Uslovni otpust po novim izmenama Krivicnog zakona Srbije

Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika(„Sl. glasnik RS“, br. 94/2016) počinje da se primenjuje od 1. juna 2017. godine, osim odredbama koje se odnose na krivična dela protiv privrede koje se primenjuju od 1. marta 2018. godine, dok su izmene krivičnog dela terorizam iz člana 391. Krivičnog zakonika počele da se primenjuju 2. decembra 2016. godine.

Kada je u pitanju uslovni otpust kao institut opšteg dela Krivičnog zakonika, predstavićemo kako je član 46. koji ga uređuje glasio pre i posle navedenih izmena.

I. Prikaz odredaba o uslovnom otpustu pre i posle izmena

Pre izmena iz „Sl. glasnika RS“, br. 94/2016 ovaj član je glasio:

„(1) Osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne zatvora sud će uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje pokazuju da je u odnosu na njega postignuta svrha kažnjavanja. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta disciplinski kažnjavan i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.

(2) Ukoliko ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, sud može uslovno otpustiti osuđenog:

– koji izdržava kaznu zatvora od 30 do 40 godina;

– koji je osuđen za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom (čl. 370. do 393a), krivična dela protiv polne slobode (čl. 178. do 185b), krivično delo nasilje u porodici (član 194. st. 2. do 4), krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (član 246. stav 4), krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (čl. 305. do 321), krivično delo primanje mita (član 367) i krivično delo davanje mita (član 368);

– koji je osuđen od strane nadležnih sudova, odnosno njihovih posebnih odeljenja, u postupcima vođenim u skladu sa nadležnošću određenom Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela;

– koji je više od tri puta pravnosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje ili ne postoje uslovi za brisanje neke od osuda.

(3) Sud može u odluci o uslovnom otpustu odrediti da je osuđeni dužan da ispuni obaveze predviđene krivičnopravnim odredbama.

(4) U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, ako uslovni otpust ne bude opozvan, smatra se da je osuđeni izdržao kaznu.“

Nakon izmena ovaj član glasi:

„(1) Osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne zatvora sud će uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta kažnjavan za teže disciplinske prestupe i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.

(2) Ukoliko ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, sud može uslovno otpustiti osuđenog:

– koji izdržava kaznu zatvora od 30 do 40 godina;

– koji je osuđen za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom (čl. 370. do 393a), krivična dela protiv polne slobode (čl. 178. do 185b), krivično delo nasilje u porodici (član 194. st. 2. do 4), krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (član 246. stav 4), krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (čl. 305. do 321), krivično delo primanje mita (član 367) i krivično delo davanje mita (član 368);

– koji je osuđen od strane nadležnih sudova, odnosno njihovih posebnih odeljenja, u postupcima vođenim u skladu sa nadležnošću određenom Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela;

– koji je više od tri puta pravnosnažno osuđen na (brisano – „bezuslovnu“) kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje ili ne postoje uslovi za brisanje neke od osuda.

(3) Sud može u odluci o uslovnom otpustu odrediti da je osuđeni dužan da ispuni neku od obaveza iz člana 73. ovog zakonika, kao i neku drugu obavezu predviđenu krivičnopravnim odredbama.

(4) U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, ako uslovni otpust ne bude opozvan, smatra se da je osuđeni izdržao kaznu.“

Dakle,u stavu 1. ovog člana reči: „pokazuju da je u odnosu na njega postignuta svrha kažnjavanja” zamenjene su rečima: „ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo”, a reči: „disciplinski kažnjavan” su zamenjene rečima: „kažnjavan za teže disciplinske prestupe”.

U stavu 2. koji je alineja četvrta reč: „bezuslovnu” brisana je, dok su u stavu 3. reči: „obaveze predviđene krivičnopravnim odredbama” zamenjene rečima: „neku od obaveza iz člana 73. ovog zakonika (član 73. uređuje zaštitni nadzor), kao i neku drugu obavezu predviđenu krivičnopravnim odredbama”.

