Novi ZKP pun neustavnih odredbi

U nedavnom intervjuu za list POLITIKA profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić nam ukazuje na najkrupnije izmene Zakonika o krivičnom postupku :

Unakrsno ispitivanje svedoka zvuči kao dobra fasada za moderan krivični postupak koji je Srbija uvela novim Zakonikom, ali tek kada se dođe u sudnicu i vidi kako to izgleda – jasno je koliko se vremena gubi i kako se od suđenja pravi farsa.

Srbija je odustala od svoje pravne tradicije kada je usvojila potpuno nov koncept glavnog pretresa. Suđenja u Srbiji sada su nekakva mešavina anglosaksonskog i kontinentalnog krivičnog postupka, u kojem se niko ne snalazi dobro, ni sud, ni tužioci, ni advokati.

Ne pogoduje pravnoj stabilnosti da se zakoni svaki čas menjaju ali, pokazalo se, nije bilo dobro što je usvojen takav Zakonik koji je znatno zakomplikovao i odužio suđenja, a uz to je još i pun neustavnih odredbi.

Godinama su na to ukazivali dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i predsednik Udruženja pravnika Srbije, i dr Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca i predsednik Udruženja tužilaca Srbije. Podržali su ih u tome mnogi advokati, ali i predstavnici vlasti. 

Međutim, i pored svih upozorenja i detaljnih stručnih analiza, uz jasno predočavanje budućih negativnih efekata novih zakonskih odredbi, ZKP je ipak bio usvojen i najpre je počeo da se primenjuje na krivična dela organizovanog kriminala i ratne zločine, a od 1. oktobra prošle godine stupio je na snagu i za sva druga krivična dela.

– Sadašnje Ministarstvo pravde zapravo je samo nasledilo već usvojeni Zakonik. Kada je formiralo radnu grupu za izmenu ZKP-a, procenjeno je da ne bi bilo adekvatno u hodu menjati zakon koji se već primenjuje. Siguran sam da će biti neophodne velike promene. Nikada u našoj stručnoj javnosti nije postojao tako jednodušan negativan stav u odnosu na neki konkretan zakon – kaže dr Milan Škulić.

Komisija koja će predložiti krupne izmene ZKP-a biće formirana tek na jesen, ali već sada postoje detaljne analize, koje su dostavili i sudije i tužioci i advokati. Podneto je više inicijativa za ocenu ustavnosti čitavog niza odredaba ZKP-a, pa postoji opasnost da padnu u vodu svi dokazi koji su pribavljeni na neustavan način.

Za sada je izvesno samo da se od tužilačke istrage neće odustati, iako i dalje nema dovoljno tužilaca, ali bi mnogi detalji u tom modelu istrage mogli da budu promenjeni. Najkrupnije izmene očekuju se u konceptu glavnog pretresa i one bi trebalo da vrate sudu njegovu osnovu ulogu – da utvrđuje istinu.

– U obrazloženju predloga zakona koji ide u Narodnu skupštinu, rutinski se napiše da primena novog zakona ne zahteva dodatna finansijska sredstva. To je u ovom slučaju notorna neistina. Lično verujem u sposobnost naših javnih tužilaca, ali nisam siguran da su samo njihova dobra volja, pravničko znanje i energija dovoljni. 

Odgovorno tvrdim da niz izuzetno loših rešenja novog Zakonika veoma komplikuje i kompromituje njegovu sadašnju i buduću primenu. U praksi se već pojavio i veliki broj pravnih praznina koje se rešavaju metodom štapa i kanapa, a to nikako ne može da obezbedi pravnu sigurnost – kaže profesor Škulić.

Više puta je ukazivao da utvrđivanje istine na sudu ne sme biti prepušteno dokaznom dvoboju optužbe i odbrane, u kojem će pobediti onaj ko je bio ubedljiviji. Već sada je jasno da je na tužilaštvu ogroman teret, a da je uloga suda potpuno potisnuta, kao da se potpuno gubi iz vida da sud donosi konačnu odluku – presudu o krivici i kazni.

Opasnosti ovakvog krivičnog postupka ne kriju se, dakle, samo u detaljima i pojedinim odredbama, već u njegovoj osnovnoj postavci. Naš sagovornik objašnjava gde je došlo do greške u postavljanju temelja, zbog koje se sada ljulja cela zgrada.

– Osnovna mana novog ZKP-a je što njegovi tvorci nisu shvatili da sistem sudske istrage nije moguće preslikati na novi koncept tužilačke istrage, jer nisu isto sudija i javni tužilac. Dokazi iz istrage sada više nisu sudski dokazi, već dokazi javnog tužioca, koji je samo stranka u postupku pred sudom.

 Naš postupak nije „američki” krivični postupak, jer je on iz SAD preuzeo samo neke formalno-kozmetičke elemente, kao što je unakrsno ispitivanje svedoka na glavnom pretresu.

 Ovakva mogućnost korišćenja nesudskih dokaza, odnosno iskaza datih javnom tužiocu, ili čak policiji, na glavnom pretresu, umesto da se svedoci pred sudom neposredno ispitaju, potpuno je nezamisliva u SAD, kao i u većini demokratskih tipova krivičnih postupaka – objašnjava dr Škulić.

Kada se setimo kako je ranije izgledalo ispitivanje svedoka, kada su pitanja postavljali prvo članovi sudskog veća, pa tužilac, pa odbrana i okrivljeni, shvatićemo koliko je novotarija u vidu unakrsnog ispitivanja potpuno nepotrebna. Pitamo profesora šta misli o tome:

– Taj sistem odlično funkcioniše u SAD, ali je to kod nas uglavnom obična fasada. U SAD porota nema predstavu o iskazu svedoka pre nego što se on pojavi pred njima na suđenju. Kod nas sudija može da postavlja pitanja tokom osnovnog ili unakrsnog ispitivanja i da time potpuno poremeti koncepciju i poentu koju su imali tužilac ili branilac – objašnjava dr Škulić.