Projekat "Od kršenja do stvaranja zakona", predstava "Banja robija", ApsArt - video

Uskoro!Uskoro!Evropski zatvori u Srbiji!

Selaković je rekao da je boraveći u Briselu, prilikom bilateralnog skrininga, prisustvovao prezentaciji koja se odnosila na sprečavanju torture i borbu protiv torture, poštovanju ljudskih prava i sistem izvršenja krivičnih sankcija.

“Iz meseca u mesec zatvorski sistem je sve više na onom nivou standarda koje postavlja Evropska unija” – rekao je Selaković, ali je napomenuo da se još ne može reći da su ti standardi ispunjeni sto odsto.

On je naveo da se na tome radi i da je taj sistem u prethodnih godinu i po dana značajno ojačao što se vidi, kako je rekao, i na primeru Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu, koji je danas posetio.

“Naša država traži svoj politčki put upravo u evropskim integracijama i opredelila se za njega, a to je put tokom koga ćemo, naročito u procesu pregovaranja iskoristiti svaku moguću priliku da svaki deo našeg društva, uključujući i zatvorski sistem, ojačamo i dovedemo na jedan nivo koji se može nazvati evropskim” – rekao je Selaković novinarima u Kruševcu.

Ministar pravde obišao je danas Vaspitno-popravni dom (Sivi dom) u Kruševcu gde je donacijom EU od oko tri miliona evra finansirana izgradnja osam novih paviljona.

Zatvorske vesti - KPZ Niš

Skoro trećina od 1.350 osuđenika u Kazneno-popravnom zavodu “Niš” dobrovoljno se prijavila za rad na zatvorskoj ekonomiji, izvođenju građevinskih radova i u proizvodnim pogonima, što je niškoj kaznionici donijelo višemilionske uštede u 2013.

"Proizveli smo u ovoj godini 90.000 komada jaja, i 21 tonu mlijeka, dvostruko više nego lane, kao i 38 tona svinjskog mesa. 

U ovoj godini uopšte nismo kupovali svinjsko meso, a već tri mjeseca ne kupujemo ni jaja. 

Zbog osuđenika drugih vjeroispovesti imamo i ovce i junad, pa ni to meso nismo kupovali u 2013. Cilj nam je da sljedeće godine sami proizvodimo svu hranu", kaže upravnik KP zavoda “Niš” Aleksandar Grbović.

Osuđenici su osim poljoprivrede u proizvodnim pogonima napravili i skoro 300 bojlera marke “deligrad”, 120 kreveta, 3.900 dušeka, 2.280 peškira, 1.182 ljetnje osuđeničke uniforme, i 1.520 zimskih odijela, 750 čaršava i 340 jastučnica.

Po zakonu, radni sat osuđenika košta 32 dinara, malo li je na ovu glad.

Zatvorenici u KPZ Niš renovirali crkvu i oslikavaju ikone

Crkva cara Stefana Dečanskog, zadužbina kralja Aleksandra, jedinstvena bogomolja koja je sagrađena 1934. godine unutar zidina Kazneno-popravnog zavoda u Nišu, dobija novi izgled zahvaljujući grupi osuđenika koja je u dogovoru sa upravom odlučila da je obnovi, piše Blic.

Osmorica robijaša su sami popravili krov, okrečili fasadu i već mesecima oslikavaju freske i ikone, te prave ikonostas, tako da se u crkvi, koja je godinama služila kao magacin, ponovo svake sedmice drže liturgije.

- Ovo je prvi put u mom životu da radim nešto dobro i korisno. Ovaj me je posao promenio, sada drugačije gledam na mnoge stvari. Sam sam se prijavio da radim na obnovi crkve jer želim da uradim nešto korisno i za sebe i za zajednicu. Osećam se ispunjeno i zadovoljno, a crkva koja je bila godinama potpuno zapuštena polako dobija svoj pravi izgled - kaže Aleksandar Popović iz Vranja koji je osuđen na 6,5 godina zbog krađa.

On je u zatvoru pod budnim okom profesora Umetničke škole Staniše Radojlovića savladao tehniku ikonopisa, pa je naslikao i svoje prve ikone. Na slikanju svetaca radi s Milošem Nikolićem iz Gornjeg Milanovca, osuđenim na sedmogodišnju kaznu zatvora zbog droge.

- Ponosan sam na ovo što radim, uspeo sam da naučim dosta toga oko tehnike ikonopisa i sigurno ću nakon izlaska iz zatvora nastaviti da se bavim ovim poslom - dodaje on.

Ovo je treća po veličini crkva u Nišu. Ona je bila potpuno devastirana, ali se zahvaljujući angažmanu osuđenika u njoj jednom nedeljno vrše službe kojima prisustvuje i po 200 osuđenika.

Zastarenje izvršenja kazne

Ministarstvo pravde iznelo je i podatak da je 518 presuda u Srbiji zastarelo tokom prethodne tri i po godine. Reč je, zapravo, o zastarelosti izvršenja kazne zatvora u slučajevima kada optuženi nisu bili u pritvoru u momentu pravnosnažnosti presude, jer su se branili sa slobode ili su bili u bekstvu.

