недеља, 26. новембар 2017.
петак, 17. новембар 2017.
Najmoderniji srpski zatvor NOVA SKELA
"Nova skela" je najmoderniji srpski zatvor i "san" svih osuđenika. Pod ovim krovom nalazi se njih 300, i to masovnih ubica, najgorih pedofila, krupnih dilera droge...
U Novoj skeli su zatvorenici koji služe najteže kazne od 40 godina, njih ukupno 72 u Srbiji, piše portal Espreso
U najbezbednijem srpskom zatvoru nalazi se i Mališa Jevtović, ubica male Katarine Janković.
Trogodišnja Kaja je životom platila iživljavanje Mališe Jevtovića. Dok je njena majka je ostala kod obližnje česme u Zvezdarskoj šumi i pušila cigarete, Mališa je tog 16. jula 2005. godine devojčicu doveo do jedne napuštene građevine, gde ju je tukao po glavi, telu i silovao.
Ono što je interesantno jeste da je, kako su mediji ranije pisali, prvi zatvorenik koji je došao u "Novu skelu" februara 2012. godine sin pevača Sinana Sakića Rašid Sakić
.
Sin pevača osuđen je na 12 godina zatvora jer je ubio Dragoljuba Despotovića i pokušao da likvidira Radomira Lazića 22. maja 2002. u Loznici.
Pod ovim krovom, osim Rašida nalaze se i mnoge okrutne ubice...
Đurić Dragan je pravosnažno osuđen na 40 godina robije jer je 26. jula 2014. godine u Bajmoku oteo, pokušao da siluje i zatim usmrtio maloletnicu Tijanu Jurić, čije je telo potom zakopao na deponiju u blizini Sombora.
Trogodišnja Kaja je životom platila iživljavanje Mališe Jevtovića. Dok je njena majka je ostala kod obližnje česme u Zvezdarskoj šumi i pušila cigarete, Mališa je tog 16. jula 2005. godine devojčicu doveo do jedne napuštene građevine, gde ju je tukao po glavi, telu i silovao.
Kaju je vratio u prljavoj odeći. Povraćala je. Majka umesto da je odvede kod lekara, htela je sa svojim ljubavnikom da prikrije zločin. Otišli su kući i jeli, dok je devojčica umirala u bolovima. Mala Kaja preminula je u KBC „Zvezdara” jer je iskrvarila zbog rascepa jetre i drugih unutrašnjih organa.
Čombe je u novembru 2005. godine brutalno ubio Tamaru Ivanović (13), dok se srećna zbog dobijene petice vraćala iz škole.
Devojčica je videla Nikolića koji je ležao na zemlji i prišla je da mu pomogne. Manijak je tad zgrabio nož i 19 puta u srce i leđa ubo Tamaru. Devojčicu je potom opljačkao, a onda otišao da spava. Nikolić je osuđen na 40 godina zatvora, i kaznu služi takođe u "Novoj skeli".
Iza rešetaka ovog zatvora nalazi se višestruki ubice Nenad Ilić Glavonja koji je osuđen na 40 godina robije zbog ubistva četiri funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine.
On je, prema presudi, bio za volanom „kamiona-ubice“ i izazvao, kako je tada ocenjeno, isceniranu saobraćajnu nesreću . Atentat je preživeo jedino lider SPO Vuk Drašković, koji je odmah optužio Miloševića za ubistva i atentat na njega.
Nenad Ilić, neposredni ubica četiri člana SPO na Ibarskoj magistrali, Branislav Bezarević, pripadnik BIA koji je "prodao" podatke o kretanju premijera Zorana Đinđića njegovim ubicama i mnogi drugi...
Branislav Bezarević, bivši radnik BIA i jedini od osuđenih ubica premijera Zorana Đinđića zatvorsku kaznu služi u Beogradu, upravo u "Novoj skeli". Bezarević je bivši radnik BIA, koji je osuđen jer je zemuncima davao informacije o kretanju premijera.
среда, 18. октобар 2017.
Zivot iza resetaka-Fotografije Igora Čoke
Fotograf i antropolog Igor Čoko gotovo tri godine fotografisao je život osuđenika Okružnog zatvora.
On je to činio na zatvorenom odeljenju bloka 5-1 Okružnog zatvora u Beogradu, kao vid procesa rehabilitacije kroz umetnost koja se sprovodi kroz program postupanja Službe za tretman ove penalne ustanove.
Epilog tog rada je knjiga fotografija "Iza rešetaka", objavljena u produkciji Službe za tretman, koja na jedinstveni način dokumentuje zatvorsku svakodnevicu. Čokove fotografije su toliko realistično prikazale zatvorski život i prodrle do najtananijih osećanja da će svakoga zadiviti već na prvi pogled.
