понедељак, 24. март 2014.

Ukinuto 12.000 presuda!

Zanimljiv članak danas u Novostima :

ČETIRI apelaciona suda u Srbiji ukinula su prošle godine i vratila na ponovno odlučivanje oko 12.000 prvostepenih presuda. U poređenju s ukupnim brojem rešenih predmeta po žalbi, to je čak 20-22 odsto, zavisno od suda. Poređenja radi, do devedesetih godina ovaj procenat nije prelazio devet, a bilo je sudija kojima je ukidano tek dva do tri odsto odluka! Slična situacija je i u građanskoj materiji, i to u sva četiri apelaciona suda - u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.
- Imajući u vidu da je obaveza drugostepenog suda da uvek ukine prvostepenu presudu ako postoji bitna povreda postupka ili kada je činjenično stanje u prvostepenom postupku pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, nalazim za potrebno da skrenem pažnju javnosti da bi održavanje takve prvostepene odluke na snazi značilo da je žalbeni sud postupio suprotno zakonu - rekao je Milojević.
Mada u Komitetu pravnika za ljudska prava ovakvu situaciju u srpskom pravosuđu ocenjuju alarmantnom, i mada je jasno da petina vraćenih presuda podrazumeva dodatna odugovlačenja postupka i veće troškove za srpsko pravosuđe, Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Srbije, kaže da podaci zabrinjavaju, ali da ipak nisu alarmantni.
- Kada je beogradski Apelacioni sud izašao sa podacima, mogli su se čuti komentari da se presude ukidaju nestručnim nereizabranim sudijama koje su odlukom Ustavnog suda vraćene na posao. Ovo ne odgovara činjenicama, jer su ove sudije vraćane tokom 2012. i prošle godine. Dakle, one nisu mogle u tako kratkom roku da održe suđenje i sačekaju žalbeni postupak i odluku apelacionog suda - objašnjava Boljević.
“PINGPONG“ EFEKATSVRHA ukidanja prvostepenih presuda i vraćanja na ponovno odlučivanje nije samo da se poprave učinjene greške, već i da žalbeni sud deluje edukativno na prvostepeni. To je važno za razvoj sudske prakse, smatra Škulić. - Da ne bi došlo do „pingpong“ efekta da sud stalno vraća predmet na ponovno odlučivanje, a da prvostepeni nanovo donosi istu presudu, ZKP propisuje da ako se dva puta ukine presuda u istom predmetu, sud je ne može vratiti na ponovno odlučivanje, već je dužan sam da presudi. Tako se sprečava dalje odugovlačenje postupka.
Takođe, dodaje da svako ima pravo na grešku, pa i sudija. Zato i postoji pravni lek (odnosno mogućnost žalbe), kao što u medicini uvek postoji i mogućnost traženja drugog mišljenja. Osim toga, to što je neka odluka ukinuta ne znači automatski da nije bila pravilna, da će se neko naći van rešetaka, ili da će sa izlaskom iz pritvora biti oslobođen. To samo znači da su napravljeni procesni propusti, da je presuda nepravilno obrazložena ili da je došlo do grešaka kod izvođenja dokaza.
- Činjenica je da je do pre dve decenije broj ukinutih presuda bio jednocifren, posebno u krivici, gde smo imali dobro pripremljene tužioce, pa je sudiji bilo lakše. Broj ukinutih presuda počeo je da raste devedesetih, a posle 2000. je kod mnogih sudija premašio 20 i više odsto. Vrhovni sud je zato 2005. doneo orijentaciona merila u krivičnom postupku, po kojima se sudija smatra odličnim ako ima do 15 odsto ukinutih presuda. Došli smo do toga da bismo maltene ostali bez sudijskog kadra da su merila bila stroža - objašnjava Boljević.
Po njoj, veliki procenat ukinutih odluka rezultat je pritisaka pod kojima radi naše pravosuđe, i zahteva da se u što kraćem roku donese što veći broj presuda. U takvim uslovima sudije rade sve nekvalitetnije, i nemaju ni vremena, ni želje za obukom.
- Pravosudni sistem zahteva stabilnost, a naše društvo je već dve decenije u nestabilnom stanju. Onaj ko je pritisnut traži lakši način da preživi - zaključuje Boljević.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić smatra da broj ukinutih presuda raste zbog velikih rezova i u pravosuđu i u zakonodavstvu u poslednjih deceniju i više, ali i zbog odlaska najboljih iz branše.
Zbog katastrofalne ekonomske situacije, od početka devedesetih pa nadalje stalno imamo tendenciju odliva iskusnih pravosudnih kadrova. Oni napuštaju sudove i odlaze da se bave bolje plaćenim poslovima, najčešće u advokaturu. Da stvar bude gora, od 2000. država počinje da luta u odnosu na zakonodavnu aktivnost. Brzopleto se donose zakoni, često radikalno drugačiji od dotadašnje pravne tradicije, pa se posle menjaju i po više puta godišnje.


