Film vidimo se u čitulji

Poligraf

Kako danas izgleda rad sa poligrafom na javnoj političko-policijskoj sceni ispitivala je ovih dana novinarka Danijela Vukosavljevic iz lista Politika. Raznim povodima, saznajemo sve učestalije da je neko bio ili da će biti na poligrafu. Ima i onih koji se sami nude i pozivaju na ovaj test. Poligraf je, čini se, postao baš moderna sprava.

Da li je detektor laži od jednog policijskog ovlašćenja u istrazi zapravo postao „pomagalo” za obračun među političko-policijsko-tajkunskim klanovima i čini se, vrlo moćno sredstvo političke manipulacije?

Jedan od poslednjih primera korišćenja i javnog pominjanja ove sprave je slučaj Beka.

Poligrafsko testiranje je upotrebljeno i u rasvetljavaju pokušaja ubistva srpskog biznismena. Do sada je na detektoru laži testirano više od deset osoba. Ipak udarna vest u domaćim tabloidima pre neki dan bila je da je Stanko Subotić, biznismen koji živi u Ženevi, odbio poligrafsko testiranje u istrazi napada na Beka. Subotić je saslušan kao građanin i negirao je da ima bilo kakve veze sa ovim slučajem.

Ovim povodom, na portalu „E-novine” podsećaju na slučaj poligrafskog ispitivanja Dragana Markovića Markonija, bivšeg zamenika direktora Bezbednosno-informativne agencije i nekadašnjeg državnog sekretara u MUP-u, u slučaju istrage protiv Dragoljuba Peurače, zbog sumnji na primanje mita. Kao jedan od mogućih razloga zbog kojih je Subotić odbio testiranje na detektoru laži, ovaj internet portal navodi da su Markoviću namenski postavljana dvosmislena pitanja zbog kojih je on „pao” na poligrafu.

Objavljivanjem informacije o Subotiću najavljeno je saslušanje i poligrafsko ispitivanje Miroslava Miškovića, vlasnika „Delta holdinga”. Mišković je dao iskaz u policiji takođe kao građanin, navodeći da nema nikakvih problema sa Bekom i da su njih dvojica prijatelji. I on je odbio poligrafsko testiranje.

Da li to znači da su Subotić i Mišković osumnjičeni da stoje iza napada na biznismena Milana Beka? Naravno da ne znači. Odbijanje poligrafskog testiranja, navode u policiji, potpuno je legitimno i ne povlači nikakve zakonske posledice. Svako uz pristanak može da bude podvrgnut ovom testu, a on je samo smernica u istrazi – nije dokaz. Međutim, u dosadašnjoj praksi važilo je nepisano pravilo da onaj ko odbije testiranje na poligrafu nešto krije, dok pristanak i „prolazak” ovog testa, „skida” sumnju sa ispitanika. Da li je to baš tako?

Setimo se nedavnog slučaja „Papaja”. Darko Šarić, kojem se sudi za šverc kokaina iz Južne Amerike i pranje novca, optužio je Rodoljuba Milovića, bivšeg načelnika Uprave kriminalističke policije MUP-a da je kao „general Papaja” od narko-klana uzeo 7,4 miliona evra. Obojica su ovim povodom ispitivani na detektoru laži, a iz policijskih izvora se saznalo da su „prošli” poligraf.

Kako je to moguće – mnogi su zapitali. Zatim su stručnjaci upućeni u ovu problematiku objasnili da rezultati testiranja na detektoru laži zavise od formulacije pitanja, koja se postavljaju.

Kriminolog Zlatko Nikolić, viši naučni saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja smatra da je poligraf odavno prevaziđen kao istražna metoda. On navodi da test na detektoru laži nije dokaz na sudu, što govori o validnosti poligrafskog ispitivanja. Samim tim „mahanje” poligrafom u javnosti eluje smesno.

