Bekstvo iz zatvora sve teže

BEOGRAD - 

Pripadnici Uprave za izvršenje zavodskih sankcija i Žandarmerija danas su u Kazneno-popravnom zavodu Beograd u Padinskoj skeli uspešno izveli vežbu sprečavanja bekstva iz zatvora, na čemu su im čestitali premijer Ivica Dačić i ministar pravde Nikola Selaković.

Dačić i Selaković su izrazili zadovoljstvo što je i ovom prilikom, pri simuliranju realne situacije, pokazana dobra saradnja zatvorskih čuvara i Žandarmerije.

Dačić je novinarima rekao da i ova vežba pokazuje da "moramo da imamo spremne odgovore na svaku vrstu izazova, rizika i pretnji".

On je istakao da se u srpskim zatvorima nalaze izvršioci najtežih krivičnih dela i da "naša pažnja mora da bude posvećena bezbednosti".

Dačić je naveo i da je na ovoj vežbi pokazano da raspolažemo "efikasnim sredstvima i osposobljenim ljudstvom koje može da reši i ovakve izazove" simulirane na vežbi.

On je podsetio i da su prošle godine Željko Milovanović i Sretko Kalinić pokušali da pobegnu iz pritvorske jedinice Specijalnog suda i da je to sprečeno zahvaljujući Žandarmeriji.

"Potrebno je stalno ispitivati sve mogućnosti, jer ne postoji zatvor iz koga je nemoguće pobeći i iz koga nisu pokušali da pobegnu, pa i iz najčuvenijih zatvora", rekao je Dačić.

On je istakao i da je zato saradnja Uprave za izvršenje zatvorskih sankcija i Žandarmerije od vitalnog značaja za bezbednost države.

Selaković je istakao da vežba, koja je prikazana u realnim uslovima, pokazala da imamo moćni sistem zaštite u zatvorima Srbije.

On je rekao i da je ovo bila prva taktičko-pokazna vežba Uprave za izvršenje zavodskih sankcija i Žandramerije, koje dobro sarađuju.

"Izuzetno smo zadovoljni saradnjom sa MUP-om i smatramo da bez obzira na naše zadovljstvo uvek može da bude bolja i da se produbljuje, usavršava i unapređuje", rekao je Selaković.

On je, najavivši donošenje novog Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, kako bi se "ispravile anomalije" i zatvorski sistem doveo u još bolje stanje naglasio značaj rada Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

"Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je jedan od stubova bezbednosti države Srbije", rekao je Selaković, dodavši da je ove godine ta uprava ojačana sa 70 pripadnike zatvorske straže i da je u planu za narednu godinu prijem njih još 250.

Tanjug (Nenad Milošević)

Na vežbi je simuliran pokušaj napada oružane grupe na zatvor kako bi se oslobodio njihov vođa, kao i reakcija zatvorskih čuvara i Žandarmerije.

Prema scenariju vežbe, uz napad na objekat, u unutrašnjosti zatvora došlo je istovremeno do pobune, a u smirivanju situacije, zatvorskim čuvarima došli su u pomoć i pripadnici Žandarmerije.

Na vežbi je demonstrirana vrhunska osposobljenost pripadnika obe službe koje su pri intervenciji koristile i službene pse.

Vežba "Padinska skela 2013" izvedena je u najmodernijem zatvoru u Srbiji, sa specijalnim tehničkim sistemima zaštite, ali i dva reda "žilet žice" visine 4,5 metara oko zatvora

U tom zatvoru, koji je građen po uzoru na italijanske, smešteni su osuđenici za najteža krivična dela.

Pomoć države Srbije ili šta te čeka napolju

Potrebna dokumenta za dobijanje kratkoročne novčane pomoći  ( pet soma)

Dajemo okvirni spisak potrebnih dokumenata, ali je najbolje da pre nego što potrošiš mesec dana na njihovo skupljanje, odeš u svoj centar za socijalni rad i vidiš da li ti je potrebno još nešto. Dokumenti koje treba da podneseš uz zahtev su:

