Alternativne sankcije

Trenutno oko 450 lica osuđeno na lakše kazne, kod kuće sa elektronskom narukvicom "robija" ili bez nje, ili besplatni rad u nekom od javnih komunalnih preduzeća.

Trenutno u Srbiji je oko 450 lica osuđeno na lakše kazne, „robija“ kod kuće sa elektronskom narukvicom ili bez nje, ili besplatni rad u nekom od javnih komunalnih preduzeća. Podaci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija pokazuju da je među onima koji izdržavaju alternativne sankcije, najviše onih koji su osuđeni na kućni zatvor sa elektronskom narukvicom - 282. Prva elektronska „narukvica“ postavljena je 5. januara 2011. godine, a do danas je čuvala više od 800 osuđenih.

Prema rečima ministra pravde i državne uprave Nikole Selakovića, cilj alternativnih sankcija je da se izbegnu negativni efekti zatvaranja.

- To su odvajanje od prodice, prekid školovanja, gubitak posla i loš uticaj zatvorenika - kaže  Selaković.

- One, pored toga, smanjuju i zatvorsku populaciju što ujedno znači i manje troškove, a društvo, s druge strane, dobija besplatan rad osuđenih. Kazna rada u javnom interesu izriče se za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine, a to su najčešće dela iz oblasti saobraćaja, zatim krađa struje, blaži oblici remećenja javnog reda i mira, posedovanje manje količine „lakih“ droga. Ministarstvo je do sada potpisalo više od 60 ugovora sa javnim ustanovama, ustanovama kulture i komunalnim preduzećima u kojima se realizuju kazne rada u javnom interesu. Na spisku su, recimo, „Gradsko zelenilo“, „Hipodrom“, „Vuk Karadžić“...

BROJKE * 64 osuđenih na rad u javnom interesu 
* 23 osuđeno na uslovnu osudu sa zaštitnim nadzorom 
* 39 osuđenih na kućni zatvor 
* 40 na kućni pritvor* 282 osuđenih na kućni zatvor sa elektronskom narukvicom Ukupno: 448.

Savetnik za odnose sa medijima u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Zorana Vučićević kaže da se kazne uglavnom prekidaju pošto su osuđenici prestali da dolaze na rad.

- Do sada nijedna kazna nije prekinuta na zahtev poslodavca zbog nepristojnog ponašanja osuđenog kojim bi se narušila radna disciplina - kaže Vučićevićeva.

- Ako osuđeni prekrše bilo koje pravilo, automatski idu u zatvor, tako što će za svakih započetih osam sati rada izdržati jedan dan zatvora. U praksi su česta veoma pozitivna iskustva. Tako je recimo, dvadesetogodišnjak iz Obrenovca zbog nanošenja lakih telesnih povreda koje je naneo poznaniku, osuđen na 240 sati rada u javnom interesu. Radio je na klizalištu Ade Ciganlije svakog drugog dana. Pošto je poslodavac bio veoma zadovoljan njegovim radom, pozvao ga je da radi u sezoni kada ima najviše posla.

Vučićevićeva kaže da je primenom alternativnih sankcija do sada ušteđeno oko 50 hiljada evra, kao i da će se zbog dobrih rezultata mreža povereničkih kancelarija širiti. Do sada ih je otvoreno 15 u svim većim gradovima u zemlji.

- Nedavno smo raspisali konkurs za još 20 poverenika - kaže Vučićevićeva.

Komentar:

Ako se sagleda trošak koju država, društvo snosi od toga što neko izdržava kaznu zatvora, onda je potpuno razumno da sud, u svim slučajevima gde je to moguće, izrekne alternativne krivičnih sankcija.

Na ovaj način, smanjili bi se troškovi koji prate izvršenje kazne zatvora, a takođe društvo bi od nekih vrsta alternativnih krivičnih sankcija imalo i korist.

Međutim, nezvanično se govori da nisu u potpunoj, potrebnoj meri formirani organi, te ispunjeni tehnički uslovi, za realizaciju alternativnih krivičnih sankcija, što opet s druge strane onemogućava da se ove mere u većoj meri primenjuju.

Podrška,monitoring,evaluacija...pa onda na ručak

http://www.vet-kpz.rs/

Podrška stručnom obrazovanju i obuci u zatvorskim ustanovama zemlje Srbije je program koji se trenutno odvija u nekoliko srpskih zatvora.

Pre neki dan imali smo tu čast da nas inicijatori ovog programa, doniranog od strane nama drage EU, posete u cilju monitoringa i evaluacije dosadašnje implementacije (volim ove stručne izraze ) projekta.

Predstavnici svih institucija koje učestvuju u ovom ni malo jeftinom projektu zajedno sa članovima implementacionog i projektog tima (čitaj lokalnim majstorima) su obišli pogone i radionice u kojima se sprovodi obuka na opštu radost svih.