U policiji navode da je poligrafsko testiranje najjednostavniji način da se osoba eliminiše iz postupka i da ono znatno ubrzava proces istrage. Najčešće se na detektor laži pozivaju oni do čijih imena u istrazi policija stiže operativnim radom. Univerzalna pitanja za poligrafsko testiranje ne postoje.

Za svakog ispitanika sastavlja se poseban test, a na početku takozvano test pitanje, o nečemu što ispitanik zna a veruje da to policija ne zna. Tako se dolazi do tačne reakcije koja potom služi kao uzorak ponašanja.

Suština je da poligraf ne otkriva laž kao takvu, već registruje odgovarajuće fiziološke reakcije za koje se smatra da su kod konkretnog čoveka tipične manifestacije uzbuđenja i stresa, koji nastaje kada se ne govori istina u odnosu na određeno pitanje.

Poligraf meri krvni pritisak, puls, ritam disanja – gde se razlikuje grudno i stomačno disanje. Test uglavnom počinje kontrolnim ispitivanjem da bi se proverilo kako osoba reaguje na postavljena pitanja i kako se kod njega manifestuje stres, kada ne govori istinu.

Da bi rezultati poligrafskog testiranja bili tačni, ispitanik bi trebalo da bude odmoran, sit i naspavan. Nagon za hranom ili spavanjem jači je od straha, pa se rezultati testiranja u ovakvim slučajevima ne mogu uzeti kao merodavni. Ne testiraju se osobe sa psihofizičkim smetnjama u razvoju i one pod dejstvom alkohola, droga i sedativa.

Prema Zakonu o policiji i Pravilniku o policijskim ovlašćenjima, na detektoru laži može da bude testirana osoba od koje policija traži određena obaveštenja, uz njen napismeni pristanak. Takođe, ovo testiranje i pored potpisanog pristanka u svakom trenutku može da bude prekinuto, ukoliko ispitanik to zahteva.

Ova sprava korišćena je u rešavanju nekih od najtežih slučajeva. U slučaju „Bajmok”, kada se tragalo za maloletnom devojčicom koja je svirepo ubijena, poligrafski je ispitano na desetine osoba – osumnjičenih i onih za koje se sumnjalo da nešto znaju u vezi sa slučajem. Kada je uhapšen osumnjičeni za ubistvo devojčice, on je testiran na poligrafu. Saznalo se da je „pao” na svim pitanjima o nestanku i ubistvu nesrećne devojčice. Ipak, da policija nije imala druge, materijalne dokaze protiv osumnjičenog, on ne bi mogao da bude procesuiran.

Tracking ID UA-57413442-1

Niski zatvor - Pobuna 2006

Strajk advokata

BEOGRAD, 1. novembra (Tanjug) - Advokati u celoj Srbiji nastavljaju sa obustavom rada, jer predloženim izmenama zakona nisu ispunjeni njihovi zahtevi u vezi sa nadležnostima javnih beležnika kod ugovora o prometu nepokretnosti.

Predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đorđević apelovao je danas na konferenciji za novinare da se povuku iz hitne skupštinske procedure predložene izmene Zakona o javnom beležništvu i Zakona o prometu nepokretnostima.

Tim povodom je najavio protesno okupljanje advokata na Trgu Nikole Pašića u utorak u podne, u blizini Doma narodne skupštine Srbije, čiji će poslanici u ponedeljak razmatrati izmene zakona koje je predložila Vlada.

Đorđević je izrazio uverenje da ukoliko ne dođe do povlačenja zakona iz procedure, zakon će ipak moći da se promeni amandmanima vladajuće većine u parlamentu.

Ukoliko se ispuni predlog za povlačenje zakonskih izmena koje za advokaturu nisu prihvatljive, advokati će se u svakom slučaju okupiti na Trgu Nikole Pašića i pozvaće ministra pravde da zajedno sa njima proslavi taj potez, napomenuo je predsednik AKS.

Dođević je ukazao da su sve advokatske komore odbile kao „nepotpun i nejasan” predlog ministra za dijalog koji im je juče upućen, napominjući da predstavnici advokature i dalje ostaju otvoreni za dijalog.