II. Obrazloženje izmena

Prema obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, razlozi za izmene odredaba koje uređuju uslovni otpust se sastoje u tome što je u praksi primećeno da sudovi uslovni otpust dosta retko koriste, odnosno da je procenat uslovno otpuštenih lica osuđenih na kaznu zatvora u poređenju sa drugim evropskim zemljama (pa i bivšom SFRJ) znatno niži.

Dalje se navodi da ni izmene Krivičnog zakonika iz 2012. godine kojima je cilj bio da se kod većine krivičnih dela uvede obavezan uslovni otpust nisu u tom pogledu ništa promenile. Tome je najviše doprinela postojeća odredba koja zahteva za uslovni otpust ispunjavanje uslova koje je teško utvrditi. Naime, teško je utvrditi da li je u odnosu na uslovno osuđenog postignuta svrha kažnjavanja, te  se zato odustalo od tog uslova i pošlo od toga da je za uslovni otpust, pored dve trećine izdržane kazne, dovoljno da se u toku izdržavanja kazne tako vladao da se sa osnovnom može očekivati da za vreme dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo.

Takođe se ističe, da je neophodno bilo precizirati koje to obaveze sud može naložiti uslovno otpuštenom. Ovo tim pre što je u Zakonu o izvršenju vanzavodskih mera i sankcija predviđeno da se mogu nalagati obaveze uz zaštitni nadzor predviđene Krivičnim zakonikom, a da sam Krivični zakonik ne predviđa takvu mogućnost.

III. Dosadašnja sudska praksa

Na ovom mestu prikazaćemo određene stavove zauzete u odlukama sudova u vezi sa uslovnim otpustom, odnosno sentence iz pojedinih odluka, kao i zaključak apelacionih sudova.

1. Povodom podnete molbe osuđenog za uslovni otpust, sud ceni sve okolnosti pri čemu nije vezan predlogom zavodske ustanove. (Rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž 95/2016 od 5. septembra 2016. god.).

2. Kako se osuđeni još uvek nalazi razvrstan u zatvorenom delu zavoda za izdržavanje kazne, krivična dela ne priznaje, odnosno kategorički negira njihovo izvršenje, te samim tim ni odnos prema kazni nije pravilan, a radi se o licu koje je koristilo narkotike, nema uslova za njegov uslovni otpust. (Rešenje Višeg suda u Požarevca, 2Kuo 9/2016 od 12. aprila 2016. god.).

3. Osuđeni ispunjava uslove za uslovni otpust jer je svoje ponašanje uskladio sa pravilima kućnog reda, nije zloupotrebio proširena prava i pogodnosti, uspešno se lečio od zavisnosti, nije disciplinski kažnjavan, prihvatio je odgovornost za počinjeno krivično delo i posledice, kao i da ima ima podršku svoje porodice i obezbeđen posao nakon puštanja na uslovni otpust. (Rešenje Višeg suda u Požarevcu, 2Kuo 40/2015 od 21. januara 2016. god.).

4. Činjenica da je osuđeni dva puta kažnjavan i činjenica da su mu oduzete dodeljene pogodnosti, kao okolnosti zbog kojih se osuđeni ne može pustiti na uslovni otpust, moraju kumulativno postojati samo u slučaju kada je osuđeni uživao određene pogodnosti. (Rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Kž2 715/2015 od 7. aprila 2015. god.).

5. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne više puta disciplinski kažnjavan i kome su oduzete dodeljene pogodnosti. (Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz OK 22/2014 od 14. oktobra 2014. god.)

6. Ukoliko je okrivljeni pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora, u pritvoru proveo 2/3 iste, a još nije stupio na izdržavanje te kazne zatvora, ima pravo na podnošenje zahteva za uslovni otpust i može se uslovno otpustiti samo ukoliko sud utvrdi da su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi. (Zaključak sa zajedničkog sastanka krivičnih odeljenja svih apelacionih sudova od 24. marta 2014. god.).