Alternativne sankcije

Trenutno oko 450 lica osuđeno na lakše kazne, kod kuće sa elektronskom narukvicom "robija" ili bez nje, ili besplatni rad u nekom od javnih komunalnih preduzeća.

Trenutno u Srbiji je oko 450 lica osuđeno na lakše kazne, „robija“ kod kuće sa elektronskom narukvicom ili bez nje, ili besplatni rad u nekom od javnih komunalnih preduzeća. Podaci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija pokazuju da je među onima koji izdržavaju alternativne sankcije, najviše onih koji su osuđeni na kućni zatvor sa elektronskom narukvicom - 282. Prva elektronska „narukvica“ postavljena je 5. januara 2011. godine, a do danas je čuvala više od 800 osuđenih.

Prema rečima ministra pravde i državne uprave Nikole Selakovića, cilj alternativnih sankcija je da se izbegnu negativni efekti zatvaranja.

- To su odvajanje od prodice, prekid školovanja, gubitak posla i loš uticaj zatvorenika - kaže  Selaković.

- One, pored toga, smanjuju i zatvorsku populaciju što ujedno znači i manje troškove, a društvo, s druge strane, dobija besplatan rad osuđenih. Kazna rada u javnom interesu izriče se za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine, a to su najčešće dela iz oblasti saobraćaja, zatim krađa struje, blaži oblici remećenja javnog reda i mira, posedovanje manje količine „lakih“ droga. Ministarstvo je do sada potpisalo više od 60 ugovora sa javnim ustanovama, ustanovama kulture i komunalnim preduzećima u kojima se realizuju kazne rada u javnom interesu. Na spisku su, recimo, „Gradsko zelenilo“, „Hipodrom“, „Vuk Karadžić“...

BROJKE * 64 osuđenih na rad u javnom interesu 
* 23 osuđeno na uslovnu osudu sa zaštitnim nadzorom 
* 39 osuđenih na kućni zatvor 
* 40 na kućni pritvor* 282 osuđenih na kućni zatvor sa elektronskom narukvicom Ukupno: 448.

Savetnik za odnose sa medijima u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Zorana Vučićević kaže da se kazne uglavnom prekidaju pošto su osuđenici prestali da dolaze na rad.

- Do sada nijedna kazna nije prekinuta na zahtev poslodavca zbog nepristojnog ponašanja osuđenog kojim bi se narušila radna disciplina - kaže Vučićevićeva.

- Ako osuđeni prekrše bilo koje pravilo, automatski idu u zatvor, tako što će za svakih započetih osam sati rada izdržati jedan dan zatvora. U praksi su česta veoma pozitivna iskustva. Tako je recimo, dvadesetogodišnjak iz Obrenovca zbog nanošenja lakih telesnih povreda koje je naneo poznaniku, osuđen na 240 sati rada u javnom interesu. Radio je na klizalištu Ade Ciganlije svakog drugog dana. Pošto je poslodavac bio veoma zadovoljan njegovim radom, pozvao ga je da radi u sezoni kada ima najviše posla.

Vučićevićeva kaže da je primenom alternativnih sankcija do sada ušteđeno oko 50 hiljada evra, kao i da će se zbog dobrih rezultata mreža povereničkih kancelarija širiti. Do sada ih je otvoreno 15 u svim većim gradovima u zemlji.

- Nedavno smo raspisali konkurs za još 20 poverenika - kaže Vučićevićeva.

Komentar:

Ako se sagleda trošak koju država, društvo snosi od toga što neko izdržava kaznu zatvora, onda je potpuno razumno da sud, u svim slučajevima gde je to moguće, izrekne alternativne krivičnih sankcija.

Na ovaj način, smanjili bi se troškovi koji prate izvršenje kazne zatvora, a takođe društvo bi od nekih vrsta alternativnih krivičnih sankcija imalo i korist.

Međutim, nezvanično se govori da nisu u potpunoj, potrebnoj meri formirani organi, te ispunjeni tehnički uslovi, za realizaciju alternativnih krivičnih sankcija, što opet s druge strane onemogućava da se ove mere u većoj meri primenjuju.