недеља, 30. септембар 2018.
субота, 11. август 2018.
Zatvorenicki problemi i dalje isti
OSUĐENICI koji svoje kazne izdržavaju u srpskim zatvorima najčešće se žale na manjak životnog prostora, nedovoljnu osvetljenost prostorija u kojima borave, hladnoću tokom zime i preveliku vrućinu u letnjem periodu. Pojedinci su nezadovoljni i hranom, medicinskim tretmanom, odnosom komandira...
U Udruženju pritvorenika i zatvorenika Republike Srbije napominju da, pored nabrojanih, dobijaju i pritužbe u kojima se navodi da im nedostaju higijenski paketi, koje svaki osumnjičeni treba da dobije čim stigne u pritvor. Dragiša Petrović, koji je na čelu ovog udruženja, ističe da su standardi zastareli, ali i da se u poslednje vreme primećuje mali pomak u poboljšanju uslova.
Pojedini smatraju da se zatvorenici u većini slučajeva neopravdano žale, naglašavajući da nisu došli u banju. Ističu da zatvor "Zabela" u Požarevcu ima i bazen, i da je samim tim osuđenicima omogućeno da se rashlade tokom leta, što pojedini građani sebi ne mogu da priušte jer nemaju para da plate kartu. Takođe, nedavno je prilikom gostovanja u jednoj televizijskoj emisiji jedan od gostiju, komentarišući uslove u zatvoru u kojem boravi ubica Tijane Jurić, naglasio da, za razliku od roditelja koji plaćaju obroke za svoju decu u vrtićima, zatvorenici to imaju o trošku države.
- Osuđeni se uvek može podneskom obratiti načelniku ili drugom ovlašćenom licu iz odgovarajuće službe zavoda ukoliko smatra da su mu neka prava uskraćena, a on je dužan da osuđenom pismeno i obrazloženo odgovori u roku od pet dana od dana predaje podneska - kažu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Prema rečima nadležnih u Upravi, Ministarstvo pravde ulaže intenzivne napore kako bi se poboljšali uslovi u kojima borave osuđenici i pritvorenici:
- To je prepoznao i Savet Evrope, koji je u izveštaju za 2015. pohvalio Srbiju za učinjene pomake u cilju rasterećenosti smeštajnih kapaciteta. Dokaz je to što je Srbija 2011. iz tog razloga bila na dnu lestvice ove organizacije. Inače, problem sa smeštajnim kapacitetima dele i druge evropske zemlje. Izveštaj SE za 2016. godinu, i to drugu godinu zaredom, pokazuje i da veći problem sa prenaseljenošću u zatvorima od Srbije imaju države članice EU, poput Italije, Portugalije, Francuske, Belgije, Kipra...
U proteklih pet godina Uprava je kontinuirano radila na poboljšanju uslova smeštaja i povećanju kapaciteta u zavodima na osnovu preporuka Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka, koja, inače, u poslednjem izveštaju nije našla niti jednu zamerku u pogledu postupanja zaposlenih prema osuđenicima. Tako je, iz pretpristupnih fondova EU, 2013. izgrađeno osam novih paviljona u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu. Posle godina neulaganja, 2012. je počela rekonstrukcija Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu, i prošle godine ta ustanova je u potpunosti renovirana. To je sada reprezentativna ustanova, u kojoj se primenjuju savremene metode lečenja.
U KRAGUJEVCU VIŠE MESTA
U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija naglašavaju da će ove godine biti objavljen međunarodni tender za odabir izvođača radova na izgradnji novog zatvora u Kragujevcu, za smeštaj 400 osoba. U Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu prošle godine je iz sredstava IPA fondova EU započeta izgradnja novog objekta, a po završetku ovog posla počeće se rekontrukcija glavne smeštajne zgrade. Ukupan kapacitet u oba objekta biće 322 osobe.
недеља, 26. новембар 2017.
петак, 17. новембар 2017.
Najmoderniji srpski zatvor NOVA SKELA
"Nova skela" je najmoderniji srpski zatvor i "san" svih osuđenika. Pod ovim krovom nalazi se njih 300, i to masovnih ubica, najgorih pedofila, krupnih dilera droge...
U Novoj skeli su zatvorenici koji služe najteže kazne od 40 godina, njih ukupno 72 u Srbiji, piše portal Espreso
U najbezbednijem srpskom zatvoru nalazi se i Mališa Jevtović, ubica male Katarine Janković.
Trogodišnja Kaja je životom platila iživljavanje Mališe Jevtovića. Dok je njena majka je ostala kod obližnje česme u Zvezdarskoj šumi i pušila cigarete, Mališa je tog 16. jula 2005. godine devojčicu doveo do jedne napuštene građevine, gde ju je tukao po glavi, telu i silovao.