 Saznajemo da se ovaj podatak odnosi uglavnom na kratke zatvorske kazne, jer one najbrže zastarevaju. Što je kazna manja, njeno izvršenje zastareva brže.

– Kada optuženi dočeka pravnosnažnost presude na slobodi, on na kućnu adresu dobija poziv od suda da se javi na izdržavanje kazne. Kada dobije poziv on ima pravo da u roku od tri dana podnese molbu za odlaganje izvršenja i da navede razloge. Obično su to zdravstveni problemi ili neki neodložni privatni poslovi – objašnjava sudija Vrhovnog suda Srbije Janko Lazarević.

Treći opštinski sud u Beogradu nadležan je za sva izvršenja kazni za osuđene na području Beograda, a u unutrašnjosti Srbije ovu nadležnost ima svaki opštinski sud za osuđena lica koja imaju prebivališta ne teritoriji tog suda, bez obzira na to u kom sudu su osuđeni.

– Predsednik nadležnog opštinskog suda može da prihvati molbu osuđenog za odlaganje izvršenja, a ako je odbije onda osuđeno lice ima pravo žalbe predsedniku Okružnog suda, pa ako ne uvaži žalbu onda se osuđeni ponovo poziva.

 Međutim, tada se često dešava da osuđeni više nije na prijavljenoj adresi i da mu se ne može uručiti poziv. U takvim slučajevima sud naređuje raspisivanje poternice i policija kreće u potragu, koja može da traje godinama i tada dolazi do zastarelosti izvršenja kazne zatvora – objašnjava sudija Lazarević.

Kada je reč o krivičnim delima za koja je propisana kazna do jedne godine zatvora onda je apsolutni rok zastarelosti četiri godine.

– Posle toga ne može se pristupiti izvršenju kazne zatvora do jedne godine. Međutim, što je krivično delo teže, odnosno što je propisana kazna za to delo teža rok zastarelosti je duži i osuđenom je potrebno mnogo više godina skrivanja da bi mu izvršenje zastarelo. Posebni su slučajevi kada su osuđeni od samog početka krivičnog postupka bili u bekstvu, pa im se onda sudi u odsustvu. Oni će u odsustvu biti i osuđeni, ali će se rok zastarelosti računati tek od dana pravnosnažnosti presude.

Čak 50 godina je potrebno da zastari izvršenje kazni od 30 do 40 godina. Ako okrivljeni bude uhapšen u inostranstvu, on može zahtevati da se postupak protiv njega ponovi, odnosno da mu se sudi "u prisustvu", ali tada rok zastarelosti više ne teče – objašnjava naš sagovornik.

Za krivična dela za koja je propisana kazna od tri do pet godina zatvora rok zastarelosti izvršenja je deset godina, a dvostruko je duži za dela kod kojih je propisana kazna od pet do deset godina, dok je 30 godina rok zastarelosti za krivična dela za koja je zaprećena kazna od 10 do 15 godina, a 40 godina za zločine "teške" više od 15 godina. Samo ratni zločini nikada ne zastarevaju.

– Ove rokove je važno imati u vidu i zato što do zastarelosti presuda u Srbiji nije došlo samo zbog izbegavanja osuđenih lica da odu na izdržavanje kazne već i zbog promene zakona, jer raspon kazni za neka krivična dela je novim Krivičnim zakonikom smanjen, pa je automatski rok zastarelosti u tim slučajevima postao duplo kraći. Tako smo imali situacije da neke presude zastare samim danom stupanja na snagu Krivičnog zakonika, 1. januara 2006. godine – objasnio je sudija Janko Lazarević.

Najbezbedniji zatvor u zemlji - video

Švedska zatvara zatvore zbog nedostatka osuđenika!

Za razliku od neviđenog rasta zatvorenika u SAD, Švedska ide u suprotnom smeru: ima previše zatvora i premalo osuđenika. zbog toga je ova država rešila da stavi katanac na četiri zatvora i jednu pritvorsku jedinicu.

Razlog za ovakvu odluku nije nedostatak kriminala. Zapravo, stopa kriminala u Švedskoj je u blagom porastu. Poenta se krije u državnoj politici rehabilitacije kriminalaca, a ne njihovog tamničenja. Zatvorska populacija u ovoj skandinavskoj zemlji je za samo godinu dana opala za šest odsto, dok u SAD federalni zatvori beleže 40 odsto više zatvorenika od predviđenih kapaciteta objekata.

Najčitaniji američki list "Njujork Tajms" naglasio je protekle nedelje razliku u sistemu rehabilitacije između SAD i Evrope, gde je većina zatvorskih kazni kraća od 12 meseci, dok je Americi taj prosek duži od tri godine. Novinari ovog lista su primetili i najznačajniju razliku: u Evropi je za zatvorenike predviđena veća sloboda kretanja i bolji uslovi kako bi mogli da se na pravi način vrate u društvo. Jer, nije poenta samo nekoga strpati iza rešetaka i baciti ključ.