Koliko društvo pomaže zatvorenicima da ne budu povratnici

Maksimalni iznos jednokratne novčane pomoći je na nivou prosečne mesečne zarade u opštini-gradu

Lica koja su se vratila sa izdržavanja kazne zatvora – a nemaju porodicu, socijalno su ugrožena i nemaju gde da rade – mogu da podnesu zahtev centru za socijalni rad za jednokratnu novčanu pomoć. 

Ta pomoć se može iskoristiti za pribavljanje ličnih dokumenata koje bivši osuđenici često nemaju, a i za zadovoljavanje osnovnih egzistencijalnih potreba.

 Maksimalni iznos jednokratne novčane pomoći je na nivou prosečne mesečne zarade u opštini-gradu, što znači da je u Beogradu ovog meseca reč o sumi od oko 50.000 dinara (u mnogim opštinama iznos je mnogo niži). 

Bivši zatvorenik kao radno sposobno lice može da ostvari i pravo na stalnu novčanu pomoć (devet meseci u godini) – ako ispunjava određene uslove.Procedure za mnoga bivša osuđena lica su komplikovane, jer često ne raspolažu osnovnim ličnim dokumentima neophodnim za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć.

 Najpre, mora da ima lična dokumenta, ali i poresko uverenje da je bez odgovarajuće imovine. Stalna mesečna novčana pomoć za pojedinca trenutno u Srbiji iznosi 7.530 dinara.

Centri za socijalni rad u Beogradu nemaju podatke o tome koliko bivših zatvorenika traži od nas pomoć, mada nam se uprave povremeno obraćaju s molbom da prihvatimo nekoga od korisnika koji izlaze iz zatvora a nemaju gde da se vrate. Takvi zahtevi su češći ako se radi o starijim licima koja su bila osuđena na duže vremenske kazneili su imala izrečenu meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja,gde su po pravilu narušeni odnosi sa porodicom a nekad su i krivična dela izvršena u porodici.

U početku, njima se obezbeđuje smeštaj u prihvatilištu za odrasle osobe u Kumodraškoj ulici, gde mogu da ostanu do šest meseci. Posle toga, ako nemaju uslova da se vrate u svoju porodicu, starijim licima se obezbeđuje smeštaj u nekom staračkom domu ili u domu za duševno obolela lica. Ako takva osoba nema prihode onda troškovi idu na teret države.

Prema našim saznanjima, manji je broj onih kojima je potreban boravak u prihvatilištu za odrasla lica, tako da bivši zatvorenici najčešće samo traže jednokratnu pomoć po izlasku iz zatvora koja im služi da dođu do ličnih dokumenata i da se prijave u službi za zapošljavanje. Jer da bi dobili stalnu novčanu pomoć moraju da budu registrovani kao nezaposleni. Smeštaj u prihvatilište se takođe realizuje preko centra za socijalni rad.

Ako je korisniku potrebna pomoć da bi uspostavio kontakat s porodicom i decom, centar u skladu s porodičnim zakonom pomaže i u tome. Pogotovo se od mlađih izvršilaca krivičnih dela dešava da dobijemo zahtev da im obezbedimo kontakt s decom koja žive s drugim roditeljem, i mi im pomažemo u tome.

Međutim, sve su to parcijalne mere, a bivšim zatvorenicima je, po pravilu, potrebna šira društvena podrška koja bi uključivala i druge sisteme,zdravstvenu zaštitu i pomoć u vezi sa zapošljavanjem, pa i dokvalifikacijom, jer najveći broj njih je bez odgovarajuće školske spreme. Ako im se u svemu tome ne pomogne mnogi od njih su u visokom riziku da uđu u kriminalni krug u kojem su već bili.

Zanimljiva su zato iskustva Austrije u vezi s postpenalnim prihvatom zatvorenika, gde oni imaju mogućnost da koriste stan i novčanu pomoć od koje mogu da žive, kada dobijaju i šansu da se prekvalifikuju za zanimanje koje će im pomoći dadođu do posla. Mi u Beogradu pružamo sličnu uslugu, ali mladima koji napuštaju sistem socijalne zaštite. Reč je o deci bez roditeljskog staranja koja su do punoletstva, odnosno završetka škole, bila u hraniteljskoj porodici ili u domovima za decu bez roditelja, da bi posle toga dve godine mogli da koriste stanove i ostvaruju pravo na stalnu novčanu naknadu. Reč je o 32 raspoloživa mesta u Beogradu, u ukupno 11 stanova.

Kad je, pak, o bivšim osuđenicima reč, njima je teže da se uključe u redovne tokove, a pogotovo da dođu do posla. Taj problem bi trebalo rešavati kroz javne radove ili na neki drugi način. Ili bi u saradnji s Nacionalnom službom zapošljavanja trebalo utvrditi koja su zanimanja kod nas najviše tražena. I tome posvetiti odgovarajuće obuke u zatvorima. Naravno, za one koji su voljni da u tome učestvuju, jer uvek ima osuđenika koje to ne interesuje. Kao što i jednokratnu novčanu pomoć neki iskoriste da iznajme stan i zatim mesec dana traže posao, a neki odmah odu sa „starim društvom“, nastavljajući život u nekadašnjem okruženju i u skladu s ranijim navikama.