KPZ Niš

Zatvorenici iz KPZ Nis se odrekli obroka u korist ugrozenih od poplava

Zatvorenici iz Niša pokazali su veliku humanost tako što su se odrekli obroka u korist ugroženog stanovništva nastradalog u strahovitim poplavama. Oko 1.000 obroka zatvorenici su poslali ugroženom narodu i ta pomoć je stigla u štab u Sremskoj Mitrovici.

Upravnik zatvora Aleksandar Grbović je rekao za portal Kurira da su zatvorenici njemu uputili pismo s predlogom da se aktiviraju u pomoć nastradalima i on je to, naravno, prihvatio.

"Zatvorenici su mi u pismu rekli da, iako to nisu zaslužili, oni u zatvoru imaju sve - krov nad glavom, mesto za spavanje i hranu, a naši nedužni sunarodnici su u jednom trenutku ostali bez svega. Tako su oni odlučili da se odreknu suvih obroka, koji inače dobijaju nedeljom, i to je već isporučeno tamo gde je potrebno", ispričao je Grbović.

Zatvorenici su takođe zajedno sa zaposlenima u zatvoru išli da odbrane i Šabac.

"150 zatvorenika i 50 zaposlenih u zatvoru su petak i subotu proveli u Šapcu na nasipima kod Silosa i tvrđave i pomagali u odbrani Šapca. Oni su se sinoć vratili u zatvor u Niš, ali su svi potpisali izjave u kojima se stavljaju na raspolaganje da u roku od sat vremena krene bilo gde u Srbiji, gde je pomoć potrebna.

Grbović je ispričao veoma zanimljivu priču i rekao da su zatvorenici, iako odgovaraju za razna dela, veoma besni na lopove koji koriste nesreću drugih i pljačkaju napuštene domove. Kako kažu, najgori su ovi koji kradu u vreme nesreća.

"U neformalnom razgovoru rekli su mi da su kivni na one koji su krali i obijali kuće i da ne bi voleli da ih, kada ih pohapse, upute zajedno na izdržavanju kazne sa njima", rekao je Grbović.

Goli zivot 12.04.2014. Bozidar Spasic 2.deo

Srbija je zemlja sa najvecom pretrpanošcu u zatvorima

Prema najnovijim podacima iz Strazbura Srbija je zemlja sa najvećom pretrpanošcu u zatvorima od svih 47 zemalja članica Saveta Evrope, sa 160 zatvorenika na 100 mesta, prema statističkim podacima za 2012.

"Krajem 2012. u zatvorima u 22 od 47 članica Saveta Evrope bilo je više zatvorenika nego što te ustanove mogu da prime. Evropski zatvori su puni. Srednja naseljenost iznosi 98 zatvorenika na 100 mesta, odnosno blago poboljšanje u odnosu na 2011. godinu kada je bilo 99 zatvorenika na 100 mesta", navodi se u izveštaju danas objavljenom na sajtu Saveta Evrope.

Pored Srbije, zemlje koje su najviše bile pogodjene prenaseljenošću u zatvorima 2012. bile su i Italija (140 zatoverenika na 100 mesta), Kipar (140), Madjarska (139) i Belgija (132).

Do 1. septembra 2012. bilo je ukupno 1.737.061 zatvorenik u zatvorima svih 47 zemalja članica Saveta Evrope, odnosno 90.000 manje nego 2011.

Prosečni troškovi države za jednog zatvorenika iznose 103 evra, od tri evra u bugarskim zatvorima, do 620 evra u švedskim. Najcešca krivična dela zatvorenika su kradja (20 odsto zatvorenika), šverc droge (17 odsto) i ubistvo (13 odsto). Prosečna starost zatvorenika je 36 godina, a žene čine pet odsto od ukupnog broja pritvorenih.

Najveća stopa samoubistva u zatvorima zabeležena je u Luksemburgu (31,1 na 10.000 zatvorenika), Crnoj Gori (22,6), Finskoj (21,5), Sloveniji (15,7), Francuskoj (15,6) i Austriji (14,8).

