Zbog velikog prekoračenja brzine, vožnje u teškom pijanstvu ili prolaska kroz crveno svetlo možete se odmah naći u zatvoru i provesti tamo najmanje 15 dana. Još je mnogo teških prekršaja zbog kojih dežurni prekršajni sudija može da izrekne kaznu zatvora.
Svih 18 teških prekršaja taksativno je navedeno u članu 330. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a Zoran Pašalić, predsednik Prekršajnog apelacionog suda, objašnjava za „Politiku” kakav je prekršajni postupak u ovakvim slučajevima.
– Postupak je, po novom zakonu, hitan. Izvršnost presude nastupa pre njene pravnosnažnosti. Za vožnju sa više od dva promila alkohola u krvi, prolazak kroz crveno svetlo, vožnju bez dozvole, vožnju žutom trakom, nasilničku vožnju i druge teške prekršaje, kada postoji osnovana sumnja da će okrivljeni ponoviti prekršaj ili nastaviti s vršenjem prekršaja, policajac ga odmah vodi kod dežurnog sudije za prekršaje koji odmah donosi odluku i ta odluka se odmah izvršava – kaže Pašalić.
U ovim slučajevima zaprećena je kazna od minimum 15 dana zatvora ili novčana kazna od 100.000 do 120.000 dinara, uz 14 kaznenih poena i osam meseci zabrane upravljanja motornim vozilom, a deset meseci ako je došlo do saobraćajnog udesa.
– Građanin takvim ponašanjem rizikuje da odmah bude doveden kod dežurnog prekršajnog sudije i da mu se odredi zatvorska kazna od minimum 15 dana i da odmah bude sproveden na izdržavanje zatvorske kazne. Može se žaliti u roku od 24 časa, a Prekršajni apelacioni sud dužan je da u roku od 48 sati donese odluku po žalbi i uruči je okrivljenom – kaže Pašalić.
Druga mogućnost je visoka novčana kazna.
– Ako sudija ne izrekne kaznu zatvora nego novčanu kaznu, na primer 100.000 dinara, okrivljeni može odmah da je plati i da ode kući, da razmisli, pa da se žali. Međutim, ako ne može da plati ovu kaznu, onda mu se ona zamenjuje zatvorom. Svaka hiljada dinara zamenjuje se jednim danom zatvora, tako da mora da ide u zatvor 60 dana. Kazna zatvora ne može da traje duže kada je o prekršajima reč, pa ostaje 40.000 dinara koje okrivljeni mora da plati. Ako ne plati, ulazi u evidenciju neplaćenih novčanih kazni – kaže Pašalić.
U svakom ovakvom slučaju biće vođen prekršajni postupak, ali je novo to što je izricanje kazne hitno, isto kao i izvršenje. Kazna se izvršava odmah, pre pravnosnažnosti sudske odluke, a okrivljeni ima pravo da se žali i da viši sud odlučuje o njegovoj žalbi.
– Okrivljenom se odmah sudi. Postupak sprovodi dežurni prekršajni sudija. Ako saobraćajna policija može odmah da dokaže da je okrivljeni počinio težak prekršaj, biće odmah osuđen i kažnjen. U ovim slučajevima najčešće su obezbeđeni materijalni dokazi, snimak ili alkotest – kaže naš sagovornik.
Novo je i to što će rad u javnom interesu biti još jedna mogućnost. Sudije će u svakom pojedinačnom slučaju procenjivati da li je za okrivljenog bolje da bude osuđen na rad umesto na zatvor ili na novčanu kaznu.
– Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde i državne uprave odredila je za sada 40 poverenika za izvršenje kazne rada u javnom interesu, koju će biti moguće izreći i za prekršaje, a ne samo za krivična dela. Prekršajni sudovi postupaju po 271 zakonu i 800 podzakonskih akata, a kazna rada u javnom interesu biće uvedena za mnoge prekršaje iz tih zakona kao alternativna sankcija, odnosno zamena za zatvorsku ili novčanu kaznu. Zatvor nikada neće biti jedina mogućnost – kaže predsednik Prekršajnog apelacionog suda.
Sud će pri odlučivanju o vrsti kazne ceniti ličnost okrivljenog i druge okolnosti.
– Ako neko napravi teži prekršaj, u mnogim slučajevima se može pokazati da bi zatvorska kazna izazvala veću štetu nego korist. Na odluku suda o tome uticaće i porodični i socijalni status okrivljenog – kaže Pašalić.
Dve trećine svih kazni u svetu izvršavaju se radom u javnom interesu, a to je sada tendencija i kod nas kada je reč o prekršajima i o lakšim krivičnim delima.
Нема коментара:
Постави коментар