Nova krivicna dela u Krivicnom Zakoniku Srbije

Od 1. juna u srpskom zakonodavstvu počeće da se primenjuju nova krivična dela protiv života i tela, kao i polnih sloboda predviđena izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Srbije koje su usvojene prošle godine.

To su: proganjanje, polno uzmemiravanje, navođenje deteta na prisustvovanje polnim radnjama i prinudno zaključenje brakova.

Takođe, počinje primena odredbi KZ-a kojom je povećana kazna za obljubu nad nemoćnim licem. Umesto raspona kazne od dve do 10 godina, učiniocima tog dela sada će sud moći da izrekne kazne od pet do 12 godina zatvora.

Zakonske odredbe povećavaju i minimum kazne za krivicno delo "Obljuba nad detetom" pa je umesto dosadašnje tri godine, propisano da se učiniocu sud može izreći najmanje pet godina zatvora.

Za krivično delo "Proganjanje", zakon kaže da će ga izvršiti onaj ko: "u toku određenog vremenskog perioda:

1) drugo lice neovlašćeno prati ili preduzima druge radnje u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji;

2) protivno volji drugog lica nastoji da sa njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije;

3) zloupotrebljava podatke o ličnosti drugog lica ili njemu bliskog lica radi nuđenja robe ili usluga;

4) preti napadom na život, telo ili slobodu drugog lica ili njemu bliskog lica;

5) preduzima druge slicne radnje na nacin koji može osetno da ugrozi licni život lica prema kome se radnje preduzimaju".

Za ove radnje izvršenja zakonom je zaprećena novčana kazna ili zatvor do tri godine, a ako je krivičnim delo izazvana opasnost po život, zdravlje ili telo drugog lica ili njemu bliskog lica, učiniocu preti zatvor od tri meseca do pet godina.

U slučaju smrti drugog lica ili njemu bliskog lica, učiniocu sud može da se izrekne kaznu zatvora u rasponu od jedne do 10 godina.

Za novo krivično delo "Polno uznemiravanje", zakon kaže da je to "svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje".

Zaprećena za to delo je novčana kazna ili zatvor do šest meseci, a ako je žrtva maloletno lice učiniocu dela preti zatvor od tri meseca do tri godine.

"Navođenje deteta na prisustvovanje polnim radnjama" je novo krivično delo za koje je zaprećena kazna od jedne do osam godina zatvora.

Ako je to delo učinjeno primenom sile ili pretnje, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do 10 godina.

Za "Prinudno zaključenje braka", zaprećena je kazna od tri meseca do tri godine.

A ako učinilac radi prinudnog braka žrtvu odvede u inostranstvo ili je na to navede, kazniće se zatvorom do dve godine.

Kada je u pitanju novo krivično delo "Sakaćenje ženskog polnog organa" zakon kaže: "Ko osakati spoljne delove ženskog polnog organa, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina", a ako nastupi smrt ženskog lica, učiniocu preti zatvor od dve do 12 godina.

Takođe je izmenjen član KZ-a koji reguliše oduzimanje deteta od roditelja, usvojioca ili staraoca.

Za to delo zaprećena je novčana kazna ili zatvor do tri godine, a ako je oteta beba, učiniocu preti zatvor od šest meseci do pet godina.

Ako je ovo delo učinjeno iz koristoljublja ili drugih niskih pobuda ili je usled dela teže ugroženo zdravlje, vaspitanje ili školovanje maloletnog lica ili je delo ucinjeno od strane organizovane kriminalne grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do 10 godina.

Uslovni otpust po novim izmenama Krivicnog zakona Srbije

Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika(„Sl. glasnik RS“, br. 94/2016) počinje da se primenjuje od 1. juna 2017. godine, osim odredbama koje se odnose na krivična dela protiv privrede koje se primenjuju od 1. marta 2018. godine, dok su izmene krivičnog dela terorizam iz člana 391. Krivičnog zakonika počele da se primenjuju 2. decembra 2016. godine.

Kada je u pitanju uslovni otpust kao institut opšteg dela Krivičnog zakonika, predstavićemo kako je član 46. koji ga uređuje glasio pre i posle navedenih izmena.

