih je propisana kazna od pet do deset godina, dok je 30 godina rok zastarelosti za krivična dela za koja je zaprećena kazna od 10 do 15 godina, a 40 godina za zločine "teške" više od 15 godina. Samo ratni zločini nikada ne zastarevaju.

– Ove rokove je važno imati u vidu i zato što do zastarelosti presuda u Srbiji nije došlo samo zbog izbegavanja osuđenih lica da odu na izdržavanje kazne već i zbog promene zakona, jer raspon kazni za neka krivična dela je novim Krivičnim zakonikom smanjen, pa je automatski rok zastarelosti u tim slučajevima postao duplo kraći. Tako smo imali situacije da neke presude zastare samim danom stupanja na snagu Krivičnog zakonika, 1. januara 2006. godine – objasnio je sudija Janko Lazarević.

Najbezbedniji zatvor u zemlji - video

Švedska zatvara zatvore zbog nedostatka osuđenika!

Za razliku od neviđenog rasta zatvorenika u SAD, Švedska ide u suprotnom smeru: ima previše zatvora i premalo osuđenika. zbog toga je ova država rešila da stavi katanac na četiri zatvora i jednu pritvorsku jedinicu.

Razlog za ovakvu odluku nije nedostatak kriminala. Zapravo, stopa kriminala u Švedskoj je u blagom porastu. Poenta se krije u državnoj politici rehabilitacije kriminalaca, a ne njihovog tamničenja. Zatvorska populacija u ovoj skandinavskoj zemlji je za samo godinu dana opala za šest odsto, dok u SAD federalni zatvori beleže 40 odsto više zatvorenika od predviđenih kapaciteta objekata.

Najčitaniji američki list "Njujork Tajms" naglasio je protekle nedelje razliku u sistemu rehabilitacije između SAD i Evrope, gde je većina zatvorskih kazni kraća od 12 meseci, dok je Americi taj prosek duži od tri godine. Novinari ovog lista su primetili i najznačajniju razliku: u Evropi je za zatvorenike predviđena veća sloboda kretanja i bolji uslovi kako bi mogli da se na pravi način vrate u društvo. Jer, nije poenta samo nekoga strpati iza rešetaka i baciti ključ.