среда, 22. јануар 2014.

Alternativne sankcije

Kućni zatvor će, pored rada u javnom interesu i uslovne osude sa zaštitnim nadzorom, biti jedan od vidova alternativnih sankcija, rekao je Selaković u Vladi Srbije nakon potpisivanja Memoranduma o saradnji u izvršenju alternativnih sankcija sa gradonačelnicima i predstavnicima devet gradova.
Na osnovu tog memoranduma Uprava za izršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde i državne uprave otvoriće još devet novih kancelarija za alternativne sankcije u Kruševcu, Jagodini, Zaječaru, Kraljevu, Negotinu, Novom Pazaru, Vranju , Prokuplju i Pirotu, u kojima se nalaze sedišta viših sudova. 

Govoreći o budućnosti sistema sankcionisanja u Srbiji, ministar je naveo da je prema Strategiji za razvoj alternativnih, vanzavodskih sankcija u Srbiji od 2013. do 2020. godine propisano je da do kraja 2015. godine da u svakom sedištu višeg suda bude otvorena kancelarija za alternativne sankcije. 

"Alternativne sankcije, u čijem izvršenju imaju najvažniu ulogu kancelarije i poverenici koji u njima rade, jesu budućnost krivičnog sankcionisanja uopšte u svetu a i u Srbiji", rekao je Selaković i dodao da Sbija zaostaje u priličnoj meri za razvijenim evropskim demokratijama. 

Prema njegovim rečima, u razvijnim državama faktički dve tećine a negde i tri četvrtine dosudjenih kazni jesu one koje se izvršavaju na alternativni način. 

"To je cilj kome težimo, ali prvo moramo da ojačamo svoju infrastruktutu upravo ovaranjem kancelarijama i poverenicima koji u njima rade", napomenuo je Selaković. 

Pored već otvorenih kancelarija, sledeće sedmice biće otvorena kancelarija u Zrenjaninu a u pripremi su i u Pančevu, Leskovcu, Užicu , Čačku. 

Otvaranje tih kancelarija doprinosi pravnoj jednakosti gradjana, uštedama u državnom budžetu i boljoj resocijalizaciji osudjenika, zaključio je ministar.

петак, 10. јануар 2014.

Privremeno ugašen portal sudova

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е






Решењем Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података

о личности бр: 011-00-00623/2011-05 од 12.12.2013. године, привремено је забрањен даљи рад Портала, као и даљи унос и

обрада података из става 1. тач. 1.-5.


To znači dragi moji opet na šalter u rat sa frustriranim kafopijama i molitvu svevišnjem da vas ne otkači sa šaltera jer joj je koleginica na bolovanju a sindikat obezbedio polutke (francuska obrada) pa mora u prizemlje HITNO.

Nadamo se da će webmasteri ovog portala otkloniti brzo greške i prihvatiti preporuke Poverenika za informacije i omogućiti strankama u postupku brzu i efikasnu informaciju.

Neka reforma pravosudja napokon krene pravim putem...I hope so.

уторак, 07. јануар 2014.

Vlast u reformi pravosuđa promašila čist penal

Dragi prijatelji, da nam još teških dana sa našim pravosudjem predstoji potvrdjuje i ovaj intervju listu "Blic" sudije Apelacionog suda dragane Boljević.Uživajte.
Predsednica Društva sudija Srbije i sudija Apelacionog suda u Beogradu Dragana Boljević ocenila je danas da je vlast u reformi pravosuđa imala čist penal, ali je promašila čitav gol.
  - Nažalost, propuštena je prilika da odgovaraju krivci za krah        reforme pravosuđa, a time je poslata poruka da se svaka krivica  oprašta ako ste poslušni, strah sudija je još veći, politički pritisci su  nastavljeni, mogućnosti uticaja izvršne vlasti na
 pravosuđe nisu isključene, nego su dodate još i nove - rekla je  Dragana Boljević u intervjuu agenciji Beta.

Dodala je da se sudije i dalje biraju proizvoljno, pa se u više sudove biraju sudije koje su tek 2010. godine prvi put izabrane, dok odlične sudije sa sudijskim stažom od 15 godina i duže ostaju u zapećku jer nemaju političku vezu.

Dragana Boljević je kao pozitivne promene navela novu mrežu sudova, jer će ona građanima omogućiti da lakše ostvare pravnu zaštitu i rasterećenje apelacionih sudova u krivičnoj materiji poveravanjem “male apelacije” višim sudovima.

- Pozitivno je i produžavanje roka zastarelosti za disciplinski prekršaj, kao i vraćanje nereizabranih sudija i tužilaca - rekla je Dragana Boljević.