Sudije postaju nesigurne u primeni takvih zakona, naročito ako su oni loši. Škulić navodi, često kritikovan, Zakon o krivičnom postupku iz 2011, koji je „čedo“ tadašnje vlasti, ali nekako preživljava do danas:
- On ne samo da predstavlja raskid sa našom dosadašnjom pravnom tradicijom, kao bizarna mešavina američkog krivičnog postupka i onog u Haškom tribunalu, već je i prepun grubih pravno-tehničkih nedostataka.
More propisa, neiskusni kadrovi, odliv mozgova, cunami starih predmeta, različiti pritisci - sve su to razlozi zbog kojih se srpsko pravosuđe stalno nalazi pod lupom nezadovoljne javnosti. Posle okončanja svih reformi, sudije će valjda sada odahnuti i početi ozbiljno da rade. Rezultat će valjda biti i manji broj ukinutih odluka.

петак, 07. март 2014.

Portal sudova ponovo "aktivan"

Po pisanju POLITIKE portal sudova ponovo aktivan

BEOGRAD – Portal sudova Srbije, preko kog građani mogu da se upoznaju sa tokom svojih predmeta i drugim informacijama u vezi srpskih sudova od danas je ponovo aktivan.
Portal je javno dostupan na veb adresi www.portal.sud.rs .
Portal nije radio oko dva meseca pošto je rešenjem Poverenika za informacije od javnog znacaja i zaštitu podataka o ličnosti krajem prošle godine na Portalu sudova zabranjena obrada podataka o ličnosti stranaka i učesnika u postupcima pred sudovima opšte nadležnosti zbog čega je softver morao da bude usklađen sa tim nalogom.
Ministarstvo pravde I državne uprave je izvršilo neophodne izmene poštujući odredbe zakona koje garantuju zaštitu podataka o ličnosti, a u skladu sa rešenjem Poverenika.
Za razliku od ranijih rešenja kada je pretraga podataka mogla da se vrši preko ličnog imena stranaka u okviru servisa „Tok predmeta”, sada će pretraga biti jedino moguća preko označenog broja predmeta u nadležnom sudu.
Portal sudova sadrži podatke čija je obrada prema rešenju Poverenika moguća, a to su - opšti podaci o sudovima (vrste sudova i njihove nadležnosti, adrese sedišta, kontakt telefoni kao i drugi osnovni podaci o sudovima).
Građanima će biti javno dostupan servis „Tok predmeta” koji omogućava praćenje pojedinih predmeta određenih sudskih upisnika, i to informacije da je određeno pismeno primljeno u sud, da je određeni akt suda ekspedovan, podaci o zakazanim ročištima i drugo, uz ogranicenja koja proizlaze iz Poverenikovog rešenja.
Servis „Atlas pravosuđa” – višejezični servis koji sadrži informacije značajne za međunarodnu pravnu pomoć, odnosno informacije korisne za strane građane i ustanove kojima treba pristup našem pravosuđu, uključujući i mogućnost pretrage nadležnih sudova prema poštanskom broju ili nazivu mesta, takođe će biti javno dostupan kao i servis „Registar izvršnih dužnika”.
Taj Registar omogućava uvid u Knjigu izvršnih dužnika koju su osnovni i privredni sudovi dužni da vode u izvršnom postupku na osnovu Zakona o izvršenju i obezbedenju kao i Sudskog poslovnika, takođe će biti vidljiv na Portalu sudova.
Tako dostupan portal će na ovaj način omogućiti uvid u podatke na koje svaki građanin ima pravo, poštujući odredbe zakona koje garantuju zaštitu podataka o ličnosti, a u skladu sa navedenim rešenjem Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

WEBMASTER: Iskreno probao sam, očajno u odnosu na prvu verziju jer ne možeš da ukucaš pretragu po svom imenu da proveriš postupke koji se vode kod odredjenog suda već samo ako imaš broj predmeta.Znači pravac na šalter kod uvek "raspoloženih" radnica pisarnica. 

недеља, 02. март 2014.