Advokatura je nezadovoljna, jer smatra da su Zakonom o javnom beležništvu i pratećim propisima ukinute privatne isprave kao oblik zaključivanja privatnih poslova, odnosno različitih ugovora, čime se praktično poništava Zakon o obligacionim odnosima.

Advokati zahtevaju da se svi ugovori koje su građani zaključivali i overavali u sudu do 1. septembra ove godine i dalje overavaju na isti način - isključivo i samo overom potpisa kod javnog beležnika što, kako tvrde, ne postoji u predlozenim izmenama Zakona o javnom beležništvu.

Samo ukoliko građani žele da privatnu ispravu, odnosno ugovor, pretvore u javnu, to mogu da urade solemnizacijom koja bi podrazumevala dodavanje posebnog dokumenta koji potvrđuje sadržinu ugovora i potpise.

Advokati su već 53 dana u štrajku u celoj Srbiji. Oni u ponedeljak nisu prihvatili predlog Ministarstva za izmene Zakona o javnim beležnicima, jer nisu u skladu za njihovim zahtevima i nastavili su protest. Advokati u celoj Srbji po preporuci AKS tokom obustave rada ne idu na suđenja, kao ni na saslušanja u policiji i tužilaštvu.

Vlada Srbije je u četvrtak usvojila Predlog Ministarstva pravde za izmene Zakona o javnom beležništvu i Zakona o prometu nepokretnosti kojima se ukida eksluzivnost javnih beležnika za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti.

Dosije - Arkan

Srpski zatvori

U srpskim zatvorima je oko 10.000 robijaša, a samo lane iza rešetaka dospeo 141 zločinac osuđen za najteže krivično delo. Maksimalnu kaznu od 40 godina izdržava 67 osuđenika. Zatvori prenaseljeni i nepraktični. 

Ako sud utvrdi da je Dragan Đurić, mesar iz Surčina, kriv za svirepo ubistvo tinejdžerke Tijane Jurić - što je sam već priznao policiji, deliće sudbinu sa još oko 10.000 zatvorenika, koliko ih trenutno ima u srpskim zatvorima. Od toga, za ubistvo „leži“ oko 600 muškaraca i 50 žena. A samo lane je iza rešetaka dospelo njih 141.

Ako bude osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina, pridružiće se „mini-armiji“ koju je početkom ove godine činilo 67 najtežih osuđenika. Među njima su i bivši pripadnici državne bezbednosti pukovnik Milorad Ulemek Legija i bivši potpukovnik Zvezdan Jovanović, pravosnažno osuđeni za ubistvo premijera Đinđića, ali i Darijan Musić, drugostepeno osuđen za prebijanje nasmrt manekenke Vladislave Červenko, 2012. godine. Ako Đurićeva kazna bude nešto blaža (20-40 godina) biće u društvu sa još stotinak sličnih.

Kako izgledaju srpski zatvori u ovom trenutku? Skoro 26.000 ljudi završilo je prošle godine iza rešetaka, pokazuje najnoviji izveštaj Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Ceo jedan grad veličine Paraćina, Obrenovca ili opštine Lučani! Po broju zatvorskih kazni Srbija spada u najstrože evropske zemlje, iako vlada uverenje da je naša kaznena politika u praksi blaga.

„Slika“ osuđenih nimalo nije optimistična i svetla. Prvo, zato što je više onih koji su kroz zatvorski sistem već prošli i u njega se vratili, od onih koji su na robiji prvi put. To znači da prethodne kazne na njih nisu delovale (3.895 povratnika naspram 3.472 primarnih zatvorenika). Drugo, zato što je broj onih koji su počinili mračna i surova dela relativno visok. Tu su ubice, razbojnici, silovatelji, dileri, porodični nasilnici, pedofili...