Istakla je da je nova Vlada Srbije imala širok konsenzus za reformu pravosuđa i entuzijazam i pomoć strukovnih udruženja, ali je prešla preko zahteva da se obezbede zakonski uslovi da za krah reforme odgovaraju i prethodni i sadasnji članovi Visokog saveta sudstva (VS S) i Državnog veća tužilaca (DVT), odakle se moralo krenuti, a na šta su ukazali i eksperti EU.

- Ne samo strukovna udruženja nego i većina sudova i tužilaštava, u anketi koju je sprovelo Ministarstvo pravde u martu 2013. godine, izjasnila se za odgovornost clanova VS S i DVT, ali su u Ministarstvu pravde, kada su videli rezultat izjašnjavanja, prokomentarisali da sudije i tužioci zapravo nisu razumeli pitanje i sa tim se stalo - rekla je Boljevićeva.

Predsednica Društva sudija Srbije rekla je da je najava ukidanja sudova Srbije na Kosovu presedan koji je u suprotnosti sa Ustavom, i dodala da se, međutim, svi prave da ga ne primećuju.

- Ne može se vladavina prava graditi protivustavnim ponašanjem. Kada država na osnovu sporazuma koji je politički a ne pravni akt, povuče svoje organe vlasti sa svoje teritorije, to je faktički odricanje od suvereniteta - rekla je Dragana Boljević.

Ona je kao upečatljiv pritisak na pravosuđe navela slučaj sudije Vladimira Vučinića, koji se “čak obratio Visokom savetu sudstva za zastitu od predsednika suda, što je do sada nezabelezen slučaj”.

- Morate biti mnogo pritisnuti da tako nešto uradite. Vučinić je moralan i stručan i s razlogom je bio predsednik Odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu - rekla je Dragana Boljević.

Dodala je da je za sve bilo nesporno da je prethodna vlast znatno uticala na pravosuđe, ali da se toga nije odrekla ni sadasnja vlast koja je usvojenim zakonima i Strategijom reforme pravosuđa trasirala nekoliko bitnih, a manje uočljivih načina za političke uticaje na pravosuđe.

- Pravosudna akademija, koja sada prakticno postaje uslov za izbor za sudiju, pod jakim je uticajem izvršne vlasti, pošto trećinu članova Upravnog odbora bira Vlada, što je potpuno suprotno standardima - rekla je Dragana Boljević.

Ona je podsetila da Upravni odbor Akademije bira Programski savet koji opet bira petočlanu komisiju za izbor sudija, a nije poznato ni ko su članovi te komisije ni kako oni rade.

- Pošto će svi koji zavrse Akademiju biti izabrani za sudije, to znači da oni koji primaju polaznike u stvari odlučuju o tome ko će biti sudija. To je savršen, nevidljiv način da se utiče na izbor sudija - rekla je Dragana Boljević.

Dodala je da je najgore što se svest ljudi koji će biti izabrani za sudije i tužioce formira na način da postaju pragmatični - oni na svom primeru shvataju gde je prava vlast i da je nezavisnost ideal do kojeg vodi rizičan, dug i neizvestan put.

Dragana Boljević je rekla da je nedovoljna nezavisnost sudstva i nedovoljan kvalitet pravne zastite osnovni problem u sudstvu.

Istakla je da se insistiranjem na neefikasnosti kao na osnovnom problemu sudstva opravdavaju zahtevi politike da sudstvo radi kao fabrika - brže i više, a zapravo se skriva odgovornost države za uslove u kojima ono funkcioniše i sudstvo proglašava krivim za sistemske probleme, a čim je krivo, podložno je uticajima i manipulacijama.

- Svako greši kada radi brzo, pa i sudija, a kada pravi greške zna da je meta za odstrel i onda ne talasa, a time gubi nezavisnost i nepristrasnost - navela je Dragana Boljević.

Objasnila je da su na kraju 2012. godine u istrazi u osnovnim sudovima sudije imale više 700 predmeta u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, više od 900 u Sremskoj Mitrovici, dok je u Drugom osnovnom sudu u Beogradu po sudiji ostalo više od 1.600 predmeta.

U građanskom odeljenju Višeg suda u Beogradu po sudiji je bilo vise od 900 predmeta u radu, dok je, nasuprot tome, istrazi u osnovnim sudovima bilo po 10 predmeta po sudiji u Užicu, sedam u Požarevcu i Vranju ili četiri u Negotinu, a u drugostepenoj građanskoj materiji viših sudova, od 26 visih sudova u njih 16 bilo je ispod 10 predmeta u radu po sudiji.

- To ne znači da sudije u tim sudovima ne rade, nego da su manje opterećeni i da su u mogućnosti da pruže bržu pravnu zaštitu. Ni za jednu od tih situacija nisu krive sudije. Jednostavno, zakonska nadležnost sudova je takva da neki sudovi imaju veći priliv a neki manji - rekla je Dragana Boljević.

