Ljubomir Magas - Frankfurt 1983

Kriza i kriminal

Ekonomska kriza podstiče rast kriminaliteta uopšte, samim tim i kriminaliteta mladih, kaže za „Politiku” dr Biljana Simeunović Patić, profesor na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Beogradu. Tome u prilog svedoči činjenica da je prosečan broj maloletnih učinilaca krivičnih dela u Srbiji, tokom proteklih pet godina, porastao za četvrtinu u odnosu na prethodni petogodišnji period.

Prema podacima Republičkog zavoda sa statistiku, u našoj zemlji je od 2008. do 2012. godine u proseku podneto 3.900 krivičnih prijava protiv mlađih od 18 godina, dok je od 2003. do 2007. godine taj broj iznosio 2.990.

– Posebno zabrinjava to što je apsolutni porast maloletnih učinilaca krivičnih dela zabeležen u slučaju imovinskih i nasilnih delikata, uključujući i krivična dela protiv života i tela. Uočljivo je povećanje broja maloletnika koji čine krivična dela protiv javnog reda i mira, pre svega nasilničko ponašanje – navodi Simeunović Patić.

Navode naše sagovornice potkrepljuju brojni primeri delinkventnog ponašanja mladih. Pre nedelju dana trinaestogodišnji dečak je izboden, dok je na klupi u parku, u beogradskom naselju Žarkovo, sedeo s drugaricom. Napala su ga dvojica, takođe dečaka, starijih od njega godinu i dve dana.

Kada su dvojica naoružanih razbojnika krajem januara ove godine upali i opljačkali prodavnicu u Ulici Đorđa Zličića u Novom Sadu, niko nije mogao da pretpostavi da je reč o dvojici mladića starih 14 i 15 godina.

Do koje mere su mladi čineći krivična dela spremni da idu svedoči i hapšenje osumnjičenih za seriju razbojništava u septembru prošle godine. Ispostavilo se da su prodavnice i firme u Beogradu opljačkali dečaci s nenavršenih 18 godina i to tako što su maskirani fantomkama i uz pretnju čitavim arsenalom, počev od pištolja, preko noža do bejzbol palice i elektrošoka, od radnika oduzimali dnevni pazar.

Javnost je tokom prošle godine bila potresena i serijom brutalnih razbojništava i krađa koje su počinili maloletnici u Novom Sadu, a jedna od žrtvi mladih i obesnih napadača bio je i školski nastavnik.

Posle hapšenja četvorice osumnjičenih za prebijanje i pljačku nastavnika, među kojima je bilo i mlađih od 14 godina, ispostavilo se da oni u policijskom dosijeu već imaju ukupno 11 razbojništava i 28 teških krađa.

Profesorka Simeunović Patić kaže da poslednjih godina među maloletnim učiniocima krivičnih dela porastao broj onih sa 14 i 15 godina.

– Poslednjih godina, u strukturi maloletnih učinilaca krivičnih dela mlađi maloletnici, dakle oni sa 14 i 15 godina, učestvuju sa oko 40 odsto. Razloge treba tražiti u tome što je sve više dece bez odgovarajuće brige i nadzora roditelja ili staratelja, koji su opterećeni brojnim obavezama i problemima, dok su s druge strane ta ista deca sve izloženija negativnom uticaju devijantnih vršnjačkih grupa, starijih prestupnika i štetnim medijskim sadržajima. Takođe, droge i druge psihoaktivne supstance su im sve dostupnije – smatra naša sagovornica.

U periodima ekonomske krize, kako zaključuje Simeunović Patić, prilika za lično postignuće i socijalnu afirmaciju je sve manje u legalnoj zoni socijalnog sistema i one se sve više nalaze u zoni delinkventnog.

Djordje Božović Giška - Goli život (05.10.2013.)

Ukinuto 12.000 presuda!

Zanimljiv članak danas u Novostima :

ČETIRI apelaciona suda u Srbiji ukinula su prošle godine i vratila na ponovno odlučivanje oko 12.000 prvostepenih presuda. U poređenju s ukupnim brojem rešenih predmeta po žalbi, to je čak 20-22 odsto, zavisno od suda. Poređenja radi, do devedesetih godina ovaj procenat nije prelazio devet, a bilo je sudija kojima je ukidano tek dva do tri odsto odluka! Slična situacija je i u građanskoj materiji, i to u sva četiri apelaciona suda - u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.

