Pravosudje nikada nije bilo gore

Članica Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić izjavila je da pravosuđe nikada nije bilo gore i da je problem to što struka ćuti na ucene vlasti.

"Svaka vlast pravi pravosuđe po svojoj meri i ono propada u onoj meri koliko to vlast hoće", rekla je Vasilić na tribini "Pravosuđe, ustavne promene, ustavne garancije i prava građana" koju je organizovao nedeljnik "Vreme".

Ona je upitala kako pravosuđe može "mirno da posmatra" da Visoki savet sudstva (VSS) bude produžena ruka vlasti. 

"Zar nema sudija, kolektiva da kaže da je VSS, ovakav kakav jeste produžena ruka izvršne vlasti. Kako nema reakcije kada neki sudija prijavi da je na njega vršen pritisak", upitala je Jelisaveta Vasilić koja je 35 godina bila sudija. 

Ona je kritikovala što izvršna vlast krši pretpostavku nevinosti i upitala gde su sudije kada premijer "10 puta izađe i kaže da je Mišković kriv". 

Prema njenoj oceni, takvim istupanjem političara, ruši se autoritet sudstva. 

"Sudije ne rade dobro. Mnogi su zalutali u pravosuđe i to je naš najveći problem", ocenila je ona. 

Advokat Slobodan Beljanski rekao je da je u ovako "lošoj društvenoj i političkoj klimi" nebitno na koji način će biti sastavljen VSS jer je, kako je ocenio, ključan raspored moći i podložnost njenom uticaju. 

"Autoritarna vlast kakva danas postoji Srbiji, našla bi priliku da nameće svoju volju i drugačijem sastavu Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (DVT)", ocenio je Beljanski. 

Konstantin Mitić iz Društva sudija Srbije rekao je da srpsko pravosuđe nije baš toliko loše, ali je stanje što se tiče nezavisnosti sudija bolje na papiru nego u praksi. 

"Postoji razlika između ustavno pravnog položaja sudija i položaja kakav stvarno jeste. Postoji suprematija izvršne vlasti nad ostalim", ocenio je on. 

Kako je istakao, VSS i DVT bi trebalo da vrše ustavnu funkciju tako što će štititi nezavisnost sudijske i tužilačke funkcije, ocenivši da u tim telima ne bi trebalo da budu aktivni političari. 

On je dodao i da za tužioce nije dovoljno da budu samostalni već im je, kao i sudijama, potrebno obezbediti nezavisnost. 

Vanredni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković rekao je da bez sudske nezavisnosti nema ni pravne jednakosti i sigurnosti, ali i ljudskih prava uopšte. 

"Sudstvo je rak rana našeg sistema. Ustav iz 2006. je podbacio na pitanjima nezavisnosti sudstva", rekao je on dodajući da je Ustav iz 2006. godine najnepismeniji i najnekonzistentniji akt u istoriji Srbije, zbog načina na koji je donet. 

On je ocenio da sada "u dobroj meri" postoji saglasnost oko toga kako treba urediti pravosuđe u novom ustavu ali je nagasio da je neophodna javna rasprava jer je reč o pitanjima od identitetskog značaja.

Specijalna zatvorska bolnica sve punija

Reporte lista ALO Jelena Paunovic je bila u poseti Specijalnoj bolnici zatvorskoj bolnici:

Zaboravljeni od svih, jer su ih se prijatelji, pa i porodice odrekle, a društvo osudilo, jer su zbog svoje bolesti učinili najgora krivična dela. Oko 500 duša živi u specijalnoj zatvorskoj bolnici, odakle možda nikada i ne izađu. U nameri da okolini pokažu da se uspešno bore sa bolešću, neki od njih rešili su da postanu glumci i osnovali su trupu “Ježeva kućica”.

Dok slušate njih osmoro kako pričaju stihove Duška Radovića, ne biste mogli ni da pomislite da na duši nose tuđe živote.

U nameri da  okolini pokažu kako  se uspešno bore sa  bolešću, neki od  zatvorenika su rešili  da postanu glumci .

- Tokom praćenja njihove bolesti ljudi iz radne terapije primetili su da postoji napredak i ponudili su im da zaigraju na daskama koje život znače. Njima je to zaista jedan od načina da sebi i svojim bližnjima pokažu da su spremni za život izvan zidina specijalne zatvorske bolnice. Iza naziva „Ježeva kućica“ krije se poruka da jedva čekaju da se nađu u svojim domovima - počinje priču za „Alo!“ dr Goran Bogojević.

Renovirana kapela za zatvorenike

Dugi osvetljeni hodnici puni su izgubljenih pogleda. Raduju se svakome ko ih pita kako su, ali njihovo neizbežno pitanje jeste - „kada ću kući“.