• lična karta na uvid i njena fotokopija za sve punoletne članove porodice;
• izvod iz matične knjige rođenih za maloletne članove porodice;
• izvod iz matične knjige venčanih za supružnike;
• uverenje o imovnom stanju za sve punoletne članove porodice, iz mesta rođenja i mesta prebivališta (dobija se u katastru);
• uverenje Nacionalne službe za zapošljavanje za nezaposlene članove porodice da su uredno prijavljeni Službi, da nisu odbili prekvalifikaciju, stručno osposobljavanje ili stručno obrazovanje i da nisu korisnici novčane naknade;
• potvrda o visini primanja u poslednja tri meseca pre podnošenja zahteva za zaposlene članove porodice i one koji se bave privatnom delatnošću;
• za sve punoletne članove porodice — uverenje od odeljenja za finansije skupštine opštine da se ne zadužuju porezom i doprinosom;
• ako je brak razveden, kopija presude s visinom utvrđene obaveze izdržavanja;
• ako su deca vanbračna, kopija presude za izdržavanje ukoliko je ona već doneta;
• ako ti je prestao radni odnos, kopija rešenja o tome;
• potvrda da su deca na redovnom školovanju;
• uverenje Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja da niko u porodici nije korisnik penzije po bilo kom osnovu, a ako je penzioner — potvrdu Fonda o visini primanja za poslednja tri meseca pre meseca u kome se podnosi zahtev;
• neki centri za socijalni rad traže i broj električnog brojila koje je registrovano na nosioca prava na novčanu socijalnu pomoć i fotokopiju uplatnica za komunalije.

Centar ti neće tražiti sve ove dokumente, već to zavisi od tvoje konkretne situacije. Dok sve to skupiš mislim a ti neće više pasti napamet da bilo šta tražiš od majke Srbije.

Ako je neko dužan da te izdržava

Ako si nesposoban za rad, a postoji neki srodnik koji ne živi s tobom, ali je po zakonu dužan da te izdržava, uz zahtev za utvrđivanje prava na novčanu socijalnu pomoć moraš da priložiš i pravosnažnu sudsku odluku o izdržavanju ili dokaz da si kod nadležnog suda pokrenuo postupak radi utvrđivanja obaveze izdržavanja.

Odgovornost za istinitost podataka

Dužan si da u obrazac uneseš istinite i potpune podatke. Ako centar posumnja u neki od podataka koje si dao, može da traži informacije od mesne kancelarije mesne zajednice u kojoj živiš.

Ukoliko daš neistinite podatke, centar može da podnese prekršajnu prijavu protiv tebe, a predviđena kazna je 5.000 dinara.

Rokovi

Centar mora da donese rešenje o tvom zahtevu u roku od 30 dana, odnosno, za dva meseca ako nađe za potrebno da preispita tačnost podataka koje si im dostavio. U tom roku gledaj da ne umreš od gladi ili da ne zavališ ciglu u izlog da uzmeš pileći parizer jer će poslovodja prodavnice da prijavi nestanak pola radnje.

Žalba

Ako nisi zadovoljan odlukom centra za socijalni rad o tvom zahtevu za dodelu novčane socijalne pomoći, možeš da se žališ u roku od 15 dana od dana prijema rešenja centra.

Žalba se podnosi Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, osim ako je rešenje doneo centar s teritorije Vojvodine ili grada Beograda. U tom slučaju žalbu treba da uputiš Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu zaštitu, odnosno gradskoj upravi. Vita jela zelen bor.

Zatvori srpski - mapa - welcome

   

Установе за извршење кривичних санкција

 КАЗНЕНО-ПОПРАВНИ ЗАВОДИ

Казнено-поправни завод у ПОЖАРЕВЦУ / ЗАБЕЛИ
Казнено-поправни завод у СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ
Казнено-поправни завод у НИШУ
Казнено-поправни завод за малолетнике
Казнено-поправни завод за жене
Казнено-поправни завод у СОМБОРУ
Казнено-поправни завод у БЕОГРАДУ / Падинској Скели
Казнено-поправни завод у ШАПЦУ
Казнено-поправни завод у ЋУПРИЈИ