I. Prikaz odredaba o uslovnom otpustu pre i posle izmena

Pre izmena iz „Sl. glasnika RS“, br. 94/2016 ovaj član je glasio:

„(1) Osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne zatvora sud će uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje pokazuju da je u odnosu na njega postignuta svrha kažnjavanja. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta disciplinski kažnjavan i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.

(2) Ukoliko ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, sud može uslovno otpustiti osuđenog:

– koji izdržava kaznu zatvora od 30 do 40 godina;

– koji je osuđen za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom (čl. 370. do 393a), krivična dela protiv polne slobode (čl. 178. do 185b), krivično delo nasilje u porodici (član 194. st. 2. do 4), krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (član 246. stav 4), krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (čl. 305. do 321), krivično delo primanje mita (član 367) i krivično delo davanje mita (član 368);

– koji je osuđen od strane nadležnih sudova, odnosno njihovih posebnih odeljenja, u postupcima vođenim u skladu sa nadležnošću određenom Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela;

– koji je više od tri puta pravnosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje ili ne postoje uslovi za brisanje neke od osuda.

(3) Sud može u odluci o uslovnom otpustu odrediti da je osuđeni dužan da ispuni obaveze predviđene krivičnopravnim odredbama.

(4) U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, ako uslovni otpust ne bude opozvan, smatra se da je osuđeni izdržao kaznu.“

Nakon izmena ovaj član glasi:

„(1) Osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne zatvora sud će uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta kažnjavan za teže disciplinske prestupe i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.

(2) Ukoliko ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, sud može uslovno otpustiti osuđenog:

– koji izdržava kaznu zatvora od 30 do 40 godina;

– koji je osuđen za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom (čl. 370. do 393a), krivična dela protiv polne slobode (čl. 178. do 185b), krivično delo nasilje u porodici (član 194. st. 2. do 4), krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (član 246. stav 4), krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (čl. 305. do 321), krivično delo primanje mita (član 367) i krivično delo davanje mita (član 368);

– koji je osuđen od strane nadležnih sudova, odnosno njihovih posebnih odeljenja, u postupcima vođenim u skladu sa nadležnošću određenom Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela;

– koji je više od tri puta pravnosnažno osuđen na (brisano – „bezuslovnu“) kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje ili ne postoje uslovi za brisanje neke od osuda.

(3) Sud može u odluci o uslovnom otpustu odrediti da je osuđeni dužan da ispuni neku od obaveza iz člana 73. ovog zakonika, kao i neku drugu obavezu predviđenu krivičnopravnim odredbama.

(4) U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, ako uslovni otpust ne bude opozvan, smatra se da je osuđeni izdržao kaznu.“

Dakle,u stavu 1. ovog člana reči: „pokazuju da je u odnosu na njega postignuta svrha kažnjavanja” zamenjene su rečima: „ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo”, a reči: „disciplinski kažnjavan” su zamenjene rečima: „kažnjavan za teže disciplinske prestupe”.

U stavu 2. koji je alineja četvrta reč: „bezuslovnu” brisana je, dok su u stavu 3. reči: „obaveze predviđene krivičnopravnim odredbama” zamenjene rečima: „neku od obaveza iz člana 73. ovog zakonika (član 73. uređuje zaštitni nadzor), kao i neku drugu obavezu predviđenu krivičnopravnim odredbama”.

II. Obrazloženje izmena

Prema obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, razlozi za izmene odredaba koje uređuju uslovni otpust se sastoje u tome što je u praksi primećeno da sudovi uslovni otpust dosta retko koriste, odnosno da je procenat uslovno otpuštenih lica osuđenih na kaznu zatvora u poređenju sa drugim evropskim zemljama (pa i bivšom SFRJ) znatno niži.

Dalje se navodi da ni izmene Krivičnog zakonika iz 2012. godine kojima je cilj bio da se kod većine krivičnih dela uvede obavezan uslovni otpust nisu u tom pogledu ništa promenile. Tome je najviše doprinela postojeća odredba koja zahteva za uslovni otpust ispunjavanje uslova koje je teško utvrditi. Naime, teško je utvrditi da li je u odnosu na uslovno osuđenog postignuta svrha kažnjavanja, te  se zato odustalo od tog uslova i pošlo od toga da je za uslovni otpust, pored dve trećine izdržane kazne, dovoljno da se u toku izdržavanja kazne tako vladao da se sa osnovnom može očekivati da za vreme dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo.