Lane je 27 zatvorenika pokušalo da se ubije, a njih šest je to i uspelo, obesivši se. Ostali su se neuspelo vešali, sekli i trovali se. Statistika pokazuje i da je 1.274 drugima u tučama nanelo posekotine, ubode, prelome, a 249 se samopovređivalo. Više od 800 je štrajkovalo glađu, bilo zato što je nezadovoljno radom suda, bilo smeštajem ili radom zatvorskog osoblja.

Skoro polovina zatvorenih ima između 27 i 40 godina, ali je zanimljivo da je 41 osuđenik lane bio stariji od 70! Najmlađi osuđenici imaju samo 14 godina (jedan dečak i jedna devojčica), i oni su smešteni u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu. Čak šest maloletnika izvršilo je ubistvo. Među zatvorskom populacijom našlo se i 170 stranaca, od kojih trojica ubica.

Zatvor je i utočište za zavisnike. Više od 2.200 pritvorenika, osuđenika, maloletnika i prekršajno kažnjenih u prošloj godini registrovani su alkoholičari. U toj grupi više je muškaraca nego žena. Bukvalno duplo više njih su narkomani, od čega 1.500 heroinski zavisnici. Zanimljivo je i da su 22 osuđenika pobegla, ali su nađeni, dok je 30 uhvaćeno u pokušaju bekstva.

Prilikom pretresa čuvari su pronašli stotine noževa i opasnog oruđa, veće količine marihuane, hašiša, heroina i kokaina, nedozvoljene tablete, mobilne telefone...

U izveštaju Uprave konstatuje se da su mnogi zatvori prastari, građeni pre više decenija, a neki čak u doba Austrougarske. Oni su bile prilagođeni potpuno drugačijoj zatvorskoj populaciji. Zato su danas zatvori prenaseljeni i nepraktični, često nehumani po evropskim standardima (nemaju dovoljan broj kvadrata po osuđeniku ili prirodno svetlo...), a samo održavanje iziskuje velike troškove.

Početak pregovora sa EU, kako navode u Upravi, iziskuje da se zavodi skroje po evropskim aršinima. Prvi korak biće izgradnja sasvim novih zatvora u Pančevu i Kragujevcu. Poseban projekat je poboljšanje uslova za maloletnike, kroz rekonstrukciju postojećih objekata u valjevskom zavodu i izgradnju nove zgrade. Prošle godine počela je i rekonstrukcija KPZ za žene u Požarevcu, za šta je odobrena donacija iz pretpristupnih IPA fondova od 2,6 miliona evra.

Oko 160 zatvorenika, prema godišnjem izveštaju Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, potpuno je nepismeno, dok oko 1.200 njih nema završenu osnovnu školu. Ipak, trećina je uspela da okonča srednju, osamdesetak fakultet, a ima i šest magistara i dva doktora nauka!

Zakon o sudjenju

Miroslava Derikonjic novinar POLITIKE o Nacrtu zakona o suđenju u razumnom roku koji će omogućavati strankama da podnesu prigovor radi ubrzanja postupka ali i zahtev za pravično zadovoljenje i isplatu štete. – Ako se utvrdi odgovornost sudija za sporost – sledi kazna

Učesnici u sudskom postupku, prvi put, imaće zakonom utvrđeno pravo na suđenje u razumnom roku. Stranke će, ukoliko budu smatrale da im suđenje iz neopravdanih razloga traje dugo, moći da podnesu prigovor radi ubrzanja postupka ili žalbu, ali i zahtev za pravično zadovoljenje, odnosno isplatu štete. 

O podnetom zahtevu, odlučivaće predsednik suda pred kojim se postupak vodi. Ukoliko se utvrdi da je sudija odgovoran za odugovlačenje postupka – biće kažnjen.

Prilikom odlučivanja po žalbi, vodiće se računa o složenosti činjeničnih i pravnih pitanja, ponašanje stranaka tokom postupka i pravila o redosledu rešavanja predmeta, zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka... Prigovor i žalba moći će da se podnesu do okončanja postupka, a takse na njih neće se naplaćivati.

Sve navedeno, prema rečima pomoćnika ministra pravde Čedomira Backovića, regulisano je nacrtom zakona o suđenju u razumnom roku koji će se sledeće nedelje naći na javnoj raspravi.