  ОКРУЖНИ ЗАТВОРИ

Окружни затвор у БЕОГРАДУ
Окружни затвор у ВРАЊУ
Окружни затвор у ЗАЈЕЧАРУ
Окружни затвор у ЗРЕЊАНИНУ
Окружни затвор у КРАГУЈЕВЦУ
Окружни затвор у КРАЉЕВУ
Окружни затвор у КРУШЕВЦУ
Окружни затвор у ЛЕСКОВЦУ
Окружни затвор у НЕГОТИНУ
Окружни затвор у НОВОМ ПАЗАРУ
Окружни затвор у НОВОМ САДУ
Окружни затвор у ПАНЧЕВУ
Окружни затвор у ПРОКУПЉУ
Окружни затвор у СМЕДЕРЕВУ
Окружни затвор у СУБОТИЦИ
Окружни затвор у УЖИЦУ
Окружни затвор у ЧАЧКУ

 СПЕЦИЈАЛНА ЗАТВОРСКА БОЛНИЦА ЗАТВОРЕНОГ ТИПА

 Специјална затворска болница у БЕОГРАДУ

 ВАСПИТНО-ПОПРАВНИ ДОМ ЗА МАЛОЛЕТНИКЕ ПОЛУОТВОРЕНОГ ТИПА

Васпитно-поправни дом у КРУШЕВЦУ

Počelo grupno izvršenje kazne rada u javnom interesu - video

Treći paviljon

Smešten odmah do zgrade starog karatina u senci starih uvelih platana otvoren je ovaj paviljon kao najrigorozniji što se tiče uslova jer su osudjenici veći deo dana zatvoreni. 

Sobe su uglavnom dvokrevetne,hranu dobijaju u zgradi i koriste malo igralište ispred za rekreaciju od sat vremena, znači nešto tegova i basket.Tu je smešte i tzv.OPN  ili ti Odjel pojačanog nadzora, ukoliko zabrljate nešto u drugim zgradama.To ti dodje ko zatvor u zatvoru, disciplinska mera upućivanja u samicu i slična sranja. 

Znači zemljače,moze i gudra i telefoni i tuča ali kad te savataju vidjen si u ovom ekskluzivnom smeštaju.Slušaj mene radi kako hoćeš ( stara kineska ).

Treći paviljon...very,very,nice place

Oko 11.000 zatvorenika čuva 2.380 stražara

U 29 zatvora trebalo bi da bude 8.500 osuđenika

Zatvor u Padinskoj skeli (Foto R. Krstinić)

U svim zatvorima u Srbiji trenutno se nalazi 10.930 osuđenika i pritvorenika, a u njima je oko 4.000 zaposlenik, od kojih je 2.380 pripadnika službe obezbeđenja, rečeno je juče za okruglim stolom, u organizaciji Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i Misije OEBS-a u Srbiji, kome su prisustvovali upravnici svih zatvora u Srbiji.

– Pripadnici službe obezbeđenja su preopterećeni prekovremenim radom. Potrebno nam je oko 180 novih stražara, ali za taj broj nemamo novca ni budžetskih sredstava, pa je u ovom trenutku u toku konkurs za 70 novih pripadnika službe obezbeđenja – rekao je dr Milan Stevović, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde i državne uprave Republike Srbije.

– Oko sedam milijardi dinara iz budžeta je prošle godine realizovano u svim ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji, što je malo u odnosu na druge zemlje. Samo ustanove u londonskom okrugu u Engleskoj imaju trostruko veći budžet. Realan kapacitet svih 29 naših ustanova je 8.500 lica, a imamo skoro 11.000. I pored toga bezbednost je na visokom nivou, ali smo za pripadnike službe obezbeđenja pokrenuli program prevencije stresa, u saradnji sa Misijom OEBS-a – rekao je Damir Joka, upravnik Centra za obuku i stručno osposobljavanje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

I pored velikog broja amnestiranih osuđenika, srpski zatvori su i dalje preopterećeni. Zato je ministar Nikola Selaković istakao da će kazna rada u javnom interesu biti narednih godina ključna tačka strategije razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija.

– Naši sudovi ne izriču kaznu društveno-korisnog rada, a svuda u Srbiji ima mnogo toga da se uradi. Prolazio sam nedavno Dolinom jorgovana, u kojoj je drveće puno plastičnih kesa. Nema razloga da osuđeni za lakša krivična dela ne rade poslove čišćenja umesto da sede u zatvoru. Zato moramo razviti mrežu povereništava za sprovođenje ove kazne i to je nešto što možemo sami da uradimo. Za to nam ne treba ni Brisel, ni Moskva, ni Vašington – rekao je ministar pravde i državne uprave.