Mnogi osuđenici imaju izražena verska osećanja
- Cilj ovog antropološko-fotografskog pristupa je rad sa licima na izdržavanju kazne zatvora kroz neposredan i umetnički, kreativan pristup koji ima za cilj da ih oslobađa, emocionalno otvara. Dugotrajan i kompleksan rad u kome je fotografija, kao epilog tog procesa, samo krajnji klik koji će dokumentovati konačnu priču. Kroz takav pristup među osuđenicima probudili smo izvanredne talente za glumu, poeziju, crtanje - priča Čoko.
Kako kaže, najvažniji deo procesa bila je interakcija, razgovor sa osuđenicima i posmatranje njih kao ljudi, a ne kao brojeva.
- Njima je pružena šansa da budu to što jesu. U pitanju su ljudi koji ne znaju da se pretvaraju. Ljudi koji će na svoj iskreni način proceniti kakve su vam namere. I od toga zavisi da li će vam se otvoriti ili ne - kaže Čoko.
"Među osuđenicima probudili smo izvanredne talente za glumu, poeziju, crtanje...", kaže Igor Čoko, fotograf i antropolog
U knjizi se nalaze i neke od ispovesti osuđenika koje otkrivaju njihove emocije.
- Burmu sam istetovirao tokom robije zato što nisam mogao da nosim prsten. Burma je posveta mojoj ženi koja me je čekala sve ove godine robije - jedan je od citata zatvorenika.
U okviru programa postupanja Službe za tretman, osuđena lica sprovode slobodne aktivnosti kroz vežbanje u teretani, korišćenje biblioteke, glumu i literarne radionice, a aktivnosti poput radnog angažmana, opismenjavanja i obrazovanja značajno im pomažu.
Izvođenje predstava jedan je od većih projekata rehabilitacije
- Pohađamo ovde opismenjavanje. Hoću da naučim da pišem, da mi bar malo robija bude korisna. Kako ide? Pita me drug iz sobe dokle sam stigao. Ja mu kažem, za dva dana sam stigao do V. On se smeje... - još jedan je od citata.
Drugi pak vreme već uveliko provode čitajući.
- Kroz knjige makar na trenutak pobegneš iz zatvora. Kroz knjige i dok spavaš - glasi jedan od citata.
Pa ipak, teretana je jedno od omiljenih mesta osuđenika, baš kao i rad. Tada oni oslobađaju svoju fizičku energiju, osećaju se korisnim i u svojoj ćeliji lakše dočekaju naredni dan.
Društvene igre kao animacija
- Dobio sam priliku da radim. Znači mi to. Imaš neku svrhu dok čekaš da istekne kazna. Ispunjen dan. Dođeš s posla umoran i nemaš vremena da misliš o glupostima. Kažem ti, napolju me čeka porodica, daj da ovo odrobijam i nikad više - napisao je jedan od osuđenika.
Jedan od većih projekata rehabilitacije je i izvođenje pozorišnih predstava. Prepuštajući se ulozi, osuđeno lice kroz taj proces postaje umetnik, kreativac koji otkriva neko svoje drugo ja.
Suživot zatvorenika nije problematičan
- Služba za tretman Okružnog zatvora u Beogradu i NVO Centar za rehabilitaciju imaginacijom realizovali su pozorišni projekat "Zapisi iz ćelije br 12" u kojem su učestvovali osuđenici sa zatvorenog odeljenja na izdržavanju kazne zatvora u ovoj ustanovi. Predstava nastala prema motivima "Zapisa iz podzemlja" F. M. Dostojevskog u periodu od godinu dana prikazana je ukupno 17 puta u matičnom zatvoru i u najvećim kazneno-popravnim zavodima u Srbiji. Veliko finale ovog projekta bilo je u septembru 2015. izvođenjem predstave za javnost u Domu omladine Beograda - objašnjavaju u Okružnom zatvoru u Beogradu.
Druženje između zidina okružnog zatvora
Stigli i do Amerike
Na poziv organizatora međunarodne konferencije "Performing the world", održane u Njujorku krajem 2016, predsednica Centra za rehabilitaciju imaginacijom i autorka projekta Marina Kovačević predstavila je eminentnim gostima premijerno film i u diskusiji nakon projekcije koja je izazvala veliko interesovanje predočila svoja iskustva u radu sa osuđenicima u srpskim zatvorima. Nakon premijere u Njujorku, film je prikazan u američkim federalnim zatvorima u Kentakiju, Mičigenu i Sen Kventinu, gde je postao deo programa rehabilitacije za američke osuđenike. Ovaj vid saradnje između Srbije i Amerike se dešava po prvi put.