Takođe se ističe, da je neophodno bilo precizirati koje to obaveze sud može naložiti uslovno otpuštenom. Ovo tim pre što je u Zakonu o izvršenju vanzavodskih mera i sankcija predviđeno da se mogu nalagati obaveze uz zaštitni nadzor predviđene Krivičnim zakonikom, a da sam Krivični zakonik ne predviđa takvu mogućnost.

III. Dosadašnja sudska praksa

Na ovom mestu prikazaćemo određene stavove zauzete u odlukama sudova u vezi sa uslovnim otpustom, odnosno sentence iz pojedinih odluka, kao i zaključak apelacionih sudova.

1. Povodom podnete molbe osuđenog za uslovni otpust, sud ceni sve okolnosti pri čemu nije vezan predlogom zavodske ustanove. (Rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž 95/2016 od 5. septembra 2016. god.).

2. Kako se osuđeni još uvek nalazi razvrstan u zatvorenom delu zavoda za izdržavanje kazne, krivična dela ne priznaje, odnosno kategorički negira njihovo izvršenje, te samim tim ni odnos prema kazni nije pravilan, a radi se o licu koje je koristilo narkotike, nema uslova za njegov uslovni otpust. (Rešenje Višeg suda u Požarevca, 2Kuo 9/2016 od 12. aprila 2016. god.).

3. Osuđeni ispunjava uslove za uslovni otpust jer je svoje ponašanje uskladio sa pravilima kućnog reda, nije zloupotrebio proširena prava i pogodnosti, uspešno se lečio od zavisnosti, nije disciplinski kažnjavan, prihvatio je odgovornost za počinjeno krivično delo i posledice, kao i da ima ima podršku svoje porodice i obezbeđen posao nakon puštanja na uslovni otpust. (Rešenje Višeg suda u Požarevcu, 2Kuo 40/2015 od 21. januara 2016. god.).

4. Činjenica da je osuđeni dva puta kažnjavan i činjenica da su mu oduzete dodeljene pogodnosti, kao okolnosti zbog kojih se osuđeni ne može pustiti na uslovni otpust, moraju kumulativno postojati samo u slučaju kada je osuđeni uživao određene pogodnosti. (Rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Kž2 715/2015 od 7. aprila 2015. god.).

5. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne više puta disciplinski kažnjavan i kome su oduzete dodeljene pogodnosti. (Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz OK 22/2014 od 14. oktobra 2014. god.)

6. Ukoliko je okrivljeni pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora, u pritvoru proveo 2/3 iste, a još nije stupio na izdržavanje te kazne zatvora, ima pravo na podnošenje zahteva za uslovni otpust i može se uslovno otpustiti samo ukoliko sud utvrdi da su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi. (Zaključak sa zajedničkog sastanka krivičnih odeljenja svih apelacionih sudova od 24. marta 2014. god.).

Novi zatvor u Pancevu

U srpskim zatvorima trenutno boravi oko 10.900 osuđenih i pritvorenih lica, što je preko 800 ljudi više nego tokom 2015. godine, dok je broj lica koja se nalaze u kućnom pritvoru, odnosno kućnom zatvoru - dupliran u odnosu na dve godine ranije.

Prema nedavnom izveštaju Saveta Evrope o stanju srpskim zatvorima ukupan broj osuđenih i pritvorenih lica u toku 2015. godine iznosio 10.064, dok podaci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Srbije kažu da taj broj trenutno iznosi oko 10.900 ljudi.

Iako se i dalje može govoriti o prenatrpanim zatvorima, Savet Evrope je Srbiju pohvalio zbog koraka koje preduzima na povećanju kapaciteta i poboljšanju uslova, s obzirom da je samo u toku prošle godine Ministarstvo pravde, radilo na rekonstrukciji adaptaciji niza zatvorskih objekata, a počela je i izgradnja novog zatvora u Pančevu.

Inače, prema podacima Saveta Evrope, ukupan broj osoba u sprskim zatvorima je od 2005. godine porastao za više od 30 odsto. Tada ih je bilo 7.775 pritvorenika i osuđenika u zatvorima.

