Fotograf i antropolog Igor Čoko gotovo tri godine fotografisao je život osuđenika Okružnog zatvora.
On je to činio na zatvorenom odeljenju bloka 5-1 Okružnog zatvora u Beogradu, kao vid procesa rehabilitacije kroz umetnost koja se sprovodi kroz program postupanja Službe za tretman ove penalne ustanove.
Epilog tog rada je knjiga fotografija "Iza rešetaka", objavljena u produkciji Službe za tretman, koja na jedinstveni način dokumentuje zatvorsku svakodnevicu. Čokove fotografije su toliko realistično prikazale zatvorski život i prodrle do najtananijih osećanja da će svakoga zadiviti već na prvi pogled.
- Cilj ovog antropološko-fotografskog pristupa je rad sa licima na izdržavanju kazne zatvora kroz neposredan i umetnički, kreativan pristup koji ima za cilj da ih oslobađa, emocionalno otvara. Dugotrajan i kompleksan rad u kome je fotografija, kao epilog tog procesa, samo krajnji klik koji će dokumentovati konačnu priču. Kroz takav pristup među osuđenicima probudili smo izvanredne talente za glumu, poeziju, crtanje - priča Čoko.
Kako kaže, najvažniji deo procesa bila je interakcija, razgovor sa osuđenicima i posmatranje njih kao ljudi, a ne kao brojeva.
- Njima je pružena šansa da budu to što jesu. U pitanju su ljudi koji ne znaju da se pretvaraju. Ljudi koji će na svoj iskreni način proceniti kakve su vam namere. I od toga zavisi da li će vam se otvoriti ili ne - kaže Čoko.
U knjizi se nalaze i neke od ispovesti osuđenika koje otkrivaju njihove emocije.
- Burmu sam istetovirao tokom robije zato što nisam mogao da nosim prsten. Burma je posveta mojoj ženi koja me je čekala sve ove godine robije - jedan je od citata zatvorenika.
U okviru programa postupanja Službe za tretman, osuđena lica sprovode slobodne aktivnosti kroz vežbanje u teretani, korišćenje biblioteke, glumu i literarne radionice, a aktivnosti poput radnog angažmana, opismenjavanja i obrazovanja značajno im pomažu.
- Pohađamo ovde opismenjavanje. Hoću da naučim da pišem, da mi bar malo robija bude korisna. Kako ide? Pita me drug iz sobe dokle sam stigao. Ja mu kažem, za dva dana sam stigao do V. On se smeje... - još jedan je od citata.
Drugi pak vreme već uveliko provode čitajući.
- Kroz knjige makar na trenutak pobegneš iz zatvora. Kroz knjige i dok spavaš - glasi jedan od citata.
Pa ipak, teretana je jedno od omiljenih mesta osuđenika, baš kao i rad. Tada oni oslobađaju svoju fizičku energiju, osećaju se korisnim i u svojoj ćeliji lakše dočekaju naredni dan.
- Dobio sam priliku da radim. Znači mi to. Imaš neku svrhu dok čekaš da istekne kazna. Ispunjen dan. Dođeš s posla umoran i nemaš vremena da misliš o glupostima. Kažem ti, napolju me čeka porodica, daj da ovo odrobijam i nikad više - napisao je jedan od osuđenika.
Jedan od većih projekata rehabilitacije je i izvođenje pozorišnih predstava. Prepuštajući se ulozi, osuđeno lice kroz taj proces postaje umetnik, kreativac koji otkriva neko svoje drugo ja.
- Služba za tretman Okružnog zatvora u Beogradu i NVO Centar za rehabilitaciju imaginacijom realizovali su pozorišni projekat "Zapisi iz ćelije br 12" u kojem su učestvovali osuđenici sa zatvorenog odeljenja na izdržavanju kazne zatvora u ovoj ustanovi. Predstava nastala prema motivima "Zapisa iz podzemlja" F. M. Dostojevskog u periodu od godinu dana prikazana je ukupno 17 puta u matičnom zatvoru i u najvećim kazneno-popravnim zavodima u Srbiji. Veliko finale ovog projekta bilo je u septembru 2015. izvođenjem predstave za javnost u Domu omladine Beograda - objašnjavaju u Okružnom zatvoru u Beogradu.
Stigli i do Amerike
Na poziv organizatora međunarodne konferencije "Performing the world", održane u Njujorku krajem 2016, predsednica Centra za rehabilitaciju imaginacijom i autorka projekta Marina Kovačević predstavila je eminentnim gostima premijerno film i u diskusiji nakon projekcije koja je izazvala veliko interesovanje predočila svoja iskustva u radu sa osuđenicima u srpskim zatvorima. Nakon premijere u Njujorku, film je prikazan u američkim federalnim zatvorima u Kentakiju, Mičigenu i Sen Kventinu, gde je postao deo programa rehabilitacije za američke osuđenike. Ovaj vid saradnje između Srbije i Amerike se dešava po prvi put.
O autoru
Igor Čoko rođen je 1975. godine u Kninu, Hrvatska. Živi i radi u Beogradu. Po obrazovanju je diplomirani etnolog antropolog. Iz perspektive vizuelnog antropologa, kroz dokumentarnu i uličnu fotografiju istražuje senzibilitet ljudi, uličnog života i života stigmatizovanih grupa. Urednik je digitalnog magazina za uličnu i dokumentarnu fotografiju "Grain”. Autor je knjiga fotografija "Subverzivna estetika ulice: Prizori raskošne stvarnosti”, "Zarobljeni ili Pakao je tu iza ugla” i "Iza rešetaka: Život osuđenika iz Okružnog zatvora u Beogradu”.
Нема коментара:
Постави коментар