Selaković je istakao da Strategija sistema izvršenja krivičnih sankcija, za period od 2013. do 2020. godine, posebnu pažnju poklanja vanzavodskom izvršenju sankcija, naročito kada je reč o kratkim kaznama, ali i tretmanu osuđenika tokom izdržavanja kazne i problemima njihovog povratka u društvo posle izlaska iz zatvora.

Najavio je da će Srbija prvi put dobiti i zakon o probaciji, koji se upravo bavi ovim pitanjima.

– Sada imamo samo 60 osuđenih na rad u javnom interesu i samo sedam kancelarija za realizaciju alternativnih sankcija, a cilj nam je da pri svakom sudu imamo po jednu takvu kancelariju. Osuđeni na 20 dana zatvora doživljavaju takvu kaznu kao godišnji odmor, a mogli bi mnogo toga da rade u javnom interesu za to vreme i da ne budu u zatvoru – rekao je Selaković.

Vršilac dužnosti šefa misije OEBS-a u Srbiji, Pola Tidi, istakla je da će uvođenje sudskog nadzora nad izvršenjem krivičnih sankcija imati veliki značaj za zaštitu prava zatvorenika.

Naime, Nacrtom zakona o izvršenju krivičnih sankcija predloženo je uvođenje po jednog sudije za izvršenje pri svakom višem sudu u Srbiji. Na pitanje „Politike” da li će za područja viših sudova u Požarevcu, Nišu, Sremskoj Mitrovici i Beogradu biti dovoljan po jedan sudija koji nadzire izvršenje, s obzirom na velike zatvore u ovim gradovima, direktor Uprave Milan Stevović rekao je bi broj sudija za izvršenje trebalo da bude određen prema broju osuđenih i pritvorenih lica na teritoriji svakog višeg suda.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Milan Škulić istakao je da će sudski nadzor nad izvršenjem kazni znatno smanjiti broj povratnika i ukazao na problem izuzetno malog procenta uslovno otpuštenih osuđenika, koji iznosi tek od sedam do osam odsto.

Predstavljanjem nacrta zakona i strategije razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija započela je javna rasprava o ovim aktima ministarstva, koja će biti nastavljena i danas predstavljanjem Zakona o probaciji.

Aleksandra Petrović

U Srbiji se pravi ispraćaj u zatvor

Sve veći broj roditelja sinovima pravi ispraćaj u – zatvor.Zanimljiv članak se pojavio pre neki dan u listu "POLITIKA" koji vam prenosim u celosti.

(Ilustracija Dragan Stojanović)

U vrhu kafanskog stola sedi ponosni naslednik porodičnog prezimena koga okružuju uplakani roditelji i po ramenu tapšu drugovi i kumovi. Veselje upotpunjuje nekrunisana muzička „kraljica“ novobeogradskih splavova ili estradna zvezda vašara koji se prave uoči Velike Gospojine.

Starac od sto leta kome su došapnuli da unuk odlazi u vojsku – na neodređeno vreme, sa suzama u očima posmatra ovu scenu koja podseća na ispraćaj „prestolonaslednika“ u vojsku ili u brak, dok tehnološki pismenije zvanice ovaj „hepening“ prebacuju na „Jutjub“.   

Ali, ako je verovati Željku Krstiću, sociologu i i vaspitaču u KPZ Valjevo, sve je manje roditelja koji sinove ispraćaju u vojsku, a sve je više onih koji su odlučili da svom čedu učine nezaboravnim poslednji dan na slobodi, kako bi ono lakše podnelo nova, zatvorska svitanja.

(Ilustracija Dragan Stojanović)

„Kako da sačuvate dete kada mu otac pravi ispraćaj u zatvor? Više se ne pravi ispraćaj u vojsku, nažalost, nego na robiju”, rekao je nedavno Krstić, gostujući u  Beogradskoj hronici RTS-a. Ocenjujući da ispraćaji koji roditelji prave deci pred odlazak u zatvorpredstavljaju ozbiljan indikator stanja u društvu, on je upozorio da su zatvori postali „škole kriminala” u kojima se „zarađuje” i konstatovao da su kriminalci postali popularniji od fakultetski obrazovanih momaka i da će se devojke pre „zalepiti” za nekog povratnika iz zatvora, nego za nekoga sa fakultetskom diplomom – jer je on „predator” koji će brzo da zaradi „lovinu”.