Prema podacima Uprave, u srpskim zatvorima muskarci trenutno čine 96.16 procenata, a žene 3.84 procenata, tako da je u odnosu na prethodnu godinu broj žena neznatno povećan za oko 0.24 odsto.

U Srbiji je u toku prošle godine dupliran broj lica koja su u kućnom pritvoru odnosno zatvoru.

U toku 2015. taj broj je iznosio 514 lica, dok se trenutno u kućnom pritvoru nalazi 183, a u kućnom zatvoru 911 lica.

U odnosu na nedavni izvrštaj SE o stanju u srpskim zatvorima tokom 2015. godine, sveži podaci za 2016. odnosno 2017. godinu govore u prilog napretku kada su u pitanju zatvorski kapaciteti, uslovi boravka u pritvoru, odnosno zatvoru, kao i sve većoj primeni alternativnih sankcija (kućni pritvor, ili kućni zatvor).

U toku prošle godine, pored rekonstrukcija pojedinih delova zatvora, Ministarstvo pravde odnosno Uprava za izvršenje krivičnih sankcija radila je i na adaptaciji objekata u cilju poboljsanja uslova za pritvorenike ili osuđenike.

Tako su renovirani delovi Kazneno-popravnog zavoda u Nišu, Specijalna zatvorska bolnica u Beogradu, Okružni zatvor u Beogradu, Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici, Kazneno-popravni zavod za maloletne u Valjevu.

Takođe, počela je izgradnja novog zatvora u Pančevu, koji bi trebalo da bude zavrsen do kraja ove godine.

Pančevački zatvor će imati kapacitet za smestaj 300 osuđenika i 200 pritvorenika, a njegovim zavrsetkom značajno će biti poboljsani i kapaciteti zatvora u Srbiji.

Sto bi rekao S.Milosevic, bog da mu dusu prosti, napravicemo jos veci i lepsi zatvor. A sad drugarice i drugovi svako na svoj rani zadatak. :)

Resocijalizacija u zenskom zatvoru Pozarevac

Novinar televizije N1 Nikola Radisic je ovih dana boravio u KPZ za zene u Pozarevcu i napravio zanimljiv prilog na uvek aktuelnu temu resocijalizacije zatvorenika, evo njegovog priloga:

Iako postoji više programa za edukaciju osuđenika, čiji je cilj da ih pripremi za ponovni boravak na slobodi, stručnjaci tvrde da one često ne daju rezultate i da je potrebno osmisliti nove načine za njihovo ponovno uključenje u društvo.

Više od polovine osuđenika u Srbiji već su bili u zatvoru, pokazuju zvanični podaci. Nešto je manje žena povratnika u odnosu na muškarce, ali se i njihov broj povećava, kažu u Kazneno popravnom zavodu (KPZ) za žene u Požarevcu.

V. M. (29) u zatvoru je zbog marihuane. Vreme iza rešetaka teče sporo, a pošto nije znala šta da radi sama sa sobom, odlučila je da nauči da šije. Izbor mogućih poslova nije bio veliki, ali kaže da je u igli i koncu pronašla novi smisao.

V. M: Ja sam zanatlija. I pre ovoga sam bila, ali se nisam bavila krojenjem. Ali ovde sam zavolela. Nisam znala ni konac u iglu da uvučem, nije me interesovalo. Ali sam ovde zavolela. Šefice su nam pružile da zavolimo to. Tako da mislim da ce mi značiti u životu.”

N1: Šta bi moglo da znači, kakvi bi eventualno planovi mogli da se izrode iz ovoga?

V. M: Pa imam kući mašine, imam uslove da radim sa tim, ali nije me interesovalo.

N1: Promenilo se u glavi ustvari?

V. M: Otprilike.

Za razliku od nje, P. M. (53) , koja je u zatvoru zbog zloupotrebe službenog položaja, nada se da će po izlasku na slobodu nastaviti da se bavi ekonomijom. Pošto je iza rešetaka, uz krojenje, otkrila slikarski talenat, ima i dodatne planove.

Izvor: N1

P. M: Možda na neki način kažu da nisam normalna, jer stalno nešto crtam, slikam. Non stop se bavim time, da bi misli mi odvuklo možda od tog nekog realnog stanja ovde.

N1: Strahujete li od toga kako će izgledati vaš život kad izađete? Deset godina, drugačije je potpuno?