Božidar Spasić (Srpski James Bond) - Goli život (12.04.2014.)

Ubistva sa potpisom mafije - drugi dio (Part 1)

Kako smanjiti guzvu u zatvorima

 Strategija za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji u periodu od 2010. do 2015. godine:

Strategija za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji u periodu od 2010. do 2015. godine (u nastavku „Strategija“) usvojena je 22. jula 2010,1 a odluka o njenim izmenama 25. avgusta 2011. godine.

 Akcioni plan za njeno sprovođenje, koji predviđa precizno definisane aktivnosti usmerene na sprovođenje mera iz Strategije, usvojen je 24. novembra 2011. godine.

Potreba za usvajanjem ovakve strategije pojavila se pošto je u nekoliko godina pre 2010. broj lica lišenih slobode u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija značajno rastao, tako da se u njima već godinama nalazi znatno više ljudi nego što bi trebalo ako bi se primenjivale odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i standardi ustanovljeni pod okriljem Saveta Evrope koji se odnose na uslove života koji se moraju obezbediti svim licima lišenim slobode (koji određuju koliko prostora mora u zatvoru mora imati svaki zatvorenik, koliko bi vremena zatvorenici trebalo da provode na otvorenom itd.).

Broj lica lišenih slobode u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u periodu od 2005. do 2009. godine kretao se 8.000 do 11.000.

Ovaj broj nastavio je da raste i neposredno nakon usvajanja Strategije, tokom 2010. godine, dok je tokom 2012. počeo da opada, uglavnom zahvaljujući usvajanju Zakona o amnestiji krajem te godine.
 Međutim, amnestija je jednokratna mera i čini se da je razumno pretpostaviti da će broj lica lišenih slobode u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija ubrzo biti sličan onom iz 2010, tako da se može reći da ovi zavodi danas nisu značajno manje opterećeni nego što je to bio slučaj u vreme usvajanja Strategije, uprkos blagom povećanju njihovog kapaciteta. 
Dakle, strategija i mere usmerene ka smanjenju preopterećenosti kapaciteta zavoda za izvršenje krivičnih sankcija su i dalje nesumnjivo potrebni.

 U međuvremenu je izgrađen novi zavod kapaciteta 450 mesta i neznatno uvećan kapacitet pojedinih zavoda. Doduše, treba imati uvidu da su rekonstrukcije nekih zavoda dovele do malog smanjenja njihovog kapaciteta. 

Strategija iz 2010. godine kao osnovni cilj postavlja osmišljavanje i primenu mera i aktivnosti za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, što bi trebalo da omogući:

 poboljšanje položaja osuđenika, pritvorenika i drugih lica lišenih slobode i bolje ostvarivanje njihovih prava;
 humanizaciju sistema izvršenja krivičnih sankcija i potpuniju primenu međunarodnih standarda u toj oblasti;
 uspostavljanje povratne veze kojom se prati uspešnost primene krivičnog zakonodavstva u segmentu izvršenja krivičnih sankcija radi korigovanja kaznene politike sudova i osnovnih kriminalno-političkih opredeljenja;
 delotvorniji rad Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, organa uprave u sastavu Ministarstva pravde, nadležnog da sprovodi, organizuje i nadzire izvršenje krivičnih sankcija;
 smanjenje i preraspodelu izdvajanja sredstava iz budžeta Republike Srbije za izvršavanje krivičnih sankcija;
 veću bezbednost svih članova društva.

Aktivnosti koje bi trebalo da omoguće da se ovi ciljevi ostvare odnose se na:

1) alternativne sankcije i mere;
2) uslovni otpust i prevremeno otpuštanje;
3) uvođenje sudije za izvršenje krivičnih sankcija;
4) povereničku i probacionu službu;
5) povećanje smeštajnih kapaciteta i poboljšanje uslova u zavodima;
6) poboljšanje stručnih kapaciteta u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija;
7) amnestiju;
8) jedinstveni informacioni sistem.

Dosije - Ubistva sa potpisom mafije