Pink Panteri 'DRUGI DEO' "CELA EMISIJA" | Kradljivci dragulja

Pink Panteri 'PRVI DEO' "CELA EMISIJA" | Kradljivci dragulja

MAFIJA NE UBIJA NA USKRS

Dokumentarna emisija MAFIJA NE UBIJA NA USKRS,govori o sprezi vlasti i kriminala od devedesetih do marta 2003.

Zabela na plus 40

POŽAREVAC - Najpoznatiji srpski osuđenici, koji kazne služe u čuvenoj Zabeli, za razliku od kolega iz drugih zatvora, mnogo lakše podnose nesnosne vrućine jer im je svakog dana na raspolaganju bazen. Ekipa Kurira posetila je Kazneno-popravni zavod kod Požarevca i uverila se kako na plus 40 izgleda život iza rešetaka.

Rekreacija... Sprave za vežbanje popularne su među zatvorenicima

Unutar zidina zdanja okruženog visokim ogradama i bodljikavom žicom uređena staza, opasana cvećem, vodi pravo do sportsko-rekreativnog centra u sklopu kog je i plivalište, gotovo olimpijskih razmera. Kao i na svakom gradskom bazenu, tik do ivice, stoji muškarac na čijoj majici piše „spasilac“.

Nikolić: Pišem pesme

- I on je osuđenik, ali ima licencu spasioca - objašnjavaju naši domaćini u KPZ Zabela, dodajući da su, osim bazena, osuđenicima na raspolaganju i tuševi sa termalnom vodom temperature 38 stepeni, koja ima lekovita svojstva za kožna oboljenja.

Na desetak metara od zatvorskog kupališta stoje sprave za vežbanje. Upravo na tom mestu zatekli smo Dragana Nikolića Gagija, koji služi kaznu od 30 godina zatvora na koju je osuđen zbog pomaganja u ubistvu Željka Ražnatovića Arkana u hotelu „Interkontinental“ 2000. godine. Znatno krupnije građe nego kada se poslednji put pojavio u javnosti, pre devet godina na izricanju presude, Gagi nije prekidao vežbanje ni na 35 stepeni.
- Vežbam redovno, četiri puta nedeljno. Trudim se da održim formu - rekao nam je Nikolić.

Osveženje... Bazen u Zabeli

Osim sportskog centra, koji redovno posećuje, Nikolić je otkrio za Kurir da se tokom boravka u zatvoru posvetio usavršavanju engleskog jezika, ali i čitanju.
- Mnogo čitam, filozofiju pre svega, recimo Marka Aurelija. Pišem i pesme. Možda ću jednog dana da izdam knjigu... Sve je ovde kao i napolju, grad u malom, nemam na šta da se žalim - podelio je svoje iskustvo Dragan Nikolić, koji je iza rešetaka od 2003. godine, kada je uhapšen u Beču.

Zajedno sa Nikolićem, u sportskom centru vežbao je još jedan poznati srpski osuđenik Ljubiša Lindo. On je osuđen kao član grupe Milana Zarubice, a ostalo mu je da odsluži još šest meseci od petogodišnje kazne. Kaže da ga je boravak u Zabeli promenio. Kao i Nikolić, sa kojim je čak u istom fudbalskom timu, osim na sportskim terenima, vreme prekraćuje pisanjem poezije.
- Nemam više 20 godina, imam 46. Boravak u ovoj ustanovi me je promenio. Kada je čovek mlad, ne razmišlja isto kao u ovim godinama i sa ovim iskustvom. Svi smo mi ovde jer ispaštamo sopstvene greške - bio je iskren Lindo.

