Ko je ubio direktora INA Djurekovica

Tajna policija je dugi niz godina stvarala osećaj sigurnosti kod kriminalaca pa je to dovelo do toga da su se beogradski kriminalci raskomotili i u inostranstvu.

Grupa oko Željka Ražnatovića Arkana i Bojana Petrovića tako raskalašno je planirala pljačku banke u Stokholmu, da ih je ubrzo uočila švedska policija, počela da ih prati i da sprema njihovo hapšenje. 

Srpski DB došao je do ove informacije i obavestio ih da su otkriveni. Deo grupe se odmah vratio u zemlju, ali je nekoliko njih, među kojima i Arkan, uhapšeno. Pošto nije bilo dokaza, ubrzo su pušteni iz zatvora.

Prema rečima Bože Spasića, bivšeg šefa specijalnog tima za borbu protiv terorizma SDB, tih godina tajna policija planirala je likvidaciju ustaškog teroriste Mire Barešića, koji je u Stokholmu ubio našeg ambasadora.

Barešić je bio u zatvoru u blizini Malmea. Dok je savezna policija za njegovu likvidaciju angažovala grupu beogradskih kriminalaca, crnogorska policija je na taj zadatak poslala Ratka Đokića (nedavno ubijenog u Stokholmu). Sasvim slučajno, Đokić se sa likvidatorima iz Beograda sreo u jednom srpskom kafiću u Malmeu. Započet je razgovor o tome ko je za šta poslat u inostranstvo, zadaci su otkriveni i akcija je propala. Zbog ovog slučaja nastali su veliki problemi među tajnim policijama, kojih je u to vreme imala svake republika bivše SFRJ. Nakon toga doneta je odluka da sve specijalne poslove u inostranstvu, kako navodi Spasić, preuzme Savezna tajna policija.

- Sve policije Zapada i dan-danas su sigurne da su likvidaciju Stjepana Đurekovića, direktora INA, koji je pobegao iz zemlje sa vojnim planovima, izvršili pripadnici beogradskog podzemlja, iako nikada nisu imali potvrdu za to. Pojedini kriminalci su na ovoj likvidaciji napravili slavu, a da nisu ni bili blizu mestu ubistva. U emigrantskoj štampi pisalo se da je tu likvidaciju izvršila grupa Đorđa Božovića Giške i da je za to imala logističku pomoć nekog nemačkog kriminalca. Spekulisalo se i da je glavni 'čistač' u ubistvu Đurekovića bio kasnije jedan od najpoznatijih srpskih slikara, Dragan Malešević Tapi, koji je u prošle godine umro u prostorijama beogradskog SUP-a - navodi bivši šef specijalnog tima SDB.

Prema Spasićevim rečima, Služba je u to vreme počela da gubi kontrolu nad kriminalcima, koji počinju da se vraćaju u zemlju i da se po Beogradu organizuju u gangove. Stvaranjem kriminalnih organizacija započinju i prvi međusobni obračuni. Solo-igrač Ranko Rubežić započeo je prvi vatreni obračun u Beogradu. On je ispalio nekoliko hitaca u noge dvojici mlađih kriminalaca, koji više nisu među živima, Jovi Simendi i Mirku Vasiljeviću. Nakon nekoliko spektakla Ranka Rubežića, koga su zvali Dač Šulc, održan je tajni sastanak bosova beogradskog podzemlja, gde je dogovorena njegova likvidacija. To je bila prva od kriminalnih likvidacija, koje su kasnije zapljusnule beogradski asfalt.

Ubistvo Andrije Lakonića u kafiću 'Nana' na Senjaku, 23. marta 1990. godine, za koje je bio optužen pa oslobođen Darko Ašanin sa svojom grupom, prvi put je u javnosti otvorila pitanje veze tajne policije i kriminalaca.

- Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Radmilo Bogdanović iskoristio je ovo ubistvo kako bi se obračunao sa tajnom policijom, na čijem čelu se nalazio Hrvat Zdravko Mustać. Prema Spasićevim rečima, Bogdanović u to vreme nije ni sanjao da će za nekoliko meseci i sam morati da stupi u kontakt sa podzemljem koje mu je bilo potrebno za stvaranje parapolicijskih snaga. On i Željko Ražnatović Arkan u to vreme viđani su zajedno u loži na utakmicama Crvene zvezde. Rezultat tih razgovora bio je da je Arkan ubrzo dobio Erdut za obuku svojih dobrovoljaca.

Željko Ražnatović Arkan, Đorđe Božović Giška i slikar Dragan Malešević Tapi su krajem osamdesetih godina, uz pomoć Službe, otvorili čuveni noćni klub 'Amadeus' . Giška je tada bio u zatvoru, a Tapi je bio glavni menadžer kluba.

 Ubrzo je ustanovljeno da se osim normalnih poslova kluba razvijaju i drugi poslovi, koje, kako tvrdi Spasić, Služba nije mogla da dozvoli. U Nemačkoj je tada uhapšen izvesni Žika Živac sa 10 kilograma heroina, za koji je izjavio da ga je dobio u 'Amadeusu' sa zadatkom da ga prebaci u Nemačku. 

Posle ove informacije, klub je zatvoren.

Beogradsko podzemlje bilo je veoma solidarno u inostranstvu. Dokaz za to je i nekoliko spektakularnih bekstava naših kriminalaca iz stranih zatvora. Arkan i Giška u to vreme helikopterima su iz zatvora izvukli izvesnog Koleta, koji je bio u zatvoru u Holandiji. Kada je Arkan u Švajcarskoj zaglavio u zatvoru, izvukli su ga pripadnici beogradskog podzemlja, tako što su mu omogućili da preskoči zid. Arkan se, po preskakanju zatvorskog zida, odmah javio Službi u Beograd i rekao da stiže za 24 sata. Niko mu nije verovao, kaže Boža Spasić, ali on se sutradan pojavio u Beogradu.