P. M: Ne, ne, ne, verovatno ću biti neka umetnica.

Iza zida požarevačkog zatvora, ukoliko žele, žene imaju mogućnost da rade, kako bi stekle nova znanja koja će moći da iskoriste kada izađu na slobodu.

Oko 65 žena, od skoro 300 koliko ih nalazi u ovom zatvoru, bavi se najrazličitijim poslovima. Bave se grnčarijom, krojenjem, šivenjem, dekupažom pa i izradom vestačkih uskršnjih jaja. Za to dobijaju i novac koji iznosi 20 odsto od minimalne cene rade.

U zatvorima širom Srbije postoji više različitih programa koji bi trebalo da pomognu osuđenicima da se lakše snađu kada se nađu na slobodi.

"Stručna lica koja rade sa njima procenjuju kome je neophodna obavezna priprema za otpust. Onda se stupa u kontakt sa Centrima za socijalni rad i drugim institucijama i ustsanovama koje treba da ih preuzumu. I mi njih podučavamo kome da se jave, a onda tim institucijama dostavljamo naša stručna mišljenja šta smo uradili, šta treba da se radi da se nastavi sa njima, kako bi se uspešno integrisale u društvo", objašnjava Radojica Šutović, upravnik KPZ za žene u Požarevcu.

U praksi je daleko od idealnog. U zatvorima je oko 35 odsto žena i 60 odsto muškaraca koji su u njima već bili. Nakon što odsluže kaznu i nađu se na slobodi, suočavaju se sa novom stvarnošću – nemaju posao, često namju krov nad glavom, nisu u kontaktu s porodicama i nema ko da im pomogne. Prepušteni su sami sebi.

Izvor: N1

Država bi morala da im obezbedi bar kratkoročan posao, tvrdi Nataša Andonovski iz udruženja "Uporište".

"Može da se organizuje nešto, makar na tri meseca, da oni uđu u neke, da li su fabrike ili neka preduzeća, da ih prihvate, a nakon toga da se prilagođavaju i da to cirkuliše, da oni onda odlaze negde dalje. Ako ih porodica ne sačeka, oni koji imaju teška dela i duge kazne ostaju prepušteni sami sebi i neki od njih ponovo čine krivična dela da bi se vratili u zatvor, gde imaju tri obroka i krov nad glavom", objašnjava ona.

Ipak, optimizma manjka kada je u pitanju rešenje tog problema, najviše zbog nedostatka novca, ali i otpora građana

"Onda građanstvo pita da li mi treba da idemo u zatvor da bi našli posao", kaže Nataša Andonovski.

Knjige za zatvorenike

Zanimljiva akcija i lepa akcija je pokrenuta ovih dana na FB  www.facebook.com/knjigezazatvorenike/?fref=ts pa se nadam da ce i citaoci ovog bloga naci nacin da podrze njihovu akciju.

Dragi prijatelji,

Opet organizujemo akciju prikupljanja knjiga zatvorenicima za Novu godinu. Ovaj put bi knjige poklonili na više lokacija, naime: Kazneno popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, Kazneno popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu, i ženskom zatvoru u Požarevcu.

Ako možete ikako da pomognete, to bi bilo divno! Ako imate stare knjige, časopise, (sveske, olovke, hemijske, bojice) ili znate nekoga ko ih ima; ako imate mesta da sakupljate knjige u vašem kraju; ako možete da pomognete sa prevozom kad zatreba; Ako imate dobar savet ili ideju… svaki vid podrške nam je dobro došao. Kao i svaki vaš lajk, share, ili komentar!:)

U medjuvremenu ćemo više pisati o ovim zatvorima, sa ciljem da si podignemo nivo informisanosti i zainteresovanosti za ove ustanove čije su funkcije od velikog značaja za naše dalje razvijanje kao društvo.