Promenada ispred Prvog paviljona,strogo je zabranjeno blejati kroz prozor dok ne prodje delegacija

Paviljon "Stari karantin"

Paviljon "stari karantin " u kome još uvek možete videti kako je bilo u 19.veku

Zajedno sa četvrtim paviljonom predstavlja ostatke nekadašnjih kazamata iz prošlog veka a neki delovi i iz ranijih perioda.

Sobe su u minimalističkom stilu sa četiri ležaja sa pogledom na...zatvor , nije nego na more. Ulazna vrata kao što vidiš gledaju na komšiluk, terasa je zajednička ali je šetanje po njoj rizično bez dozvole nadleznih organa.

Kupatilo nažalost zajdeničko iako ima sve više pristalica ulaska u Evropsku uniju koji se raduju zajedničkom kupanju.Na svakom spratu je zajednički toalet,što je takodje jedna od manjkavosti ovog zdanja.Srećno je preživeo pobunu iz 2000 godine,na nesreću sadašnjih stanovnika.

No i pored strožije discipline sve veći deo Roma trazi smeštaj ovde jer im je tu pola familije ili drugova iz kraja. Ne idu na SC "Partizan" ali  imaju zajednički mali sportski teren sa III paviljonom i nekoliko sprava za masu i definiciju tela te igralištem za basket. Iskreno, ne preporučujem ovaj smeštaj sem ako je i vama familija tamo.

Problemi nakon izlaska iz zatvora

Tridesetdevetogodišnji Beograđanin, koji je odslužio višegodišnju kaznu zatvora u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, iz kojeg je izašao 2011. godine, kaže da je boravio u oronulim zgradama izgrađenim, po njegovoj proceni, sredinom prošlog veka. Dešavalo se da zatvorenici o svom trošku sami okreče grupne sobe u kojima borave godinama, jer uprava za to nije imala sredstva.

„Ja sam bio u poluotvorenom delu, bilo je problema sa grejanjem. Poznato mi je da su smeštajni uslovi u zatvorenom delu još gori”, kaže ovaj Beograđanin.

On objašnjava da nije imao neke posebne probleme, uključujući i zdravstveno zbrinjavanje – čak su i lekari specijalisti dolazili da pregledaju osuđenike u tom delu zatvora.

„Bivši osuđenici se sa pravim problemima susreću po izlasku iz zatvora. Mnogima isteknu lična dokumenta, imaju pravo na jednokratnu pomoć Centra za socijalni rad da bi to regulisali i platili takse, ali sam na taj novac čekao sedam meseci.

 Bez dokumenata ne možeš ni da konkurišeš za neki posao, izvod iz krivične evidencije nas prati trajno. Retko ko je voljan da zaposli bivšeg osuđenika, pa se mnogi vraćaju kriminalu, odnosno u zatvor”, objašnjava ovaj Beograđanin

.

Zaštitnik gradjana u poseti zatvoru u Sremskoj Mitrovici

Zaštitnik gradjana ,nešto kao moderna verzija Zoroa je bio onomad u Mitri i zaključio sledeće:

Prilikom posete tima zaštitnika građana KPZ Sremska Mitrovica utvrđeno nečovečno postupanje prema osuđenicima sa teškim mentalnim poremećajima.

Kada su članovi tima za prevenciju torture zaštitnika građana došli u posetu Kazneno-popravnom zavodu „Sremska Mitrovica”, zatekli su prostorije u kojima je bilo više osuđenika nego što je to predviđeno smeštajnim kapacitetom, nebezbedne trospratne krevete, hodnike u kojima su bile gomile đubreta i potpuno ruinirano zajedničko kupatilo.

 Poseban problem jeste medicinsko zbrinjavanje – nema dovoljno lekara, medicinskih tehničara i lekova, bolesnici se ne pregledaju svakodnevno, injekcije insulina daju se kroz rešetke, a zubarske intervencije uglavnom se svode na vađenje zuba, ko ima.

www.ombudsman.rs/

U kancelariji zaštitnika građana nedavno je završen izveštaj o ovoj poseti, obavljenoj 2012. Konstatovano je da je u roku od godinu dana, koliko je prošlo između dve kontrole, od 65 preporuka upućenih KPZ „Sremska Mitrovica” – postupljeno u skladu sa 21 preporukom, delimično je sprovedeno 16, a nije postupljeno po 28 preporuka.

– Kada se govori o zatvorima, uprave ističu dobre stvari, kojih svakako ima, ali značajan broj osuđenika boravi u veoma lošim uslovima. Reč je o velikom broju ljudi, a mi ne možemo biti zadovoljni dok i jedan čovek boravi u takvim uslovima.

