Kako smanjiti guzvu u zatvorima

 Strategija za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji u periodu od 2010. do 2015. godine:

Strategija za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji u periodu od 2010. do 2015. godine (u nastavku „Strategija“) usvojena je 22. jula 2010,1 a odluka o njenim izmenama 25. avgusta 2011. godine.

 Akcioni plan za njeno sprovođenje, koji predviđa precizno definisane aktivnosti usmerene na sprovođenje mera iz Strategije, usvojen je 24. novembra 2011. godine.

Potreba za usvajanjem ovakve strategije pojavila se pošto je u nekoliko godina pre 2010. broj lica lišenih slobode u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija značajno rastao, tako da se u njima već godinama nalazi znatno više ljudi nego što bi trebalo ako bi se primenjivale odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i standardi ustanovljeni pod okriljem Saveta Evrope koji se odnose na uslove života koji se moraju obezbediti svim licima lišenim slobode (koji određuju koliko prostora mora u zatvoru mora imati svaki zatvorenik, koliko bi vremena zatvorenici trebalo da provode na otvorenom itd.).

Broj lica lišenih slobode u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u periodu od 2005. do 2009. godine kretao se 8.000 do 11.000.

Ovaj broj nastavio je da raste i neposredno nakon usvajanja Strategije, tokom 2010. godine, dok je tokom 2012. počeo da opada, uglavnom zahvaljujući usvajanju Zakona o amnestiji krajem te godine.
 Međutim, amnestija je jednokratna mera i čini se da je razumno pretpostaviti da će broj lica lišenih slobode u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija ubrzo biti sličan onom iz 2010, tako da se može reći da ovi zavodi danas nisu značajno manje opterećeni nego što je to bio slučaj u vreme usvajanja Strategije, uprkos blagom povećanju njihovog kapaciteta. 
Dakle, strategija i mere usmerene ka smanjenju preopterećenosti kapaciteta zavoda za izvršenje krivičnih sankcija su i dalje nesumnjivo potrebni.

 U međuvremenu je izgrađen novi zavod kapaciteta 450 mesta i neznatno uvećan kapacitet pojedinih zavoda. Doduše, treba imati uvidu da su rekonstrukcije nekih zavoda dovele do malog smanjenja njihovog kapaciteta. 

Strategija iz 2010. godine kao osnovni cilj postavlja osmišljavanje i primenu mera i aktivnosti za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, što bi trebalo da omogući:

 poboljšanje položaja osuđenika, pritvorenika i drugih lica lišenih slobode i bolje ostvarivanje njihovih prava;
 humanizaciju sistema izvršenja krivičnih sankcija i potpuniju primenu međunarodnih standarda u toj oblasti;
 uspostavljanje povratne veze kojom se prati uspešnost primene krivičnog zakonodavstva u segmentu izvršenja krivičnih sankcija radi korigovanja kaznene politike sudova i osnovnih kriminalno-političkih opredeljenja;
 delotvorniji rad Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, organa uprave u sastavu Ministarstva pravde, nadležnog da sprovodi, organizuje i nadzire izvršenje krivičnih sankcija;
 smanjenje i preraspodelu izdvajanja sredstava iz budžeta Republike Srbije za izvršavanje krivičnih sankcija;
 veću bezbednost svih članova društva.

Aktivnosti koje bi trebalo da omoguće da se ovi ciljevi ostvare odnose se na:

1) alternativne sankcije i mere;
2) uslovni otpust i prevremeno otpuštanje;
3) uvođenje sudije za izvršenje krivičnih sankcija;
4) povereničku i probacionu službu;
5) povećanje smeštajnih kapaciteta i poboljšanje uslova u zavodima;
6) poboljšanje stručnih kapaciteta u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija;
7) amnestiju;
8) jedinstveni informacioni sistem.