S’toga, malo o institucijama kojima bi donirali knjige:

KPD u Sremskoj Mitrovici je verovatno najveći i jedan od najnaprednijih zatvora u Srbiji, sa oko 1300 osudjenika, raznim radionicama i najvećom zatvorskom bibliotekom koja broji oko 16,000 knjiga. Ujedno je i jedini zatvor gde se smeštaju strani državljani pa ćemo većinu knjiga na stranom jeziku pokloniti njima. Kako saznajemo iz ove video reportaže, rečnici su u velikoj potražnji.
https://youtu.be/TncM2huMlqI

KPZ Valjevo poseduje biblioteku od 3,000 knjiga koje uglavnom dobijaju od gradske biblioteke u Valjevu što znači i da najviše dobijaju stare knjige i željni su novijih izdanja. Njima ćemo pokloniti što više modernog štiva.
Interesantna reportaža sa grupom Beogradski Sindikat koji je tamo održao koncert:
https://youtu.be/MJDgAhsJ8kU

KPZ Požarevac – je jedini ženski zatvor u Srbiji, i broji izmedju 200 i 300 osudjenica. Posebnu pažnju i doprinos bi posvetili ovoj ustanovi koja je najzapuštenija po pitanju investicija i odgovarajućeg penalnog sistema. Pored ostale literature, ako imate ženske časopise ili ljubavne romane, slobodno ih se otarasite! Verujemo da će ovde doživeti neprevazidjenu popularnost.

Usput, jedan kratak video klip iz predstave "Trpele" (2014te godine), koji jako dobro oslikava tragičan život ovih žena...
https://youtu.be/RQ4lmoEgjmo

Opet, hvala vam puno što ste naši saputnici na ovom putu! Ako želite više da se angažujete ili donirate knjige, možete nas kontaktirati putem ove stranice ili imejlom na knjigezazatvorenike@gmail.com

Pozdrav,

Maja i Iva

Oportunitet cl.236 ZKP

Institut oportunitet predstavlja olaksanje za citav pravosudni sistem, kako sudovima, da smanje broj predmeta, tako I okrivljenima, da uz ispunjavanje odredjenih obaveza tj.placanje odredjene svote novca izbegnu procesuiranje za krivicno delo koje su izvrsili, te na taj nacin izbegnu krivicnu evdidenciju.

Oportunitet konstantno evoluira u krivicnom pravu. Kako u sferi krivicnih dela za koje se moze primeniti, tako I u pitanjima procesnih trenutka u kome se moze predolziti, odnosno obaveza koje se moraju ispuniti da bi se odlozilo krivicno gonjenje do ispunjenja tih obaveza.

Ukoliko ste izvrsili krivicno delo za koje je predvidjena novcana kazna, kazna zatvora do 3 godine, odnosno kazna zatvora od 3 do 5 godina, moze doc do primene ovog institiuta I to na predlog Tuzilastva, odnosno vaseg branioca ili Vas ukoliko nemate branioca. Oportunitet zapravo znaci da umesto sudjenja za delo koje ste izvrsili , svoj dug prema ostecenom I Drzavi ispunite tako sto cete :

1. Ostecenom platiti odredjenu sumu koju Vam tuzilac odredi.

2. Obaviti humanitarni rad u nekoj instituciji, ako nemate sredstava da platite, recimo, a imate vremena da na ovaj nacin ispunite deo svojih obaveza.

3. Da ispunite dospele obaveze izdrzavanja.

4. Da se podvrgnete lecenju od alkoholizma, upotrebe opojnih droga, odnosno da se podvrgnete psihosocijalnim terapijama. Ovo su najucestaliji vidovi ovog instituta, ali pored njih postoje I druge obaveze koje mozete pronaci u clanu 236. ZKP.

Do oportuniteta moze doci pre pokretanja istraznih radnji, ali i posle njih, odnosno nakon obavljanja istaznih radnji, pa cak I na glavnom pretresu (kod sudije koji Vam izrice presudu)

Da bi doslo do primene oportuniteta mora se saglasti osteceni pre svih, ako on ne zeli da se na taj nacin resi problem, vec zeli da Vas vidi pred sudom za krivicno delo kojim ste ga ostetili, onda nema nista od oportuniteta, vec cete morati da dokazujete svoju nevinost kao I svi ostali u krivicnom postupku, u kom vas sud moze osuditi ili osloboditi. Pored saglasnosti ostecenog, potrebno je da se i drzavni organi saglase sa oprtunitetom, a oni se nece saglastiti samo ukoliko je Vasa proslost kriminogena, odnosno ukazuje da ste skloni da cinite takva ili slicna krivicna dela. Kao I kada je to krivicno delo izvrseno na tezi nacin, npr.jedno od krivicnih dela koja se po pravilu ovako okoncavaju je Ugrozavanje javnnog saobracaja iz clana 289 KZ. U kojoj ste nekom ucesniku u saobracaju naneli laku telesnu povredu, medjutim ako ste vozili u pod uticajem alkohola ili ste, eventualno, prosli kroz crveno pa izazvali saobracajnu nezgodu ili udarili pesaka na pesackom prelazu, pa mu naneli laku telesnu povredu – u tom slucaju drzava Vam nece dozvoliti da platite, humanitarno radite ili na treci nacin izbegnete sudjenje.

