Novinar televizije N1 Nikola Radisic je ovih dana boravio u KPZ za zene u Pozarevcu i napravio zanimljiv prilog na uvek aktuelnu temu resocijalizacije zatvorenika, evo njegovog priloga:
Iako postoji više programa za edukaciju osuđenika, čiji je cilj da ih pripremi za ponovni boravak na slobodi, stručnjaci tvrde da one često ne daju rezultate i da je potrebno osmisliti nove načine za njihovo ponovno uključenje u društvo.
Više od polovine osuđenika u Srbiji već su bili u zatvoru, pokazuju zvanični podaci. Nešto je manje žena povratnika u odnosu na muškarce, ali se i njihov broj povećava, kažu u Kazneno popravnom zavodu (KPZ) za žene u Požarevcu.
V. M. (29) u zatvoru je zbog marihuane. Vreme iza rešetaka teče sporo, a pošto nije znala šta da radi sama sa sobom, odlučila je da nauči da šije. Izbor mogućih poslova nije bio veliki, ali kaže da je u igli i koncu pronašla novi smisao.
V. M: Ja sam zanatlija. I pre ovoga sam bila, ali se nisam bavila krojenjem. Ali ovde sam zavolela. Nisam znala ni konac u iglu da uvučem, nije me interesovalo. Ali sam ovde zavolela. Šefice su nam pružile da zavolimo to. Tako da mislim da ce mi značiti u životu.”
N1: Šta bi moglo da znači, kakvi bi eventualno planovi mogli da se izrode iz ovoga?
V. M: Pa imam kući mašine, imam uslove da radim sa tim, ali nije me interesovalo.
N1: Promenilo se u glavi ustvari?
V. M: Otprilike.
Za razliku od nje, P. M. (53) , koja je u zatvoru zbog zloupotrebe službenog položaja, nada se da će po izlasku na slobodu nastaviti da se bavi ekonomijom. Pošto je iza rešetaka, uz krojenje, otkrila slikarski talenat, ima i dodatne planove.
P. M: Možda na neki način kažu da nisam normalna, jer stalno nešto crtam, slikam. Non stop se bavim time, da bi misli mi odvuklo možda od tog nekog realnog stanja ovde.
N1: Strahujete li od toga kako će izgledati vaš život kad izađete? Deset godina, drugačije je potpuno?
P. M: Ne, ne, ne, verovatno ću biti neka umetnica.
Iza zida požarevačkog zatvora, ukoliko žele, žene imaju mogućnost da rade, kako bi stekle nova znanja koja će moći da iskoriste kada izađu na slobodu.
Oko 65 žena, od skoro 300 koliko ih nalazi u ovom zatvoru, bavi se najrazličitijim poslovima. Bave se grnčarijom, krojenjem, šivenjem, dekupažom pa i izradom vestačkih uskršnjih jaja. Za to dobijaju i novac koji iznosi 20 odsto od minimalne cene rade.
U zatvorima širom Srbije postoji više različitih programa koji bi trebalo da pomognu osuđenicima da se lakše snađu kada se nađu na slobodi.
"Stručna lica koja rade sa njima procenjuju kome je neophodna obavezna priprema za otpust. Onda se stupa u kontakt sa Centrima za socijalni rad i drugim institucijama i ustsanovama koje treba da ih preuzumu. I mi njih podučavamo kome da se jave, a onda tim institucijama dostavljamo naša stručna mišljenja šta smo uradili, šta treba da se radi da se nastavi sa njima, kako bi se uspešno integrisale u društvo", objašnjava Radojica Šutović, upravnik KPZ za žene u Požarevcu.
U praksi je daleko od idealnog. U zatvorima je oko 35 odsto žena i 60 odsto muškaraca koji su u njima već bili. Nakon što odsluže kaznu i nađu se na slobodi, suočavaju se sa novom stvarnošću – nemaju posao, često namju krov nad glavom, nisu u kontaktu s porodicama i nema ko da im pomogne. Prepušteni su sami sebi.
Država bi morala da im obezbedi bar kratkoročan posao, tvrdi Nataša Andonovski iz udruženja "Uporište".
"Može da se organizuje nešto, makar na tri meseca, da oni uđu u neke, da li su fabrike ili neka preduzeća, da ih prihvate, a nakon toga da se prilagođavaju i da to cirkuliše, da oni onda odlaze negde dalje. Ako ih porodica ne sačeka, oni koji imaju teška dela i duge kazne ostaju prepušteni sami sebi i neki od njih ponovo čine krivična dela da bi se vratili u zatvor, gde imaju tri obroka i krov nad glavom", objašnjava ona.
Ipak, optimizma manjka kada je u pitanju rešenje tog problema, najviše zbog nedostatka novca, ali i otpora građana
"Onda građanstvo pita da li mi treba da idemo u zatvor da bi našli posao", kaže Nataša Andonovski.
Нема коментара:
Постави коментар