Zastarenje izvršenja kazne

Ministarstvo pravde iznelo je i podatak da je 518 presuda u Srbiji zastarelo tokom prethodne tri i po godine. Reč je, zapravo, o zastarelosti izvršenja kazne zatvora u slučajevima kada optuženi nisu bili u pritvoru u momentu pravnosnažnosti presude, jer su se branili sa slobode ili su bili u bekstvu.

 Saznajemo da se ovaj podatak odnosi uglavnom na kratke zatvorske kazne, jer one najbrže zastarevaju. Što je kazna manja, njeno izvršenje zastareva brže.

– Kada optuženi dočeka pravnosnažnost presude na slobodi, on na kućnu adresu dobija poziv od suda da se javi na izdržavanje kazne. Kada dobije poziv on ima pravo da u roku od tri dana podnese molbu za odlaganje izvršenja i da navede razloge. Obično su to zdravstveni problemi ili neki neodložni privatni poslovi – objašnjava sudija Vrhovnog suda Srbije Janko Lazarević.

Treći opštinski sud u Beogradu nadležan je za sva izvršenja kazni za osuđene na području Beograda, a u unutrašnjosti Srbije ovu nadležnost ima svaki opštinski sud za osuđena lica koja imaju prebivališta ne teritoriji tog suda, bez obzira na to u kom sudu su osuđeni.

– Predsednik nadležnog opštinskog suda može da prihvati molbu osuđenog za odlaganje izvršenja, a ako je odbije onda osuđeno lice ima pravo žalbe predsedniku Okružnog suda, pa ako ne uvaži žalbu onda se osuđeni ponovo poziva.

 Međutim, tada se često dešava da osuđeni više nije na prijavljenoj adresi i da mu se ne može uručiti poziv. U takvim slučajevima sud naređuje raspisivanje poternice i policija kreće u potragu, koja može da traje godinama i tada dolazi do zastarelosti izvršenja kazne zatvora – objašnjava sudija Lazarević.

Kada je reč o krivičnim delima za koja je propisana kazna do jedne godine zatvora onda je apsolutni rok zastarelosti četiri godine.

– Posle toga ne može se pristupiti izvršenju kazne zatvora do jedne godine. Međutim, što je krivično delo teže, odnosno što je propisana kazna za to delo teža rok zastarelosti je duži i osuđenom je potrebno mnogo više godina skrivanja da bi mu izvršenje zastarelo. Posebni su slučajevi kada su osuđeni od samog početka krivičnog postupka bili u bekstvu, pa im se onda sudi u odsustvu. Oni će u odsustvu biti i osuđeni, ali će se rok zastarelosti računati tek od dana pravnosnažnosti presude.

Čak 50 godina je potrebno da zastari izvršenje kazni od 30 do 40 godina. Ako okrivljeni bude uhapšen u inostranstvu, on može zahtevati da se postupak protiv njega ponovi, odnosno da mu se sudi "u prisustvu", ali tada rok zastarelosti više ne teče – objašnjava naš sagovornik.

Za krivična dela za koja je propisana kazna od tri do pet godina zatvora rok zastarelosti izvršenja je deset godina, a dvostruko je duži za dela kod kojih je propisana kazna od pet do deset godina, dok je 30 godina rok zastarelosti za krivična dela za koja je zaprećena kazna od 10 do 15 godina, a 40 godina za zločine "teške" više od 15 godina. Samo ratni zločini nikada ne zastarevaju.

– Ove rokove je važno imati u vidu i zato što do zastarelosti presuda u Srbiji nije došlo samo zbog izbegavanja osuđenih lica da odu na izdržavanje kazne već i zbog promene zakona, jer raspon kazni za neka krivična dela je novim Krivičnim zakonikom smanjen, pa je automatski rok zastarelosti u tim slučajevima postao duplo kraći. Tako smo imali situacije da neke presude zastare samim danom stupanja na snagu Krivičnog zakonika, 1. januara 2006. godine – objasnio je sudija Janko Lazarević.