Kancelarije za alternativne sankcije

 Rad umesto zatvora

Srbija je danas dobila još dve kancelarije za alternativne sankcije u Požarevcu i Smederevu, pored već sedam postojećih, u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kragujevcu, Valjevu, Nišu i Somboru, dok će u sredu biti otvorena i kancelarija u Sremskoj Mitrovici.

Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković poručio je danas otvarajući kancelarije u Požarevcu i Smederevu da je težnja Srbije da poveća broj te vrste kazni jer donose korist društvenoj zajednici, uštede u budžetu, a doprinosi i boljoj resocijalizaciji osuđenika.

Samo u toku prošle godine od rada u javnom interesu društvena zajednica je imala korist od oko 6.5 miliona dinara, jer su osuđenici radili u javno-komunalnim preduzećima i drugim ustanovama, naveo je ministar.

S druge strane država je ostvarila uštede u budžetu od gotovo sedam miliona dinara jer osuđeni nisu služili kazne u zatvoru u kom jedna dan po osuđeniku državu košta 1.720 dinara, ukazao je Selaković.

On je pozvao sudije da izriču tu vrstu alternativne sankcije kada god je to moguće, odnosno, za krivična dela za koja je zaprećena kazna do tri godine zatvora.

Ta vrsta sankcije može mnogo bolje da utiče na osuđenika nego da je kaznu služio u zatvoru, naglasio je Selaković.

Otvaranjem povereničkih kancelarija u sedištima viših sudova, stvara se mogućnost za sprovođenje te vrste sankcija kao alternative zatvoru.

U toku naredne godine biće otvoreno još pet kancelarija u sedištu viših sudova u Pančevu, Čačku, Leskovcu, Užicu i Sremskoj Mitrovici, najavio je ministar.

Prema njegovim rečima kazna rada u javnom interesu najpogodnija je za izricanje kod krivičnih dela iz oblasti saobraćaja, nedozvoljenog priključivanja na elektromrežu, blaze oblike remećenja javnog reda i mira.

Selaković je takođe ukazao da je Srbija trenutno na začelju Evrope kada su u pitanju kazne u javnom interesu jer danas ima 10.221 lica u zatvorima, a svega 520 njih koji služe kaznu u javnom interesu, ali da je čvrsto opredeljena da osnaži sistem alternativnih sankcija.

U Engleskoj i Velsu, kako je naveo, broj osuđenika koji kaznu služe u zatvorima iznosi 86.000 dok 230.000 njih radi u javnom interesu. Situacija je slična I kada j eu pitanju Švedska u kojoj opet tri četvrtine osuđenih , njih 15.000, radi u korist društvene zajednice, a jedna četvrtina kaznu služi u zatvoru (5.000).

U kancelarijama za alternativne sankcije rade poverenici zaduženi za nadgledanje sprovođenja kazne rada u janom interesu kao i uslovne osude sa zaštitnim nadzorom.

Odlukom suda osuđeni se šalje na rad u mesne zajednice, javno-komunalna preduzeća, javna preduzeća, ustanove kulture I ustanove za negu starih lica.

Prema podacima Uprave od početka primene alternativnih sankcija u Srbiji 2009. godine u javnom interesu je radilo ukupno 548 osuđenih, od čega je 223 njih osuđeno do decembra ove godine, na tu kaznu.

Prema zakonu, sud može da izrekne kaznu od najviše 360 sati rada u javnom interesu i to za krivična dela za koje je zaprećena kazna do tri godine zatvora.