Ono što je interesantno jeste da je, kako su mediji ranije pisali, prvi zatvorenik koji je došao u "Novu skelu" februara 2012. godine sin pevača Sinana Sakića Rašid Sakić
.
Sin pevača osuđen je na 12 godina zatvora jer je ubio Dragoljuba Despotovića i pokušao da likvidira Radomira Lazića 22. maja 2002. u Loznici.
Pod ovim krovom, osim Rašida nalaze se i mnoge okrutne ubice...
Đurić Dragan je pravosnažno osuđen na 40 godina robije jer je 26. jula 2014. godine u Bajmoku oteo, pokušao da siluje i zatim usmrtio maloletnicu Tijanu Jurić, čije je telo potom zakopao na deponiju u blizini Sombora.
Trogodišnja Kaja je životom platila iživljavanje Mališe Jevtovića. Dok je njena majka je ostala kod obližnje česme u Zvezdarskoj šumi i pušila cigarete, Mališa je tog 16. jula 2005. godine devojčicu doveo do jedne napuštene građevine, gde ju je tukao po glavi, telu i silovao.
Kaju je vratio u prljavoj odeći. Povraćala je. Majka umesto da je odvede kod lekara, htela je sa svojim ljubavnikom da prikrije zločin. Otišli su kući i jeli, dok je devojčica umirala u bolovima. Mala Kaja preminula je u KBC „Zvezdara” jer je iskrvarila zbog rascepa jetre i drugih unutrašnjih organa.
Čombe je u novembru 2005. godine brutalno ubio Tamaru Ivanović (13), dok se srećna zbog dobijene petice vraćala iz škole.
Devojčica je videla Nikolića koji je ležao na zemlji i prišla je da mu pomogne. Manijak je tad zgrabio nož i 19 puta u srce i leđa ubo Tamaru. Devojčicu je potom opljačkao, a onda otišao da spava. Nikolić je osuđen na 40 godina zatvora, i kaznu služi takođe u "Novoj skeli".
Iza rešetaka ovog zatvora nalazi se višestruki ubice Nenad Ilić Glavonja koji je osuđen na 40 godina robije zbog ubistva četiri funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine.
On je, prema presudi, bio za volanom „kamiona-ubice“ i izazvao, kako je tada ocenjeno, isceniranu saobraćajnu nesreću . Atentat je preživeo jedino lider SPO Vuk Drašković, koji je odmah optužio Miloševića za ubistva i atentat na njega.
Nenad Ilić, neposredni ubica četiri člana SPO na Ibarskoj magistrali, Branislav Bezarević, pripadnik BIA koji je "prodao" podatke o kretanju premijera Zorana Đinđića njegovim ubicama i mnogi drugi...
Branislav Bezarević, bivši radnik BIA i jedini od osuđenih ubica premijera Zorana Đinđića zatvorsku kaznu služi u Beogradu, upravo u "Novoj skeli". Bezarević je bivši radnik BIA, koji je osuđen jer je zemuncima davao informacije o kretanju premijera.
среда, 18. октобар 2017.
Zivot iza resetaka-Fotografije Igora Čoke
Fotograf i antropolog Igor Čoko gotovo tri godine fotografisao je život osuđenika Okružnog zatvora.
On je to činio na zatvorenom odeljenju bloka 5-1 Okružnog zatvora u Beogradu, kao vid procesa rehabilitacije kroz umetnost koja se sprovodi kroz program postupanja Službe za tretman ove penalne ustanove.
Epilog tog rada je knjiga fotografija "Iza rešetaka", objavljena u produkciji Službe za tretman, koja na jedinstveni način dokumentuje zatvorsku svakodnevicu. Čokove fotografije su toliko realistično prikazale zatvorski život i prodrle do najtananijih osećanja da će svakoga zadiviti već na prvi pogled.
Mnogi osuđenici imaju izražena verska osećanja
- Cilj ovog antropološko-fotografskog pristupa je rad sa licima na izdržavanju kazne zatvora kroz neposredan i umetnički, kreativan pristup koji ima za cilj da ih oslobađa, emocionalno otvara. Dugotrajan i kompleksan rad u kome je fotografija, kao epilog tog procesa, samo krajnji klik koji će dokumentovati konačnu priču. Kroz takav pristup među osuđenicima probudili smo izvanredne talente za glumu, poeziju, crtanje - priča Čoko.
Kako kaže, najvažniji deo procesa bila je interakcija, razgovor sa osuđenicima i posmatranje njih kao ljudi, a ne kao brojeva.