„Nije loše biti loš“, komentariše specijalni pedagog i autorka kultne knjige „Kako da najlakše upropastite sopstveno dete“ Nadežda Milenković ovaj društveni fenomen ispraćaja na robiju. Ona ocenjuje da je ispraćaj deteta u zatvor – normalna posledica nenormalne popularizacije kriminalaca i momaka sa usijanog asfalta. Naša sagovornica dodaje da su filmski magovi iz holivudske fabrike snova decenijama radili na glorifikovanju loših momaka: nakon porodice Korleone, došla je saga o Sopranovima, a na taj planetarni fenomen nadovezale su se naše devedesete „tužne i nesretne“, kada su kriminalci preko noći postali popularniji od doktora, astrofizičara i profesora informatike i kada smo „svi mi pomalo bili kriminalci, jer smo kupovali i prodavali devize i švercovali robu preko granice kako bismo preživeli“.  

„Kasno je da se paniči, dali smo šansu da se ludilo ozvaniči – a sad smo prosto zgranuti“, ima običaj da poentira panonski mornar Đorđe Balašević, a naša sagovornica primećuje da su klinci koji danas odlaze u zatvor odrastali uz direktan televizijski prenos Arkanovog venčanja i, umesto Diznijevih, gledali junake filma „Vidimo se u čitulji“. 

„Mislim da i sami roditelji već dve decenije ne mogu da razreše dilemu da li da dete vaspitavaju u skladu sa moralnim principima i da ga bace u surov svet u kome on neće moći da se snađe. Zato i smatram da su te ’proslave’ odlaska u zatvor posledica roditeljske zbunjenosti i da oni na taj način detetu šalju poruku da je dobro biti loš. Istovremeno, to je način da se minimalizuje značaj odlaska u zatvor i društvu pošalje poruka ’nije to ništa strašno’. Ali, daleko od toga da je to – dobro“, zaključuje Nadežda Milenković.   

Psiholog Zoran Musterović smatra da taj ispraćaj ne treba da se stavi u kontekst psihološkog veselja „jer je uobičajena reakcija porodice na odlazak deteta u zatvor – bes i prebacivanje krivice sa deteta na nekog drugog“.

„Odlazak deteta u zatvor je za porodicu veoma traumatičan događaj i mislim da je pravljenje ’ispraćaja’ način da roditelji daju detetu psihološku podršku i da mu poruče da je porodica uz njega – ma šta on u životu uradio. Mislim da roditelji ne prave taj ’ispraćaj’ samo zato da bi se ’dete’ osnažilo već i zbog njih samih, jer su svesni da sina neće viđati neko vreme. Takođe, neke osobe žele da što pre odsluže kaznu, kako bi se oslobodili krivice i nastavile svoj život, pa zbog toga i ne odlaze u zatvor sa posebnom težinom i žalošću. Ne verujem da radi o nekoj raširenoj rezignaciji iz koje bi proisteklo da je svejedno biti u zatvoru ili na slobodi“, zaključuje Zoran Musterović.

Komentarišući činjenicu da se nekim novim klincima ne pravi ispraćaj u vojsku, nego u zatvor, sociolog Boris Jašović ističe da je situacija u kojoj roditelji prave ispraćaj detetu prestupniku u svim elementima – nadrealna, ali dodaje da smo mi dugo vremena bili zemlja nadrealizma u kojoj su kriminalci bili statusno vrednovani.

----------------------------------------------------------------------

Samo još fale sličice sa kriminalcima

„Ja se ne bih usudio da pravim paralelu između odlaska u zatvor i ispraćaja u vojsku, jer je armija u vrednosnom i statusnom sistemu našeg naroda visoko vrednovana. Međutim, ne treba zaboraviti da su deca rođena devedesetih godina odrastala uz medijsku popularizaciju kriminalaca i da su glavni antijunaci njihovog detinjstva bili žestoki momci iz filma ’Vidimo se u čitulji’ – samo je falio još album sa sličicama, pa da oni postanu glavne zvezde dečjih spomenara“, zaključuje sociolog Boris Jašović.

Katarina Đorđević

objavljeno: 21.09.2013. u listu "Politika"