- Oporavio sam se. Piću lekove, samo me, doktore pustite da idem - dobacuje dok prolazimo hodnikom jedan od bolesnika i hvata doktora Bogojevića za beli mantil.

- Drago mi je da si dobro. Videćemo još - kratko odgovara doktor i nastavljamo put dalje kako bismo upoznali novajlije među glumcima.

Zatičemo ih tek što su završili probu za priredbu koju spremaju za 8. mart, kada će je izvesti povodom dana žena. O svojoj prošlosti ne žele da pričaju. Zbog svoje bolesti presudili su ocu, majci ili prijatelju, u zavisnosti ko im je u tom trenutku slabosti bio najbliži. Zatvoreni su skoro deceniju, a svaki dan im je dug ko godina. Neki od njih su se čak u bolnici i zaljubili. Jedan od njih je momak koji ima iza sebe ubistvo i tu je nekoliko godina. Dugo je učio pesmicu „Plavi zec“, a bila je posvećena devojci koja je na lečenju od narkotika. Dok je recitovao u zatvoru, samo je gledao da li će i ona biti u publici. Nije odustajao, da bi mu se i nekoliko dana pred Novu godinu želja i ostvarila. Dok je pričao svoje stihove, u poslednjem redu video je svoju dragu. Pesmu je završio sa rečenicom: „Srećna ti Nova godina draga“. Usledio je aplauz i svi su navijali da joj priđe, ali, ipak, ona je njemu potrčala u zagrljaj. Prema priči zaposlenih u ovoj ustanovi, ljubav između ovo dvoje, nažalost, nije uspela.

- Svim pacijentima govorimo da se ne zbližavaju kako ne bi bili povređeni na kraju. Nikada se ne zna kada će ko od njih biti pušten. Međutim, ljubavi su neizbežne - dodaje naš domaćin.

Iako ih većina ljudi osuđuje i naziva ih monstrumima, zaposleni se s tim ne slažu. Dok nas sprovode po odeljenjima, koja su skoro rekonstruisana, govore nam da njihovi najbliži nisu prepoznali njihovu bolest sve do onog trenutka kada su učinili najgore krivično delo.

Nikolu Radosavljevića (47), koji je pre osam godina ubio devetoro ljudi i troje teško povredio u Jabukovcu, i Danijela Jakupeka (34), koji je ubio prijatelja i petogodišnje dete, svi su zaboravili. Radosavljević nije ni na suđenje izlazio koliko je javnost revoltirana, a Jakupeka, nakon smrti njegove majke, više ni brat ne posećuje.

Od pre nekoliko meseci u rad je pušteno i rekonstruisano E odeljenje, u kojem su smešteni bolesnici sa dijagnozom akutne psihijatrije. Na pomenutom odeljenju nalazi se i „tiha soba“ namenjena pacijentima koji su uznemireni. Prostorija od nekoliko kvadrata obložena je sunđerima tako da ne postoji mogućnost samopovređivanja.

Za batine od policije po 3.500 evra

Da su mnogi ranije imali petlju da traze svoja prava imali bi neku korist od dobijenih batina u zatvoru.

Bivši osuđenici niškog zatvora, njih 37, obeštećeni su sa po 3.500 evra na osnovu presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu zbog povreda tokom suzbijanja zatvorske pobune 2006. godine, kada ih je prebila policija.

Predsednik Osnovnog suda u Nišu Goran Spasić rekao je da su osuđenici obeštećeni po osnovu presude suda u Strazburu u slučaju "Habimi i drugi protiv Srbije" iz juna prošle godine.

Obeštećenje je isplaćeno osuđenicima koji su zadobili povrede u akciji specijalnih policijskih snaga u suzbijanju njihove pobune iz novembra 2006. godine u niškom Kazneno-popravnom zavodu.

Zatvorenici su se tada pobunili zbog neispunjenih zahteva koji su se odnosili na usvajanje Zakona o amnestiji.

Sudu se obratilo 37 osuđenika, koji su se u vreme pobune nalazilili na izdržavanju kazne, kojima je dosuđeno obeštećenje od po 3.500 evra i naknada troškova postupka u ukupnom iznosu od 5.000 evra.

Spasić je rekao da su sredstva dobijena od Ministarstva pravde i da su isplaćeni svi, osim trojice osuđenika do čijih adresa još uvek ne može da se dođe.

Sredstva za trojicu osuđenika kojima obeštećenje nije isplaćeno nalaze se u depozitu suda, napomenuo je Spasić. 