Disciplina... Unutrašnjost zatvora

Njih dvojica, kao i ostali osuđenici, imaju pravo da dva sata dnevno provode u sportskom centru. Izuzetak su stanovnici sedmog paviljona, u kom trenutno, između ostalih, borave i Radomir Marković, Sretko Kalinić, Željko Milovanović, Aleksandar Simović, kao i osuđenici u takozvanom Alkatrazu - Milorad Ulemek Legija, Zvezdan Jovanović, Miloš Simović i drugi. Oni mogu da šetaju samo u krugu svog paviljona.

Sportske aktivnosti... Teren za košarku

Dva sata dnevno

- Svi osuđenici, osim onih iz sedmog paviljona i posebnog odeljenja poznatijeg kao „Alkatraz“, sami biraju na koje aktivnosti će potrošiti svoja dva sata slobodnog vremena dnevno. Sportski centar sastoji se od bazena, terena za fudbal, košarku, odbojku i teretane - pojasnila je Anđela Antić, šef Odseka za sprovođenje programa postupanja u Zabeli.

Redari na sportskom terenu
NAPOLJU NAS ČEKA NOVI ŽIVOT

Redari Marjan Arsović i Saša Radosavljević, koji služe kazne zbog ubistva, zaduženi su za održavanje bazena i terena.
- Većina stanovnika Zabele bavi se sportskim aktivnostima. Na ovaj način izbacujemo negativnu energiju - kaže Arsović, kom je ostalo još 40 dana do odsluženja zatvorske kazne od 12 godina. Njegov „kolega“, koji služi kaznu od 15 godina, objašnjava da mu mnogo znači rad u sportskom centru.
- Imamo dovoljno vremena kako za rad tako i da dobro razmislimo zbog čega smo ovde. Kada budem izašao na slobodu, počeću novi život - kaže Radosavljević.

Bazen za Požarevljane
KUPAJU SE PORED OSUĐENIKA

Na samo nekoliko stotina metara od bazena u kom se rashlađuju osuđenici, takođe u sklopu Zabele, nalazi se još jedan bazen, ali je on otvoren za građane.
- Renoviran objekat „Preporod“ raspolaže sa tri restorana, lepom velikom baštom sa prirodnom hladovinom u sklopu bazena, kao i igralištem za decu. Pomoćno osoblje ovde su radno upošljeni osuđenici iz otvorenog dela, takozvani slobodnjaci, koji za svoj rad dobijaju naknadu - kaže šef objekta Nenad Popović. On objašnjava da su ležaljke pored bazena pravili sami osuđenici, kao i da se prihod koji „Preporod“ ostvaruje koristi za poboljšanje uslova boravka osuđenih osoba.

Činjenice
ARKANOVO UBISTVO

- Željko Ražnatović Arkan ubijen je 15. januara 2000. u hotelu „Interkontinental“ u Beogradu, kada je u njega pucao Dobrosav Gavrić, a Dragan Nikolić i Milan Ðuričić bili su mu saučesnici

- Ðuričić i Nikolić osuđeni su na po 30 godina kao saučesnici u Ražnatovićevom ubistvu, dok je Dobrosav Gavrić osuđen na 35 godina

- Dragan Nikolić uhapšen je 2003. u jednom stanu u Beču, tri godine nakon raspisivanja poternice

- Dobrosav Gavrić uhapšen je 2011. godine u Južnoafričkoj Republici i od tada se nalazi u ekstradicionom pritvoru

- Milan Ðuričić i dalje je u bekstvu

Osudjeni na smrt

Gde su danas bivši osuđenici na smrt proučavala je novinarka Aleksandra Petrović iz lista " POLITIKA" te vam prenosimo ovaj clanak u celosti.Deset osuđenih na najstrožu kaznu iz prošlog veka danas su u zatvorima u Beogradu, Požarevcu i Nišu. – Većina će izaći na slobodu u četvrtoj deceniji ovog veka

Srbija će uskoro uvesti kaznu doživotnog zatvora za najteže zločince, koji su do pre 15 godina u našoj zemlji osuđivani na smrt. Krajem devedesetih godina prošlog veka u Srbiji je izrečeno nekoliko desetina smrtnih kazni, ali je samo 12 presuda bilo pravosnažno do trenutka kada je smrtna kazna konačno ukinuta 2001. godine.