Zatvor za prekršaje

Zbog velikog prekoračenja brzine, vožnje u teškom pijanstvu ili prolaska kroz crveno svetlo možete se odmah naći u zatvoru i provesti tamo najmanje 15 dana. Još je mnogo teških prekršaja zbog kojih dežurni prekršajni sudija može da izrekne kaznu zatvora.
Svih 18 teških prekršaja taksativno je navedeno u članu 330. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a Zoran Pašalić, predsednik Prekršajnog apelacionog suda, objašnjava za „Politiku” kakav je prekršajni postupak u ovakvim slučajevima.
– Postupak je, po novom zakonu, hitan. Izvršnost presude nastupa pre njene pravnosnažnosti. Za vožnju sa više od dva promila alkohola u krvi, prolazak kroz crveno svetlo, vožnju bez dozvole, vožnju žutom trakom, nasilničku vožnju i druge teške prekršaje, kada postoji osnovana sumnja da će okrivljeni ponoviti prekršaj ili nastaviti s vršenjem prekršaja, policajac ga odmah vodi kod dežurnog sudije za prekršaje koji odmah donosi odluku i ta odluka se odmah izvršava – kaže Pašalić.
U ovim slučajevima zaprećena je kazna od minimum 15 dana zatvora ili novčana kazna od 100.000 do 120.000 dinara, uz 14 kaznenih poena i osam meseci zabrane upravljanja motornim vozilom, a deset meseci ako je došlo do saobraćajnog udesa.
– Građanin takvim ponašanjem rizikuje da odmah bude doveden kod dežurnog prekršajnog sudije i da mu se odredi zatvorska kazna od minimum 15 dana i da odmah bude sproveden na izdržavanje zatvorske kazne. Može se žaliti u roku od 24 časa, a Prekršajni apelacioni sud dužan je da u roku od 48 sati donese odluku po žalbi i uruči je okrivljenom – kaže Pašalić.
Druga mogućnost je visoka novčana kazna.
– Ako sudija ne izrekne kaznu zatvora nego novčanu kaznu, na primer 100.000 dinara, okrivljeni može odmah da je plati i da ode kući, da razmisli, pa da se žali. Međutim, ako ne može da plati ovu kaznu, onda mu se ona zamenjuje zatvorom. Svaka hiljada dinara zamenjuje se jednim danom zatvora, tako da mora da ide u zatvor 60 dana. Kazna zatvora ne može da traje duže kada je o prekršajima reč, pa ostaje 40.000 dinara koje okrivljeni mora da plati. Ako ne plati, ulazi u evidenciju neplaćenih novčanih kazni – kaže Pašalić.
U svakom ovakvom slučaju biće vođen prekršajni postupak, ali je novo to što je izricanje kazne hitno, isto kao i izvršenje. Kazna se izvršava odmah, pre pravnosnažnosti sudske odluke, a okrivljeni ima pravo da se žali i da viši sud odlučuje o njegovoj žalbi.
– Okrivljenom se odmah sudi. Postupak sprovodi dežurni prekršajni sudija. Ako saobraćajna policija može odmah da dokaže da je okrivljeni počinio težak prekršaj, biće odmah osuđen i kažnjen. U ovim slučajevima najčešće su obezbeđeni materijalni dokazi, snimak ili alkotest – kaže naš sagovornik.
Novo je i to što će rad u javnom interesu biti još jedna mogućnost. Sudije će u svakom pojedinačnom slučaju procenjivati da li je za okrivljenog bolje da bude osuđen na rad umesto na zatvor ili na novčanu kaznu.
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde i državne uprave odredila je za sada 40 poverenika za izvršenje kazne rada u javnom interesu, koju će biti moguće izreći i za prekršaje, a ne samo za krivična dela. Prekršajni sudovi postupaju po 271 zakonu i 800 podzakonskih akata, a kazna rada u javnom interesu biće uvedena za mnoge prekršaje iz tih zakona kao alternativna sankcija, odnosno zamena za zatvorsku ili novčanu kaznu. Zatvor nikada neće biti jedina mogućnost – kaže predsednik Prekršajnog apelacionog suda.
Sud će pri odlučivanju o vrsti kazne ceniti ličnost okrivljenog i druge okolnosti.
– Ako neko napravi teži prekršaj, u mnogim slučajevima se može pokazati da bi zatvorska kazna izazvala veću štetu nego korist. Na odluku suda o tome uticaće i porodični i socijalni status okrivljenog – kaže Pašalić.
Dve trećine svih kazni u svetu izvršavaju se radom u javnom interesu, a to je sada tendencija i kod nas kada je reč o prekršajima i o lakšim krivičnim delima.