четвртак, 02. јануар 2014.

Nova mreža sudova startovala

 Od danas u Srbiji funkcioniše nova mreža sudija i tužilaštava, povećan je broj osnovnih sudova, ali i broj sudija
sxc.hu
sxc.hu
Nadležni tvrde da neće biti zastoja u suđenjima, dok sudije ne dele njihov optimizam.
"Od danas je stupio na snagu zakon o sedistima sudova i javnih tužilaštava (31.05) u kom je doslo do znatnog povećanja broja i osnovnih sudova i osnovih tužilaštava", kaže Danilo Nikolić, državni sekretar u ministarstvu pravde. 

Tri godine nakon reforme pravosuđa, pravosuđe u Srbiji se ponovo reorganizuje. 

Broj osnovih sudova u Srbiji je skoro dupliran i od danas ih ima 66, prekršajnih sudova ima 44, Viših 25, a privrednih 16. Zadržan je broj od 4 apelaciona suda, uz tri odeljenja prekršajnog apelacionog i tri odeljenja upravnog suda. Osnovnih javnih tužilaštava sada ima 58, Viših 25, a apelacionih tužilaštava 4. 

Osnovni kriterijumi za uspostvaljanje nove mreže sudova bili su broj predmeta na određenom području, broj stanovnika i udaljenost od dosadašnjeg sedišta suda. Postoje i izuzeci zasnovani na nacionalnoj pripadnosti, ali klimatskim uslovima. 

"U Bujanovcu gde broj predmeta nije toliko veliki da bi bilo suda i nekim drugim nacionalnim sredinama, bilo je i geografskih odnosno klimatskih uslova, kao u Sjenici, jer je to gradić koji je zimi po tri, četiri ili više meseci odsečen od centra u Novom Pazaru", dodaje Nikolić. 

Nikolić tvrdi da neće biti velikog odlaganja suđenja i da će već od 20 januara stvari krenuti redovnim tokom. 

"Mislim da smo to izvanredno uradili. Međutim, u društvu sudija Srbije kažu da će biti potrebno najmanje pola godine da se preusmere predmeti, premeste sudije i sudsko osoblje i pravosuđe stabilizuje", smatra Nikolić. 

"Mislim daje odgovorno prema javnosti da se kaže da se svi trude da bude bolje, ali da će za to biti potrebno vreme, da je moguće da će se napraviti greške i da će se one otklanjati i da ćemo se truditi da što pre to bude u funkciji, ali davati rokove za januar to nije baš najmudrije", ocenjuje Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije. 

Pravosuđe na Kosovu biće rešeno Briselskim sporazumom, pa je organizacija tamošnjih sudova izuzeta iz ovog zakona.

Doček Nove Godine u CZ-u

Osvetljenim hodnicima visi poneki novogodišnji ukras. Čuju se televizori iz ćelija sa svih strana, a ekipa Telegrafa sa osuđenicima najvećeg pritvora na Balkanu u kuhinji dočekuje prve minute Nove godine