– Ovaj zakon trebalo bi da doprinese znatnom ubrzanju okončanja postupaka i dostizanju evropskih standarda u tom pogledu, ali i da u, nekom narednom periodu, dovede do prestanka potrebe za ovakvim zakonom.

 Okvirne smernice u smislu koliko bi trebalo da traje postupak u različitoj materiji postoji, ali strogo određeni rokovi za završetak postupka ne bi smeli da postoje, jer bi se na taj način ograničilo načelo nezavisnosti sudstva, ali i donošenje pravične odluke.

 Takođe, potrebno je ljudima koji su pretrpeli nematerijalnu štetu zbog dugog trajanja postupka, omogućiti davanje naknade– navodi Backović.

U rešenju kojim se usvaja prigovor, prema rečima pomoćnika ministra pravde, predsednik suda ukazuje sudiji na propuste i nalaže mu da preduzme mere koje delotvorno ubrzavaju postupak.

 Takođe, predsednik suda određuje rok u kom sudija mora da preduzme mere, a koji ne može da bude kraći od 15 dana i duži od šest meseci. Ako je reč o hitnom predmetu, predsednik suda može da odredi prvenstvo u odlučivanju, a može sudiji oduzeti predmet i dati ga u rad drugom.

Upitan da li će „oduzimanje” predmeta jednom i dodeljivanjem u rad drugom sudiji, dodatno uticati na produženje trajanja postupka, Backović objašnjava da će predsednik suda i o tome morati da vodi računa.

– To će, takođe, biti jedan od elemenata koji će predsednik suda ceniti kada bude odlučivao hoće li oduzeti predmet sudiji i dodeli ga u rad drugom. U parničnom postupku, to i nije toliki problem.

 Kada je reč o krivičnom, ostaje da se vidi u kojoj će meri jedan okrivljeni biti zainteresovan da se žali da mu postupak dugo traje. Moja procena je da će se ovaj zakon, kada zaživi, u većoj meri odnositi na parnične postupke i druge nekrivične predmete – kaže pomoćnik ministra pravde.

Pod pretpostavkom da će svako da radi svoj posao kako treba, Backović odbacuje mogućnost „nus pojava” ovog zakona, odnosno da bi moglo da dođe do zagušenja u radu sudova zbog velikog broja žalbi, ili da drugostepeni sudovi potvrđuju odluke prvostepenih kako bi se ubrzalo okončanje postupaka.




 Šema postupka je takva, objašnjava on, da stranka koja je nezadovoljna odlukom predsednika suda pred kojim se postupak vodi, može da se žali neposredno višem sudu.

Po tim žalbama odlučivaće se u već obrađenim predmetima. Imaćete situaciju u kojoj već imate žalbu stranke, izjašnjenje sudije na nju, pa i odluku predsednika suda... Znači, predmet je u znatnoj meri već obrađen.

 Prednost je i što o žalbi odlučuje predsednik koji je upoznat sa radom suda, načinom rada sudije, raznim okolnostima u vezi sa radom suda. Nacrtom zakona je predviđeno da između dve žalbe koje podnosi stranka mora da prođe najmanje šest meseci.

 Razlog za određivanje ovog roka je da stranke ne bi preterivale u obraćanju sudu. Ovo je zakon koji pokušava da reši hronični problem srpskog pravosuđa – navodi Backović.

 ------------------------------------------------------------------------------

Povećanje broja sudija

Upitan postoji li mogućnost povećanja broja sudija kako bi se smanjio broj predmeta po sudiji, a samim tim i ubrzalo njihovo rešavanje, pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović, kaže da ne isključuje takvu mogućnost, ali da je to u nadležnosti Visokog saveta sudstva.

Postoji mogućnost da se poveća broj sudija i time ubrza rešavanje predmeta. Ali tome mora da prethodi harmonizacija pravosudnog sistema koja je, verovali ili ne, tek na pomolu – kaže on.