Iako su godinama očekivali dolazak streljačkog voda, ovi osuđenici uspeli su da izbegnu smrt, a ubrzo su i zaboravljeni pod naletom novih surovih zločina, čije su žrtve bila i deca. Kada se dogodi takav zločin, javnost reaguje burno i traži povratak smrtne kazne u naše zakonodavstvo, a neretko takve apele upućuju i političari.

Osuđenike su od pogubljenja spasile evropske integracije, jer je Srbija kao članica Saveta Evrope morala da ukine smrtnu kaznu. U očekivanju da ona bude konačno ukinuta, nadležni su se ustručavali da izdaju naredbe o streljanju, iako su presude bile pravosnažne.

Pomilovan je samo Vučko Manojlović, pre dve godine, odlukom predsednika Republike. U niškom zatvoru je proveo više od tri decenije, a smrtna kazna zbog ubistva tužioca u Leskovcu, izrečena još osamdesetih godina prošlog veka, zamenjena je kaznom od 40 godina zatvora. Izašao je na slobodu ipak malo ranije.

Krajem devedesetih godina, ekipa novinara, među kojima je bio i izveštač „Politike”, obišla je niški kazamat. U dve ćelije bez vrata, sa rešetkama kroz koje se osuđenik vidi u svakom trenutku, bili su smešteni Vučko Manojlović i Milan Ivković, obojica okrenuti leđima ka znatiželjnim posetiocima. Sada saznajemo da je Ivković, koji je osuđen zbog ubistva sudije u Nišu, preminuo u niškom zatvoru 2012. godine. I njemu je smrtna kazna bila zamenjena kaznom od 40 godina zatvora.

U evidenciji Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde nađeno je 10 imena koja su devedesetih godina prošlog veka bila na spisku za streljanje. Većina njih je danas u novom kazamatu kod Padinske Skele na Zrenjaninskom putu, čiji je zvaničan naziv Kazneno-popravni zavod u Beogradu. Važi za jedan od najbezbednijih zatvora na Balkanu.

Da im je smrtna kazna zamenjena zatvorom od 20 godina, koja je tada bila najteža posle smrtne, mnogi od njih bi upravo ove i sledeće godine izašli na slobodu. Međutim, sudovi su za svakog od njih doneli nove presude od 40 godina zatvora, koja je 2001. godine kod nas uvedena kao „zamena” za smrtnu kaznu. Većina se žalila, jer ta kazna nije bila propisana u vreme kada su izvršili surove zločine.

Iza zidina novog zatvora za najteže osuđenike u Padinskoj Skeli, kaznu izdržavaju bivši osuđenici na smrt Ilija Vujić, Radovan Joksić, Zoran Jevremović, Borislav Čolić, Miroslav Stojadinović, Slavoljub Velić i Slavoljub Jovanović. U „Zabeli” su Ljubomir Stevanović i Azis Musliju, a u Nišu Mlađa Milovanović. U sadašnjem zatvorskom sistemu izgubilo se nekoliko imena koja su krajem devedesetih bila na spisku pravosnažno osuđenih na smrt.

Beograđani najviše pamte dva teška zločina početkom devedesetih godina. U Pohorskoj ulici u Novom Beogradu ubijeni su Vera Židić, njen trinaestogodišnji sin Davor i njihov pas. Ubica je mislio da će u stanu naći mnogo novca, što se ispostavilo kao „pogrešan tip”. Zločin se dogodio 1. decembra 1993. godine. Policijski inspektori bili su zgroženi surovošću ovog ubistva. Tadašnji Okružni sud u Beogradu izrekao je presudu 17. oktobra 1994. Vujić je imao 25 godina kada je izvršio zločin, a izaći će iz zatvora kada napuni 65.