Takođe, bilo bi nekorektno svu odgovornost za zatečeno stanje u KPZ „Sremska Mitrovica” pripisati upravniku, jer su neki problemi širi – kaže zamenik zaštitnika građana Miloš Janković, inače vođa tima tima za prevenciju torture.

On kaže da su članovi njegovog tima na licu mesta mogli da se uvere u prenaseljenost zatvora. Poređenjem smeštajnih kapaciteta i broja osuđenika, pritvorenika i prekršajno kažnjenih, jasno je da im u okviru spavaonice nije obezbeđeno propisanih minimalnih osam kubnih i četiri kvadratna metra.

Problematičan je odnos prema osuđenicima sa teškim mentalnim poremećajima koji bi morali biti u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, kaže naš sagovornik. Ta preporuka nije izvršena uz objašnjenje da zatvorska bolnica ove pacijente prima samo kada je došlo do pogoršanja.

– Zadržavanje osuđenih sa teškim mentalnim poremećajima u zavodu, uprkos tome što nisu stvoreni uslovi za njihovo odgovarajuće lečenje, u produženom trajanju predstavlja nečovečno postupanje – ističe Janković.

Zatvorska statistika

KAZNENO-POPRAVNI ZAVOD SREMSKA MITROVICA - WELCOME

Predvidjen kapacitet zavoda :                   1.767          zatečeno 2.158

Zaposlenih                                                      641

Bekstva                                                             43

Napadi na sl.lica                                               13

Nasilje prema zatvorenicima                        254

Samopovredjivanje                                          24

Štrajk gladju                                                    156

Nedozvoljeni predmeti                                   312

Horor u KPZ Sremskoj Mitrovici

Katastrofalna higijena, vlaga, neispravni tuševi, prljave i neograđene šolje, spavanje na patosu, nedostatak lekarske opreme, neadekvatan smeštaj, neredovna i loša zdravstvena provera samo su neki od 60 nedostataka koje je Miloš Janković, zamenik zaštitnika građana, zapisao u svom poslednjem izveštaju o Kazneno-popravnom zavodu Sremska Mitrovica.

 Miloš Janković je novinarima lista  “Blic” da se ovi nedostaci odnose, pre svega, na pretrpanost zatvora, na nedovoljan prostor za osuđenike i što pojedini osuđenici nemaju čak ni krevet.

- Svaki put istaknemo veliki broj zamerki i nepravilnosti o osnovnim životnim potrebe. Opravdanje uprave zatvora je, međutim, da pola ljudi ima uslove za život, a da samo polovina nema. Ovakav pristup je potpuno neprihvatljiv. Ipak, ohrabruje činjenica da je tokom kontrolne posete obavljene pre dva meseca utvrđeno da je počelo otklanjanje navedenih nepravilnosti, ali je potrebno da se otklone svi nedostaci, jer je reč o elementarnim pravima zatvorenika utvrđenim zakonom i važećim standardima - ističe Janković.

Situacija u zatvoru u Sremskoj Mitrovici je daleko od dobre, priznaje i Zorana Vučićević iz Uprave za krivične sankcije.

- Amnestija u zatvoru u Sremskoj Mitrovici nije donela boljitak, jer su tu osuđenici na najduže kazne koji nisu mogli biti pušteni na slobodu - kaže Zorana Vučićević.U zatvoru koji je projektovan za 1.150 ljudi trenutno je oko 2.000 osuđenika., pa ti sad vidi gde ćeš.

Pozicija ispod kreveta je samo za kompatibilne, ispod 70 kg težine

- Ovo je i jedini zatvor u koji se smeštaju stranci. Zatim, prebukiranost se odnosi na zatvoreno odeljenje gde su osuđenici na najduže zatvorske kazne, a u poluotvorenim paviljonima je situacija mnogo drugačija.

 Izolacija ili karantin na koji se zatvorenici žale obnavljan je i mi ne krijemo da to može da bude mnogo bolje. Nadamo se da će narednim rekonstrukcijama svi ovi problemi biti rešeni - ističe Vučićević.Dilovanje droge je poseban problem koji ističu u Upravi za krivične sankcije.

- Pokušaja unošenje droge u zatvor ima, ali toga je uvek bilo i biće. Trudimo se da se to ne dešava. Zaplene narkotika su stalne, ali su isto tako i neprestani pokušaji da se zatvorenicima unese droga. Žene nose muževima, majke sinovima, ali kontrolišemo stalno i žestoko disciplinski kažnjavamo svaki propust. Hrana zatvorenika na koju se žale individualna je stvar, a zatvorenici imaju pravo na mesečne pakete od 10 kilograma - objašnjavaju u Upravi za krivične sankcije.