Crkva cara Stefana Dečanskog, zadužbina kralja Aleksandra, jedinstvena bogomolja koja je sagrađena 1934. godine unutar zidina Kazneno-popravnog zavoda u Nišu, dobija novi izgled zahvaljujući grupi osuđenika koja je u dogovoru sa upravom odlučila da je obnovi, piše Blic.
Osmorica robijaša su sami popravili krov, okrečili fasadu i već mesecima oslikavaju freske i ikone, te prave ikonostas, tako da se u crkvi, koja je godinama služila kao magacin, ponovo svake sedmice drže liturgije.
- Ovo je prvi put u mom životu da radim nešto dobro i korisno. Ovaj me je posao promenio, sada drugačije gledam na mnoge stvari. Sam sam se prijavio da radim na obnovi crkve jer želim da uradim nešto korisno i za sebe i za zajednicu. Osećam se ispunjeno i zadovoljno, a crkva koja je bila godinama potpuno zapuštena polako dobija svoj pravi izgled - kaže Aleksandar Popović iz Vranja koji je osuđen na 6,5 godina zbog krađa.
On je u zatvoru pod budnim okom profesora Umetničke škole Staniše Radojlovića savladao tehniku ikonopisa, pa je naslikao i svoje prve ikone. Na slikanju svetaca radi s Milošem Nikolićem iz Gornjeg Milanovca, osuđenim na sedmogodišnju kaznu zatvora zbog droge.
- Ponosan sam na ovo što radim, uspeo sam da naučim dosta toga oko tehnike ikonopisa i sigurno ću nakon izlaska iz zatvora nastaviti da se bavim ovim poslom - dodaje on.
Ovo je treća po veličini crkva u Nišu. Ona je bila potpuno devastirana, ali se zahvaljujući angažmanu osuđenika u njoj jednom nedeljno vrše službe kojima prisustvuje i po 200 osuđenika.
Ja sam jedan od bivsih osudjenika koji je oslikavao freskopis u zavodskoj crkvi Svetog Stefana Decanskog u Nisu, i ponosim se dobrim delima koje sam uradio za vreme izdrzavanja svoje zatvorske kazne.Ne bih voleo da se nadjem opet u tom okruzenju, ali bih bio srecan kada bih opet mogao da oslikavam freskopis u nekoj crkvi, i svojim dobrim delima sluzim Gospodu, i Srbskome narodu. S verom u Boga molim se za svoje drugove koji su jos uvek na izdrzavanju kazne , da sto pre budu na slobodi i cine dobra dela, kako za sebe tako i za druge, jer da nije bilo oca Pajsija, ja sad ovo ne bi pisao. NEKA MU JE VECNA SLAVA. Amin. Inace zovem se Dragan Mitic i voleo bi da ovaj pasus bude izlozen ne samo u zavodskim vec i u ostalim novinama kulturoloskog izdanja. Pozdrav iz LESKOVCA...
ОдговориИзбришиNeka ti Bog da junackog zdravlja, nasa iskustva su nas kapital iz kojih ucimo
ОдговориИзбриши