Sa osuđenicima se redovno radi
O autoru
Igor Čoko rođen je 1975. godine u Kninu, Hrvatska. Živi i radi u Beogradu. Po obrazovanju je diplomirani etnolog antropolog. Iz perspektive vizuelnog antropologa, kroz dokumentarnu i uličnu fotografiju istražuje senzibilitet ljudi, uličnog života i života stigmatizovanih grupa. Urednik je digitalnog magazina za uličnu i dokumentarnu fotografiju "Grain”. Autor je knjiga fotografija "Subverzivna estetika ulice: Prizori raskošne stvarnosti”, "Zarobljeni ili Pakao je tu iza ugla” i "Iza rešetaka: Život osuđenika iz Okružnog zatvora u Beogradu”.
недеља, 3. септембар 2017.
Ministarka pravde u poseti KPZ u Sremskoj Mitrovici
Ministri pravde i poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nela Kuburović i Branislav Nedimović otvorili su danas dvodnevnu izložbu domaće poljoprivredne mehanizacije u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, na kojoj su predstavljene poljoprivredne mašine koje se proizvode u tom zavodu i proizvodi iz oblasti poljomehanizacije više domaćih kompanija
Ministarka Kuburović istakla je da je izložba još jedan pokazatelj da je KPZ u Sremskoj Mitrovici u potpunosti proizvodno orjentisan i da može da stane rame uz rame sa drugim proizvođačima, dok je Nedimović najavio da će država u narednom periodu podržati proizvodnju domaće mehanizacije, kao i da se radi na rešavanju problema velikih subjekata u tom sistemu, poput IMT i IMR.
„Zavod je na vreme prepoznao značaj poljoprivrede i davno se na tržištu pozicionirao svojim, sada već svuda prepoznatljivim proizvodima poput Dubravinih prikolica i drljača. Ovi proizvodi Zavoda nisu samo poznati na domaćim prostorima, već i u regionu, a uskoro će biti prisutni i na tržištu EU“, naglasila je Kuburović.
Ona je dodala da se u tom zavodu obavljaju i metalostrugarski radovi, da je razvijena drvna i poljoprivredna proizvodnja i da posebno treba istaći rad štamparije i da je sve to doprinelo da ukupni prihodi te ustanove u poslednje tri godine rastu.
„Oni su u 2014. godini iznosili skoro 280 miliona dinara, a u 2016. godini preko 344 miliona dinara. Verujem da će na kraju ove godine oni iznositi još više“, istakla je ministarka pravde.
Kuburović je rekla i da konstantni prihodi nisu jedini pozitivni primer dobrog upravljanja u tom zavodu i da treba istaći da se velika pažnja posvećuje programima tretmana i postupanju sa osuđenim licima, koji mogu da završe obuke za zanate i da završe osnovnu i srednju školu, bez navođenja podataka da je diploma stečena tokom izdržavanja kazne.
Ministar Nedimović je naglasio da je izložba još jedan pokušaj da se izdigne poljoprivredna mehanizacija Srbije na mesto koje joj pripada, naročito ako se ima u vidu da se u toj grani industrije u poslednjih 20-30 godina beleži stagnacija i oseka i da postoji ozbiljan problem u pogledu proizvodnje traktora i druge mehanizacije.
Nedimović je podsetio da je analiza Svetske banke od pre nekoliko dana pokazala da postoje četiri sektora u kome Srbija može postići još veću vrednost i veći iskorak i da su tu pored automobilske i metalske i prehrambena i drvoprerađivačka industrija.
Upravnik KPZ u Sremskoj Mitrovici Aleksandar Alimpić naglasio je da je izložba, koja je prva manifestacija takve vrste u nekom od zavoda u sistemu izvršenja krivičnih sankcija u Srbiji, podrška rastućoj privredi Srbije i da naredne godine taj zavod planira da proširi spektar proizvoda i da organizuje Sajam poljoprivrede.
субота, 2. септембар 2017.
субота, 26. август 2017.
Robija lakša od rada po kazni
Trenutno 179 osoba odrađuje svoje zatvorske ili novčane kazne po principu – osam sati rada jednako je jednom danu iza rešetaka ili 1.000 dinara
Otkako je pre deset godina u naš zakon uvedena mogućnost da se zatvorski dani odsluže društveno-korisnim radom, više od osam hiljada građana izabralo je da na ovaj način okaje svoje ogrešenje o zakon.