- Imajući u vidu da je obaveza drugostepenog suda da uvek ukine prvostepenu presudu ako postoji bitna povreda postupka ili kada je činjenično stanje u prvostepenom postupku pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, nalazim za potrebno da skrenem pažnju javnosti da bi održavanje takve prvostepene odluke na snazi značilo da je žalbeni sud postupio suprotno zakonu - rekao je Milojević.

Mada u Komitetu pravnika za ljudska prava ovakvu situaciju u srpskom pravosuđu ocenjuju alarmantnom, i mada je jasno da petina vraćenih presuda podrazumeva dodatna odugovlačenja postupka i veće troškove za srpsko pravosuđe, Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Srbije, kaže da podaci zabrinjavaju, ali da ipak nisu alarmantni.

- Kada je beogradski Apelacioni sud izašao sa podacima, mogli su se čuti komentari da se presude ukidaju nestručnim nereizabranim sudijama koje su odlukom Ustavnog suda vraćene na posao. Ovo ne odgovara činjenicama, jer su ove sudije vraćane tokom 2012. i prošle godine. Dakle, one nisu mogle u tako kratkom roku da održe suđenje i sačekaju žalbeni postupak i odluku apelacionog suda - objašnjava Boljević.

“PINGPONG“ EFEKATSVRHA ukidanja prvostepenih presuda i vraćanja na ponovno odlučivanje nije samo da se poprave učinjene greške, već i da žalbeni sud deluje edukativno na prvostepeni. To je važno za razvoj sudske prakse, smatra Škulić. - Da ne bi došlo do „pingpong“ efekta da sud stalno vraća predmet na ponovno odlučivanje, a da prvostepeni nanovo donosi istu presudu, ZKP propisuje da ako se dva puta ukine presuda u istom predmetu, sud je ne može vratiti na ponovno odlučivanje, već je dužan sam da presudi. Tako se sprečava dalje odugovlačenje postupka.

Takođe, dodaje da svako ima pravo na grešku, pa i sudija. Zato i postoji pravni lek (odnosno mogućnost žalbe), kao što u medicini uvek postoji i mogućnost traženja drugog mišljenja. Osim toga, to što je neka odluka ukinuta ne znači automatski da nije bila pravilna, da će se neko naći van rešetaka, ili da će sa izlaskom iz pritvora biti oslobođen. To samo znači da su napravljeni procesni propusti, da je presuda nepravilno obrazložena ili da je došlo do grešaka kod izvođenja dokaza.

- Činjenica je da je do pre dve decenije broj ukinutih presuda bio jednocifren, posebno u krivici, gde smo imali dobro pripremljene tužioce, pa je sudiji bilo lakše. Broj ukinutih presuda počeo je da raste devedesetih, a posle 2000. je kod mnogih sudija premašio 20 i više odsto. Vrhovni sud je zato 2005. doneo orijentaciona merila u krivičnom postupku, po kojima se sudija smatra odličnim ako ima do 15 odsto ukinutih presuda. Došli smo do toga da bismo maltene ostali bez sudijskog kadra da su merila bila stroža - objašnjava Boljević.

Po njoj, veliki procenat ukinutih odluka rezultat je pritisaka pod kojima radi naše pravosuđe, i zahteva da se u što kraćem roku donese što veći broj presuda. U takvim uslovima sudije rade sve nekvalitetnije, i nemaju ni vremena, ni želje za obukom.

- Pravosudni sistem zahteva stabilnost, a naše društvo je već dve decenije u nestabilnom stanju. Onaj ko je pritisnut traži lakši način da preživi - zaključuje Boljević.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić smatra da broj ukinutih presuda raste zbog velikih rezova i u pravosuđu i u zakonodavstvu u poslednjih deceniju i više, ali i zbog odlaska najboljih iz branše.

Zbog katastrofalne ekonomske situacije, od početka devedesetih pa nadalje stalno imamo tendenciju odliva iskusnih pravosudnih kadrova. Oni napuštaju sudove i odlaze da se bave bolje plaćenim poslovima, najčešće u advokaturu. Da stvar bude gora, od 2000. država počinje da luta u odnosu na zakonodavnu aktivnost. Brzopleto se donose zakoni, često radikalno drugačiji od dotadašnje pravne tradicije, pa se posle menjaju i po više puta godišnje.