Period u kome morate obaviti ove obaveze, ukoliko dodje do primene oportuniteta iznosi 6 meseci od trenutka kada je tuzilac doneo resenje o odlaganju krivicnog gonjenja, ali taj period moze biti I kraci, ukoliko se tako dogovorite sa tuziocem.

Novosti u Zabeli

Ekipa NOVOSTI je obisla osudjenike, koji zatvorsku kaznu izdržavaju u Kazneno-popravnom zavodu “Zabela”, a nemaju završenu osnovnu školu, od naredne godine moći će, ukoliko su zainteresovani, da steknu ovu diplomu. Naime, u saradnji sa Ministarstvom prosvete kreće program opismenjavanja osuđenika, a sve će se odvijati iza zatvorskih zidina gde će Osnovna škola “Sveti Sava” iz Požarevca formirati istureno odeljenje.

Prema rečima Milojice Šutovića, načelnika Službe za tretman, na ovaj način se pruža prilika zatvorenicima da se opismene.

- Oko 150 osuđenika nema završenu osnovnu školu - kaže Šutović. - Program je takav da oni koji nemaju završen nijedan razred osnovne škole, diplomu mogu da dobiju u roku od dve godine, i to od škole koja je licencirana za obrazovanje odraslih.

Šutović ističe i da osuđenici, kroz program izvršenja, mogu i stručno da se usavrše za jedno od pet zanimanja, za koje u ovom zatvoru postoji obuka i da za to, takođe, dobiju diplomu. Reč je o variocima, pekarima, stolarima, kursevima sito-štampe i gajenja voća i povrća u stakleniku.

PROMOCIJA FILMAU zatvoru “Zabela” postoji bioskopska sala sa 200 mesta. Ovde je pre premijere u požarevačkom bioskopu bila projekcija filma “Bićemo prvaci sveta”, a tom prilikom su projekciji prisustvovali i glumci, režiser... Oni koji vole da čitaju mogu da se učlane u biblioteku koja ima više od deset hiljada naslova.

Svojevremeno je u tri najveća zatvora u Srbiji, u Nišu, Požarevcu i Sremskoj Mitrovici sproveden projekat - “Podrška stručnom obrazovanju i obuci u zatvorskim ustanovama”, uz podršku Evropske unije. Tokom dve godine obuku je prošlo 500 osuđenika. Ovaj projekat je pokazao sjajne rezultate i nastavio da živi u sve tri ustanove

- Godišnje kod nas između 130-150 dobije ovakvu diplomu - kaže naš sagovornik. - Pekarima, na primer, obuka traje dva i po meseca, a variocima pola godine. Cilj svega ovoga je da se lakše uklope i snađu kad izađu iz zatvora.

Pored stručnog usavršavanja, u zatvoru postoji mogućnost radnog angažovanja. Savetnik u Službi za tretman ili popularno vaspitač, Ivana Brajković, navodi da, nažalost, nemaju mogućnost da uposle sve osuđenike koji žele da rade.

- U pet paviljona, gde osuđenici grupno izdržavaju kaznu, ima oko 230 ljudi - kaže Ivana Brajković. - Ja sam, između ostalog, zadužena da ih motivišem da učestvuju u realizaciji postojećih programa. Pratimo da li ostvaruju individualne ciljeve, a oni zavise od stručne procene, kao i potreba šta kome treba, ali i od njihovih ličnih kapaciteta. Ako neko nema želju da radi, pokušavamo da radimo na njegovoj motivaciji. Potrebno je vreme i da oni steknu poverenje u nas.

Brajkovićeva kaže da je osuđenicima, poslednjih pet godina koliko radi, svakog dana na raspolaganju.