– Prva kazna rada u javnom interesu upisana je u matičnu knjigu povereničke službe 18. januara 2007. godine. Do sada je izrečeno 3.275 kazni rada u javnom interesu za krivična dela i 5.092 za prekršaje. Trenutno se izvršava 179 kazni rada u javnom interesu – kaže za „Politiku” Slavica Radovanović iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Kazna rada u javnom interesu izvršava se tako što se osuđeni upućuju kod poslodavaca s kojima je zaključen ugovor. Oni zatim obavljaju lakše poslove u trajanju od osam časova dnevno. Mogu da rade u javnim komunalnim preduzećima, muzejima, pozorištima ili bolnicama.
– Reč je o ustanovama koje ne ostvaruju finansijsku dobit, već se njihova zarada sliva u budžet grada ili države. Zakon je jasan u tom smislu i kazna u javnom interesu ne može da se odsluži u privatnom preduzeću ili kompaniji – navodi Slavica Radovanović.
Nadzor nad ovim postupkom obavlja poverenik Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Poslodavac omogućava uslove rada i neposredno nadgleda rad osuđenog, dok poverenik nadzire i osuđenika i poslodavca. Poverenik na osnovu procene kvalifikacija, sposobnosti i znanja osuđenog odlučuje u koju će ustanovu otići „po kazni”.
Ako osuđenik ne ispunjava obaveze, poverenik o tome obaveštava sud, koji preostali deo kazne preinačava u zatvorske dane. Osam sati rada isto je što i jedan zatvorski dan. Kad je reč o novčanoj kazni, osam sati rada jednako je 1.000 dinara.
Kazna rada u javnom interesu može da traje od 30 do 360 sati. Najčešće se izriče za krivična dela krađe, lakše povrede, ugrožavanja sigurnosti, učestvovanja u tuči, uništenja ili oštećenja tuđe imovine, šumske krađe, neovlašćene proizvodnje i trgovine drogom.
– Prednost ove vrste kazne je to što osuđeni ostaje u društvenoj zajednici, ne prekida mu se radni odnos, bavi se besplatnim radom. Time se i rasterećuju zatvori i ovaj način predstavlja uštedu za društvo – zaključuje naša sagovornica.
Jedan zatvorenik Srbiju košta oko 15 evra dnevno. U Francuskoj je taj broj i do deset puta veći, pa je razumljiva potreba da se boravak u zatvoru zameni drugim zakonskim rešenjem kad god je to moguće. U svetu, ova alternativna kazna veoma je popularna, ali u Srbiji mnogi i dalje biraju zatvor radije nego, na primer, da čiste ulice. Dok Srbi sa simpatijama prepričavaju vest da je negde u svetu neka filmska zvezda ili javna ličnost primorana na stotine sati društveno-korisnog rada, oni sami, ako se nađu u sličnoj situaciji, vrlo se nerado odlučuju za ovaj vid kazne.
Prema podacima koje je nedavno izneo Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, taj sud je od 1. marta 2014. izrekao 2.223 kazne rada u javnom interesu umesto novčane, što čini tek 1,12 odsto svih izrečenih zamena kazni, kojih je u protekle tri i po godine u ovom sudu bilo 198.142.
Neka krivična dela ili prekršaji zaista nisu baš za odlazak u zatvor, ali ne mogu ni da budu oprošteni. U Americi, na primer, ima više ljudi u zatvoru nego nastavnika u srednjim školama. Tamo ljudi mogu da završe iza brave iz gotovo neverovatnih razloga, kao što su kršenje zakona o imigraciji ili zaštiti životne sredine. U anale je ušao i slučaj da su trojica Amerikanca osuđena na po osam godina zatvora zato što su uvozila jastoge iz Hondurasa koji su bili upakovani po honduraškim, a ne po američkim zakonima, odnosno u plastičnim kesama, umesto u kartonskim kutijama. Ti ljudi nisu ni znali da ovaj zakon postoji. Jedan par osuđen je u Americi na po dve godine zatvora zbog vođenja ljubavi na plaži.
Po kazni radili Berluskoni, Boj Džordž, Naomi...
Bivši premijer Italije Silvio Berluskoni radio je godinu dana u staračkom domu kako bi odslužio kaznu zbog utaje poreza. Britanska pop zvezda Boj Džordž na ovaj način je odradio kaznu zbog posedovanja droge. I manekenka Naomi Kempel odužila se za svoje grehe čisteći javne površine. Rad u javnom interesu u trajanju od čak pet godina bio je zbog pronevere izrečen jednoj službenici Ministarstva odbrane Rusije.
Košarkaš Denis Rodman morao je da odradi kaznu za neplaćanje alimentacije, a pevač Kris Braun, poznatiji po tome što je pretukao pevačicu Rijanu, proveo je 1.400 sati u društveno-korisnom radu.
Statistika kazni rada u javnom interesu za krivična dela
2012. godina – 209
2013. godina – 253
2014. godina – 351
2015. godina – 368
2016. godina – 144
Пријавите се на:
Постови (Atom)