Balkanska veza - Organizovani kriminal

Novi zatvor u Kragujevcu vredan 30 miliona evra do 2017 godine

Odbornici Skupštine grada Kragujevca trebalo bi na narednoj sednici da usvoje elaborat o opravdanosti otuđenja gradskog zemljišta za izgradnju novog zatvora u naselju Petrovac. Grad će, ukoliko se usvoji ova odluka, bez naknade dati zemljište za nove objekte u sklopu postojećeg Okružnog zatvora koji će se prostirati na površini od sedam hektara.

U elaboratu o opravdanosti navodi se da će, u tom slučaju, ukupna površina Okružnog zatvora u Petrovcu kod Kragujevca biti preko 23.000 kvadratnih metara. Moći će da primi 400 odraslih muškaraca na služenju kazne od pet godina zatvora i više, a umesto skučenih ćelija zatvorenici će imati dvokrevetne sobe sa kupatilom.

Izgradnja novih objekata u sklopu postojećeg Okružnog zatvora deo je projekta „Modernizacija zatvorskih objekata“ koje je iniciralo Ministarstvo pravde još pre šest godina, a cilj je poboljšanje uslova života zatvorenika.

- U datom trenutku postoji prenaseljenost u svim zatvorima u Srbiji i životni uslovi su na veoma niskom nivou. Male ćelije prosečne površine od četiri do sedam kvadrata koristi nekoliko zatvorenika. Velike ćelije od 20 kvadrata su takođe prenatrpane. Sanitarne prostorije nisu u okviru ćelija, nema prostora za lične stvari, kao ni onih za posetu rodbine i advokata. Mnogi zatvorenici izdržavaju kazne daleko od svojih gradova i sela što otežava posete njihovih porodica, navodi se u elaboratu koji će se naći pred odbornicima Skupštine grada Kragujevca narednog petka.

Izgradnja novog zatvora, prema navodima iz elaborata, koštaće 30 miliona evra, ali se istovremeno navode i prednosti ove investicije.

- Gradnja će imati pozitivan efekat na građevinsku industriju Srbije, a u lokalnoj zajednici obezbediće 200 novih radnih mesta. Ceo projekat mogao bi da bude završen do kraja 2017. godine, dok je krajnji rok 30. jun 2018. godine, stoji u elaboratu o opravdanosti koji je dostavljen sa skupštinskim materijalom.

Da bi bolje sagledali donošenje odluke kojom će doprineti izgradnji novog zatvora odbornici u Kragujevcu su obavešteni i da „ Krivične kazne u Srbiji služe se u 29 zatvora i kazneno-popravnih domova. Ovi objekti su značajno prenaseljeni. Kada bi se primenili standardi Evropskih zatvorskih pravila u osam objekata prekoračenje je veće od 50 odsto kapaciteta. Uslovi smeštaja su zastreli, a većina zatvora je izgrađena pre 70 godina i namenjena daleko manjem broju zatvorenika“.
 

Film vidimo se u čitulji

Poligraf

Kako danas izgleda rad sa poligrafom na javnoj političko-policijskoj sceni ispitivala je ovih dana novinarka Danijela Vukosavljevic iz lista Politika. Raznim povodima, saznajemo sve učestalije da je neko bio ili da će biti na poligrafu. Ima i onih koji se sami nude i pozivaju na ovaj test. Poligraf je, čini se, postao baš moderna sprava.

Da li je detektor laži od jednog policijskog ovlašćenja u istrazi zapravo postao „pomagalo” za obračun među političko-policijsko-tajkunskim klanovima i čini se, vrlo moćno sredstvo političke manipulacije?

Jedan od poslednjih primera korišćenja i javnog pominjanja ove sprave je slučaj Beka.

Poligrafsko testiranje je upotrebljeno i u rasvetljavaju pokušaja ubistva srpskog biznismena. Do sada je na detektoru laži testirano više od deset osoba. Ipak udarna vest u domaćim tabloidima pre neki dan bila je da je Stanko Subotić, biznismen koji živi u Ženevi, odbio poligrafsko testiranje u istrazi napada na Beka. Subotić je saslušan kao građanin i negirao je da ima bilo kakve veze sa ovim slučajem.

Ovim povodom, na portalu „E-novine” podsećaju na slučaj poligrafskog ispitivanja Dragana Markovića Markonija, bivšeg zamenika direktora Bezbednosno-informativne agencije i nekadašnjeg državnog sekretara u MUP-u, u slučaju istrage protiv Dragoljuba Peurače, zbog sumnji na primanje mita. Kao jedan od mogućih razloga zbog kojih je Subotić odbio testiranje na detektoru laži, ovaj internet portal navodi da su Markoviću namenski postavljana dvosmislena pitanja zbog kojih je on „pao” na poligrafu.