- Njima je pružena šansa da budu to što jesu. U pitanju su ljudi koji ne znaju da se pretvaraju. Ljudi koji će na svoj iskreni način proceniti kakve su vam namere. I od toga zavisi da li će vam se otvoriti ili ne - kaže Čoko.
"Među osuđenicima probudili smo izvanredne talente za glumu, poeziju, crtanje...", kaže Igor Čoko, fotograf i antropolog
U knjizi se nalaze i neke od ispovesti osuđenika koje otkrivaju njihove emocije.
- Burmu sam istetovirao tokom robije zato što nisam mogao da nosim prsten. Burma je posveta mojoj ženi koja me je čekala sve ove godine robije - jedan je od citata zatvorenika.
U okviru programa postupanja Službe za tretman, osuđena lica sprovode slobodne aktivnosti kroz vežbanje u teretani, korišćenje biblioteke, glumu i literarne radionice, a aktivnosti poput radnog angažmana, opismenjavanja i obrazovanja značajno im pomažu.
Izvođenje predstava jedan je od većih projekata rehabilitacije
- Pohađamo ovde opismenjavanje. Hoću da naučim da pišem, da mi bar malo robija bude korisna. Kako ide? Pita me drug iz sobe dokle sam stigao. Ja mu kažem, za dva dana sam stigao do V. On se smeje... - još jedan je od citata.
Drugi pak vreme već uveliko provode čitajući.
- Kroz knjige makar na trenutak pobegneš iz zatvora. Kroz knjige i dok spavaš - glasi jedan od citata.
Pa ipak, teretana je jedno od omiljenih mesta osuđenika, baš kao i rad. Tada oni oslobađaju svoju fizičku energiju, osećaju se korisnim i u svojoj ćeliji lakše dočekaju naredni dan.
Društvene igre kao animacija
- Dobio sam priliku da radim. Znači mi to. Imaš neku svrhu dok čekaš da istekne kazna. Ispunjen dan. Dođeš s posla umoran i nemaš vremena da misliš o glupostima. Kažem ti, napolju me čeka porodica, daj da ovo odrobijam i nikad više - napisao je jedan od osuđenika.
Jedan od većih projekata rehabilitacije je i izvođenje pozorišnih predstava. Prepuštajući se ulozi, osuđeno lice kroz taj proces postaje umetnik, kreativac koji otkriva neko svoje drugo ja.
Suživot zatvorenika nije problematičan
- Služba za tretman Okružnog zatvora u Beogradu i NVO Centar za rehabilitaciju imaginacijom realizovali su pozorišni projekat "Zapisi iz ćelije br 12" u kojem su učestvovali osuđenici sa zatvorenog odeljenja na izdržavanju kazne zatvora u ovoj ustanovi. Predstava nastala prema motivima "Zapisa iz podzemlja" F. M. Dostojevskog u periodu od godinu dana prikazana je ukupno 17 puta u matičnom zatvoru i u najvećim kazneno-popravnim zavodima u Srbiji. Veliko finale ovog projekta bilo je u septembru 2015. izvođenjem predstave za javnost u Domu omladine Beograda - objašnjavaju u Okružnom zatvoru u Beogradu.
Druženje između zidina okružnog zatvora
Stigli i do Amerike
Na poziv organizatora međunarodne konferencije "Performing the world", održane u Njujorku krajem 2016, predsednica Centra za rehabilitaciju imaginacijom i autorka projekta Marina Kovačević predstavila je eminentnim gostima premijerno film i u diskusiji nakon projekcije koja je izazvala veliko interesovanje predočila svoja iskustva u radu sa osuđenicima u srpskim zatvorima. Nakon premijere u Njujorku, film je prikazan u američkim federalnim zatvorima u Kentakiju, Mičigenu i Sen Kventinu, gde je postao deo programa rehabilitacije za američke osuđenike. Ovaj vid saradnje između Srbije i Amerike se dešava po prvi put.
Sa osuđenicima se redovno radi
O autoru
Igor Čoko rođen je 1975. godine u Kninu, Hrvatska. Živi i radi u Beogradu. Po obrazovanju je diplomirani etnolog antropolog. Iz perspektive vizuelnog antropologa, kroz dokumentarnu i uličnu fotografiju istražuje senzibilitet ljudi, uličnog života i života stigmatizovanih grupa. Urednik je digitalnog magazina za uličnu i dokumentarnu fotografiju "Grain”. Autor je knjiga fotografija "Subverzivna estetika ulice: Prizori raskošne stvarnosti”, "Zarobljeni ili Pakao je tu iza ugla” i "Iza rešetaka: Život osuđenika iz Okružnog zatvora u Beogradu”.
Пријавите се на:
Постови (Atom)