Sudije postaju nesigurne u primeni takvih zakona, naročito ako su oni loši. Škulić navodi, često kritikovan, Zakon o krivičnom postupku iz 2011, koji je „čedo“ tadašnje vlasti, ali nekako preživljava do danas:

- On ne samo da predstavlja raskid sa našom dosadašnjom pravnom tradicijom, kao bizarna mešavina američkog krivičnog postupka i onog u Haškom tribunalu, već je i prepun grubih pravno-tehničkih nedostataka.

More propisa, neiskusni kadrovi, odliv mozgova, cunami starih predmeta, različiti pritisci - sve su to razlozi zbog kojih se srpsko pravosuđe stalno nalazi pod lupom nezadovoljne javnosti. Posle okončanja svih reformi, sudije će valjda sada odahnuti i početi ozbiljno da rade. Rezultat će valjda biti i manji broj ukinutih odluka.

Najbezbedniji zatvor u Srbiji

Portal sudova ponovo "aktivan"

Po pisanju POLITIKE portal sudova ponovo aktivan

BEOGRAD – Portal sudova Srbije, preko kog građani mogu da se upoznaju sa tokom svojih predmeta i drugim informacijama u vezi srpskih sudova od danas je ponovo aktivan.

Portal je javno dostupan na veb adresi www.portal.sud.rs .

Portal nije radio oko dva meseca pošto je rešenjem Poverenika za informacije od javnog znacaja i zaštitu podataka o ličnosti krajem prošle godine na Portalu sudova zabranjena obrada podataka o ličnosti stranaka i učesnika u postupcima pred sudovima opšte nadležnosti zbog čega je softver morao da bude usklađen sa tim nalogom.

Ministarstvo pravde I državne uprave je izvršilo neophodne izmene poštujući odredbe zakona koje garantuju zaštitu podataka o ličnosti, a u skladu sa rešenjem Poverenika.

Za razliku od ranijih rešenja kada je pretraga podataka mogla da se vrši preko ličnog imena stranaka u okviru servisa „Tok predmeta”, sada će pretraga biti jedino moguća preko označenog broja predmeta u nadležnom sudu.

Portal sudova sadrži podatke čija je obrada prema rešenju Poverenika moguća, a to su - opšti podaci o sudovima (vrste sudova i njihove nadležnosti, adrese sedišta, kontakt telefoni kao i drugi osnovni podaci o sudovima).

Građanima će biti javno dostupan servis „Tok predmeta” koji omogućava praćenje pojedinih predmeta određenih sudskih upisnika, i to informacije da je određeno pismeno primljeno u sud, da je određeni akt suda ekspedovan, podaci o zakazanim ročištima i drugo, uz ogranicenja koja proizlaze iz Poverenikovog rešenja.

Servis „Atlas pravosuđa” – višejezični servis koji sadrži informacije značajne za međunarodnu pravnu pomoć, odnosno informacije korisne za strane građane i ustanove kojima treba pristup našem pravosuđu, uključujući i mogućnost pretrage nadležnih sudova prema poštanskom broju ili nazivu mesta, takođe će biti javno dostupan kao i servis „Registar izvršnih dužnika”.

Taj Registar omogućava uvid u Knjigu izvršnih dužnika koju su osnovni i privredni sudovi dužni da vode u izvršnom postupku na osnovu Zakona o izvršenju i obezbedenju kao i Sudskog poslovnika, takođe će biti vidljiv na Portalu sudova.

Tako dostupan portal će na ovaj način omogućiti uvid u podatke na koje svaki građanin ima pravo, poštujući odredbe zakona koje garantuju zaštitu podataka o ličnosti, a u skladu sa navedenim rešenjem Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

WEBMASTER: Iskreno probao sam, očajno u odnosu na prvu verziju jer ne možeš da ukucaš pretragu po svom imenu da proveriš postupke koji se vode kod odredjenog suda već samo ako imaš broj predmeta.Znači pravac na šalter kod uvek "raspoloženih" radnica pisarnica. 

Tuča u zatvoru - video