Objavljivanjem informacije o Subotiću najavljeno je saslušanje i poligrafsko ispitivanje Miroslava Miškovića, vlasnika „Delta holdinga”. Mišković je dao iskaz u policiji takođe kao građanin, navodeći da nema nikakvih problema sa Bekom i da su njih dvojica prijatelji. I on je odbio poligrafsko testiranje.

Da li to znači da su Subotić i Mišković osumnjičeni da stoje iza napada na biznismena Milana Beka? Naravno da ne znači. Odbijanje poligrafskog testiranja, navode u policiji, potpuno je legitimno i ne povlači nikakve zakonske posledice. Svako uz pristanak može da bude podvrgnut ovom testu, a on je samo smernica u istrazi – nije dokaz. Međutim, u dosadašnjoj praksi važilo je nepisano pravilo da onaj ko odbije testiranje na poligrafu nešto krije, dok pristanak i „prolazak” ovog testa, „skida” sumnju sa ispitanika. Da li je to baš tako?

Setimo se nedavnog slučaja „Papaja”. Darko Šarić, kojem se sudi za šverc kokaina iz Južne Amerike i pranje novca, optužio je Rodoljuba Milovića, bivšeg načelnika Uprave kriminalističke policije MUP-a da je kao „general Papaja” od narko-klana uzeo 7,4 miliona evra. Obojica su ovim povodom ispitivani na detektoru laži, a iz policijskih izvora se saznalo da su „prošli” poligraf.

Kako je to moguće – mnogi su zapitali. Zatim su stručnjaci upućeni u ovu problematiku objasnili da rezultati testiranja na detektoru laži zavise od formulacije pitanja, koja se postavljaju.

Kriminolog Zlatko Nikolić, viši naučni saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja smatra da je poligraf odavno prevaziđen kao istražna metoda. On navodi da test na detektoru laži nije dokaz na sudu, što govori o validnosti poligrafskog ispitivanja. Samim tim „mahanje” poligrafom u javnosti eluje smesno.

U policiji navode da je poligrafsko testiranje najjednostavniji način da se osoba eliminiše iz postupka i da ono znatno ubrzava proces istrage. Najčešće se na detektor laži pozivaju oni do čijih imena u istrazi policija stiže operativnim radom. Univerzalna pitanja za poligrafsko testiranje ne postoje.

Za svakog ispitanika sastavlja se poseban test, a na početku takozvano test pitanje, o nečemu što ispitanik zna a veruje da to policija ne zna. Tako se dolazi do tačne reakcije koja potom služi kao uzorak ponašanja.

Suština je da poligraf ne otkriva laž kao takvu, već registruje odgovarajuće fiziološke reakcije za koje se smatra da su kod konkretnog čoveka tipične manifestacije uzbuđenja i stresa, koji nastaje kada se ne govori istina u odnosu na određeno pitanje.

Poligraf meri krvni pritisak, puls, ritam disanja – gde se razlikuje grudno i stomačno disanje. Test uglavnom počinje kontrolnim ispitivanjem da bi se proverilo kako osoba reaguje na postavljena pitanja i kako se kod njega manifestuje stres, kada ne govori istinu.

Da bi rezultati poligrafskog testiranja bili tačni, ispitanik bi trebalo da bude odmoran, sit i naspavan. Nagon za hranom ili spavanjem jači je od straha, pa se rezultati testiranja u ovakvim slučajevima ne mogu uzeti kao merodavni. Ne testiraju se osobe sa psihofizičkim smetnjama u razvoju i one pod dejstvom alkohola, droga i sedativa.

Prema Zakonu o policiji i Pravilniku o policijskim ovlašćenjima, na detektoru laži može da bude testirana osoba od koje policija traži određena obaveštenja, uz njen napismeni pristanak. Takođe, ovo testiranje i pored potpisanog pristanka u svakom trenutku može da bude prekinuto, ukoliko ispitanik to zahteva.

Ova sprava korišćena je u rešavanju nekih od najtežih slučajeva. U slučaju „Bajmok”, kada se tragalo za maloletnom devojčicom koja je svirepo ubijena, poligrafski je ispitano na desetine osoba – osumnjičenih i onih za koje se sumnjalo da nešto znaju u vezi sa slučajem. Kada je uhapšen osumnjičeni za ubistvo devojčice, on je testiran na poligrafu. Saznalo se da je „pao” na svim pitanjima o nestanku i ubistvu nesrećne devojčice. Ipak, da policija nije imala druge, materijalne dokaze protiv osumnjičenog, on ne bi mogao da bude procesuiran.

Tracking ID UA-57413442-1