уторак, 08. април 2014.

Goli otok

Zatvor „Goli otok“ je bio zatvor koji se nalazio na hrvatskim ostrvima Goli otok (muški zatvor) i Sveti Grgur(ženski zatvor) u Jadranskom moru. Postojao je od 1949. do 1988. godine. U toku političkog sukoba između rukovodstva Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, od 1949. do 1956. godine, zatvor je bio u nadležnosti federacije i služio je kao politički zatvor namenjen pristalicama Informbiroa i Sovjetskog Saveza. Kasnije je, prešao u nadležnost SR Hrvatske i korišćen je kao običan zatvor namenjen težim kriminalcima. Zatvoren je 1988, a od 1989. godine je potpuno napušten.
Službeni naziv zatvora u periodu od 1949. do 1951. bio je „Radilište administrativno kažnjenih muškaraca/žena društveno korisnim radom“, a od 1951. do 1956. godine „Radnički prihvatni logor za političke zatvorenike“.


Zatvor „Goli otok“ formiran je 1949. godine. Odluka o njegovom formiranju doneta je najužem rukovodstvu Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) sa ciljem da se uhapšenici, koji su podržali Rezoluciju Informbiroa i bili pristalice Staljina i Sovjetskog Saveza u borbi protiv Jugoslavije, izoluju od ostalih zatvorenika. Kao predlagači „izolacije informbirovaca“ smatraju se Stevo Krajačić, šef UDBE za Hrvatsku i Edvard Kardelj, član CK KPJ. Vrh Partije je računao da peta kolona broji dosta staljinista i da će zadavati velike probleme, posebno ako dođe do tada očekivanog napada Sovjetskog Saveza na Jugoslaviju. Zato je odlučeno da se ta grupa izoluje na nekom dalekom ostrvu, posebno jer se među pristalicama Informbiroa nalazio veliki broj vojnih lica, kao i aktivnih učesnika Narodnooslobodilačke borbe, sposobnih za organizovanje i vođenje oružanog otpora. Predlog za daleko i usamljeno ostrvo u Kvarnerskom zalivu potekao je od Miroslava Krleže, koji je od vajara Antuna Augustinčića čuo da postoji „ostrvo mermera“. Prema zamisli, „Goli otok“ je trebao da bude društveno-popravni zatvor, u kom će se zavedeni osuđenici brzo popraviti i vratiti svojoj Partiji.
Izgradnja zatvora započela je početkom 1949. godine, a prva grupa osuđenika iz Hrvatske, stigla je 9. jula iste godine. Ubrzo potom stigle su grupe zatvorenika izSrbije i Crne Gore. Pre formiranja zatvora „Goli otok“, jedan deo uhapšenika bio je smešten u privremenom zatvoru „Ramski rit“, kod Požarevca. Iz razloga bezbednosti, jer je postojala opasnost sa SSSR brzim upadom oslobodi logoraše, oni su ubrzo prebačeni u zatvor „Zabela“, a potom na Goli otok. Uhapšenici iz Jugoslovenske armije slati su u zatvore u Staroj Gradiški i Bileći, koje je kontrolisala vojska, a samo jedan deo ovih uhapšenika je bio kasnije prebačen na Goli otok.

Нема коментара:

Постави коментар