Bila je to prva izrečena smrtna kazna u Beogradu posle više od dve decenije. Dve godine kasnije, u beogradskoj Palati pravde osuđen je na smrt i Radovan Joksić, poznat kao „ubica iz Fruškogorske ulice”. Izaći će iz zatvora sa 63 godine. Biznismen Nebojša Salatić, njegova devojka Slavica Kovačević i maloletni sestrić Milan Graoranov, ubijeni su iz škorpiona sa prigušivačem kada su ušli u Salatićev stan. Joksić i njegovi saučesnici su sa žrtava skinuli nakit, otvorili frižider i jeli.

Ljubomir Stevanović osuđen je 1997. godine na smrt zbog ubistva Milana Vranića, maturanta Šeste beogradske gimnazije. Sada ima 52 godine, a zatvor treba da napusti 2037, kada bude imao 64. Zločin je izvršen iz koristoljublja, kao i većina ostalih.

Borislav Čolić zapanjio je javnost surovim ubistvom bračnog para i deteta u Futogu 1996. godine. Izrečenu smrtnu kaznu je izbegao i biće na slobodi 2036., kada bude imao 69 godina.

Mlađa Milovanović iz Paraćina osuđen je na smrt zato što je silovao, ubio i zapalio devojku Jelenu Đorđević, koju je povezao kao autostoperku. Slavoljub Velić i Slavoljub Jovanović osuđeni su zbog ubistva bračnog para Takač, poznatih subotičkih zlatara. Najstariji među osuđenicima na smrt je Azis Musliju iz Zaječara, koji iz zatvora treba da izađe 2021., kada napuni 70 godina.

Smrtna kazna je poslednji put u Srbiji izvršena 14. februara 1992. u prostorijama Okružnog zatvora u Somboru. Streljan je Johan Drozdek, osuđen na smrt zbog silovanja i svirepog ubistva devojčice.

Poslednja smrtna kazna u Beogradu izvršena je početkom sedamdesetih godina u Centralnom zatvoru nad Milanom Gutićem i Savom Lisovcem, koji su daleke 1969. godine osuđeni zbog ubistva beogradskog taksiste Tiosava Jankovića.

Kaznu je izvršavao petočlani streljački vod, koji su činili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova. Oni nisu znali ko od njih ispaljuje prave metke, a ko „ćorke”. Streljanju je prisustvovala komisija, u kojoj su bili sudija i javni tužilac, upravnik zatvora i branilac osuđenog.

------------------------------------------------------------------

Četiri decenije robija 72 osuđenika

Prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, danas u Srbiji ima 72 osuđenika na najtežu kaznu od 40 godina zatvora. Njih 48 počinilo je ubistvo, a 20 teški slučaj razbojničke krađe i razbojništva, trojica krivično delo udruživanja radi neprijateljske delatnosti, a jedan otmicu.

Pocela kampanja podrske vanzavodskim sankcijama

Centar za demokratiju započinje kampanju "Podržite vanzavodske sankcije u vašoj sredini", tokom koje će promovisati primenu alternativnih krivičnih sankcija i mera restorativne pravde

Fondacija Centar za demokratiju započinje kampanju"Podržite vanzavodske sankcije u vašoj sredini", tokom koje će se nizom aktivnosti promovisati primena alternativnih krivičnih sankcija i mera restorativne pravde. 

Tokom kampanje koja će biti realizovana u junu mesecu, biće organizovane ulične akcije u Leskovcu, Zrenjaninu,Nišu i Kragujevcu, na kojima će građani moći da se informišu o tome šta su alternativne krivične sankcije i mere restorativne pravde, koliko njihova primena može da unapredi lokalnu zajednicu, popričaju sa aktivistima na licu mesta i dobiju sve potrebne informacije. 