Nekoliko sati deli nas od Nove godine. U prolazu možemo da sretnemo samo “kampanjce”, kojima je ostalo da kupe još detalj, dva ne bi li upotpunili večernju toaletu. Većina je uglavnomu toplim, ukrasima prošaranim domovima. Spremaju se da izađu, ili polako (krišom od sebe samih) gustiraju vino, pečenje i rusku salatu na koje bi trebalo da se “bace” tek oko ponoći.
Ekipa Telegrafa, međutim, žuri u nekom drugom pravcu. Spremamo se da najluđu noć provedemo sa zatvorenicima najvećeg pritvora na Balkanu – Centralnog zatvora u Beogradu.
Prilazimo četvorospratnoj zgradi, na kojoj se ni po čemu ne vidi da je večeras posebno veče. Pomalo nas zastrašuje tišina na koju nailazimo. Možda zato što isuviše odudara od gradske euforije kroz koju smo se prethodno jedva probili.
No, to je samo strah od nepoznatog, koji odmah na ulazu, širokim osmesima i srdačnim obraćanjem “razbijaju” komandiri. Nakon uobičajene provere, laganim korakom uz “britansko razbijanje neugodne tišine” pričom o tome kako je napolju za ovo doba godine odista divno vreme, prolazimo uske hodnike.
Još uvek nigde ukrasa. Kažu nam da će ih biti do ponoći. Ništa preterano. Eto, tek da se zna da je Nova na pragu.
Za sobom ostavljamo ćelije, koje nas podsećaju na one iz američkih kriminalističkih serija na Prvom programu od deset.
Zamandaljena klasična puna vrata sa uskim prorezima. Iza se čuje priča zatvorenika… Smeju se… Poneki kašlju… Ima ih ukupno 900, saznajemo od obezbeđenja, a ćeliju deli po njih dvoje, četvoro, negde i po šestoro.
- Ima samo jedno pravilo kojeg se držimo. Ćeliju ne smeju da dele pritvorenici, koji su u zatvoru zbog istog krivičnog dela – objašnjava nam Zorana Vučićević portparol Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde dodajući da su muškarci, žene i maloletnici odvojeni.
Pomalo romantično, očekivali smo da će barem u novogodišnjoj noći zatvorenici sedeti zajedno. Međutim, u Okružnom zatvoru nema zajedničkih prostorija.
Jedino gde osuđenici mogu da se vide je – tokom jednočasovnih prepodnevnih i poslepodnevnih šetnji, i u kantini.
Ekipa Telegrafa u kuhinji se sreće sa osuđenikom M. J. Upravo je oprao sudove i zadovoljno brišući ruke o dugačku posivelu kecelju prilazi kako kaže “malo da dane dušom” sa nama.
Uživao je u specijalnoj novogodišnjoj večeri. Na meniju su, saznajemo, bili pečenje i kolači.
Uh što mi je legla torta noćas, k’o nikad! Navalio sam k’o da nikad u životu jeo nisam – priča nam uz osmeh M.J., koji je ovde već nekoliko meseci zbog kako kaže “umešanosti u krađu nekih tamo šahtova”.
Ma, otkupio sam šaht od druga. Bio mi je to najbolji drug. Eh, što ti je život! A, nisam znao da ga je ukrao, majke mi! – objašnjava nam ovaj osuđenik preskačući odmah na vedriju temu.
A, danas mi bila žena u poseti. Donela mi i ukrase, da malo “sredimo” ovu našu “drugu kuću”. Ma, sve mi je lako kad znam da ću za Božić biti sa njom. Puštaju me, ja sam svoje odslužio!
Za naš sto uskoro seda i 28-godišnji osuđenik V.K. Ćutljivi momak upravo je završio sve što je imao u vešernici, te svraća malo da proćaska sa nama.
Neće da deli svoje “grehove”, a moraće kaže da leži ovde još najmanje godinu dana.
Ma, svejedno mi je što je Nova godina, kad mi je svaka ista! Više ih i ne razlikujem – iskren je. Priča, a nema snage da podigne pogled.
Čini se, nema još dovoljno poverenja da bi se u potpunosti opustio. Iako je atmosfera prilično opuštena, naročito nakon što se u daljini čuju prve petarde koje najavljuju ludnicu u “slobodnom svetu”.
- Ima, ipak, nešto što izdvaja ovu od drugih noći – prekida najednom V.K. tišinu – Večerasnema gašenja svetla! Ima da gledam televiziju dok mi se oči same ne zatvore! Imam onaj lep, ravan televizor, okačen na zidu, a biće dobrog programa… Pa, Nova godina je! Neću da gledam one “stranjske” filmove, gledaću ove naše! Ih, kad bi bilo nešto sa Pavlom Vuisićem.
Minut je do dvanaest. U daljini se čuje pucnjava, u zatvoru – smeh, poneki muški zvižduk, kao na utakmicama i odbrojavanje.
Skoro sinhrono zatvorenici iz svojih ćelija odbrojavaju.
- Deset, devet, osam….. tri, dva jedan! Srećna Nova godina! – odjekuje na sve strane.
Pitamo komandire da li je ovako svake godine? Odgovaraju da nema pravila i da je svaka grupa zatvorenika drugačija i posebna na svoj način. Ovi su, kaže za sada – dobri.
Ne prave mnogo problema – dodaje uz osmeh jedan od komandira.
Žagor se ne smiruje, a sagovornici nas napuštaju. Kažu, red je da svojima u ćeliji čestitaju Novu.
Ja nisam još otvorio vanredni paket. Odobrila mi Uprava da ga dobijem, pošto je Nova, a ja ga ostavio za iza ponoći da imam čemu da se obradujem – odlazeći dobacuje V.K.
Vraćamo se istim putem, a kao da je drugi… Hodnici osvetljeni, tu i tamo nonšalantno visi poneki ukras, čuju se televizori, iz jedne od ćelija dopire Cecina “Pustite me da ga vidim”, a iz one najbliže nam neko, onako u prolazu hrapavim glasom dobacuje: “Srećna i vama Nova”!
- Hvala Petre – odgovara komandir koji nas prati.
Taman što smo odgovorili, već smo napolju. Eho zatvorskog žamora i dalje odzvanja u ušima. Odjednom nam nije onako toplo kako nam se na ulasku učinilo. Napolju je prava zima. Nimalo, čudno, pa Nova godina je!