Specijalna zatvorska bolnica sve punija

Reporte lista ALO Jelena Paunovic je bila u poseti Specijalnoj bolnici zatvorskoj bolnici:

Zaboravljeni od svih, jer su ih se prijatelji, pa i porodice odrekle, a društvo osudilo, jer su zbog svoje bolesti učinili najgora krivična dela. Oko 500 duša živi u specijalnoj zatvorskoj bolnici, odakle možda nikada i ne izađu. U nameri da okolini pokažu da se uspešno bore sa bolešću, neki od njih rešili su da postanu glumci i osnovali su trupu “Ježeva kućica”.

Dok slušate njih osmoro kako pričaju stihove Duška Radovića, ne biste mogli ni da pomislite da na duši nose tuđe živote.

U nameri da  okolini pokažu kako  se uspešno bore sa  bolešću, neki od  zatvorenika su rešili  da postanu glumci .

- Tokom praćenja njihove bolesti ljudi iz radne terapije primetili su da postoji napredak i ponudili su im da zaigraju na daskama koje život znače. Njima je to zaista jedan od načina da sebi i svojim bližnjima pokažu da su spremni za život izvan zidina specijalne zatvorske bolnice. Iza naziva „Ježeva kućica“ krije se poruka da jedva čekaju da se nađu u svojim domovima - počinje priču za „Alo!“ dr Goran Bogojević.

Renovirana kapela za zatvorenike

Dugi osvetljeni hodnici puni su izgubljenih pogleda. Raduju se svakome ko ih pita kako su, ali njihovo neizbežno pitanje jeste - „kada ću kući“.

- Oporavio sam se. Piću lekove, samo me, doktore pustite da idem - dobacuje dok prolazimo hodnikom jedan od bolesnika i hvata doktora Bogojevića za beli mantil.

- Drago mi je da si dobro. Videćemo još - kratko odgovara doktor i nastavljamo put dalje kako bismo upoznali novajlije među glumcima.

Zatičemo ih tek što su završili probu za priredbu koju spremaju za 8. mart, kada će je izvesti povodom dana žena. O svojoj prošlosti ne žele da pričaju. Zbog svoje bolesti presudili su ocu, majci ili prijatelju, u zavisnosti ko im je u tom trenutku slabosti bio najbliži. Zatvoreni su skoro deceniju, a svaki dan im je dug ko godina. Neki od njih su se čak u bolnici i zaljubili. Jedan od njih je momak koji ima iza sebe ubistvo i tu je nekoliko godina. Dugo je učio pesmicu „Plavi zec“, a bila je posvećena devojci koja je na lečenju od narkotika. Dok je recitovao u zatvoru, samo je gledao da li će i ona biti u publici. Nije odustajao, da bi mu se i nekoliko dana pred Novu godinu želja i ostvarila. Dok je pričao svoje stihove, u poslednjem redu video je svoju dragu. Pesmu je završio sa rečenicom: „Srećna ti Nova godina draga“. Usledio je aplauz i svi su navijali da joj priđe, ali, ipak, ona je njemu potrčala u zagrljaj. Prema priči zaposlenih u ovoj ustanovi, ljubav između ovo dvoje, nažalost, nije uspela.

- Svim pacijentima govorimo da se ne zbližavaju kako ne bi bili povređeni na kraju. Nikada se ne zna kada će ko od njih biti pušten. Međutim, ljubavi su neizbežne - dodaje naš domaćin.

Iako ih većina ljudi osuđuje i naziva ih monstrumima, zaposleni se s tim ne slažu. Dok nas sprovode po odeljenjima, koja su skoro rekonstruisana, govore nam da njihovi najbliži nisu prepoznali njihovu bolest sve do onog trenutka kada su učinili najgore krivično delo.

Nikolu Radosavljevića (47), koji je pre osam godina ubio devetoro ljudi i troje teško povredio u Jabukovcu, i Danijela Jakupeka (34), koji je ubio prijatelja i petogodišnje dete, svi su zaboravili. Radosavljević nije ni na suđenje izlazio koliko je javnost revoltirana, a Jakupeka, nakon smrti njegove majke, više ni brat ne posećuje.

Od pre nekoliko meseci u rad je pušteno i rekonstruisano E odeljenje, u kojem su smešteni bolesnici sa dijagnozom akutne psihijatrije. Na pomenutom odeljenju nalazi se i „tiha soba“ namenjena pacijentima koji su uznemireni. Prostorija od nekoliko kvadrata obložena je sunđerima tako da ne postoji mogućnost samopovređivanja.