Raspored akcija je:

• 18.06. – Leskovac, 11-13 časova, Bulevar oslobođenja (između robne i modne kuće) 
• 19.06. – Zrenjanin, 11-13 časova, ulica Aleksandra I Karađorđevića 
• 23.06. – Niš, 11-13 časova, ispred TC Kalča 
• 24.06. – Kragujevac, 11-13 časova, pešačka zona 

Kampanja "Podržite vanzavodske sankcije u vašoj sredini" se organizuje u okviru projekta"Promocija alternativnih krivičnih sankcija i mera restorativne pravde" koji sprovodi Fondacija Centar za demokratiju u partnerstvu sa Viktimološkim društvom Srbije. 

 Projekat finansira Evropska unija kroz program "Evropski instrumenti za demokratiju i ljudska prava".  

Fondacija Centar za demokratiju

Pravosudje nikada nije bilo gore

Članica Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić izjavila je da pravosuđe nikada nije bilo gore i da je problem to što struka ćuti na ucene vlasti.

"Svaka vlast pravi pravosuđe po svojoj meri i ono propada u onoj meri koliko to vlast hoće", rekla je Vasilić na tribini "Pravosuđe, ustavne promene, ustavne garancije i prava građana" koju je organizovao nedeljnik "Vreme".

Ona je upitala kako pravosuđe može "mirno da posmatra" da Visoki savet sudstva (VSS) bude produžena ruka vlasti. 

"Zar nema sudija, kolektiva da kaže da je VSS, ovakav kakav jeste produžena ruka izvršne vlasti. Kako nema reakcije kada neki sudija prijavi da je na njega vršen pritisak", upitala je Jelisaveta Vasilić koja je 35 godina bila sudija. 

Ona je kritikovala što izvršna vlast krši pretpostavku nevinosti i upitala gde su sudije kada premijer "10 puta izađe i kaže da je Mišković kriv". 

Prema njenoj oceni, takvim istupanjem političara, ruši se autoritet sudstva. 

"Sudije ne rade dobro. Mnogi su zalutali u pravosuđe i to je naš najveći problem", ocenila je ona. 

Advokat Slobodan Beljanski rekao je da je u ovako "lošoj društvenoj i političkoj klimi" nebitno na koji način će biti sastavljen VSS jer je, kako je ocenio, ključan raspored moći i podložnost njenom uticaju. 

"Autoritarna vlast kakva danas postoji Srbiji, našla bi priliku da nameće svoju volju i drugačijem sastavu Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (DVT)", ocenio je Beljanski. 

Konstantin Mitić iz Društva sudija Srbije rekao je da srpsko pravosuđe nije baš toliko loše, ali je stanje što se tiče nezavisnosti sudija bolje na papiru nego u praksi. 

"Postoji razlika između ustavno pravnog položaja sudija i položaja kakav stvarno jeste. Postoji suprematija izvršne vlasti nad ostalim", ocenio je on. 

Kako je istakao, VSS i DVT bi trebalo da vrše ustavnu funkciju tako što će štititi nezavisnost sudijske i tužilačke funkcije, ocenivši da u tim telima ne bi trebalo da budu aktivni političari. 

On je dodao i da za tužioce nije dovoljno da budu samostalni već im je, kao i sudijama, potrebno obezbediti nezavisnost. 

Vanredni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković rekao je da bez sudske nezavisnosti nema ni pravne jednakosti i sigurnosti, ali i ljudskih prava uopšte. 

"Sudstvo je rak rana našeg sistema. Ustav iz 2006. je podbacio na pitanjima nezavisnosti sudstva", rekao je on dodajući da je Ustav iz 2006. godine najnepismeniji i najnekonzistentniji akt u istoriji Srbije, zbog načina na koji je donet. 

On je ocenio da sada "u dobroj meri" postoji saglasnost oko toga kako treba urediti pravosuđe u novom ustavu ali je nagasio da je neophodna javna rasprava jer je reč o pitanjima od identitetskog značaja.