Zakon o sudjenju

Miroslava Derikonjic novinar POLITIKE o Nacrtu zakona o suđenju u razumnom roku koji će omogućavati strankama da podnesu prigovor radi ubrzanja postupka ali i zahtev za pravično zadovoljenje i isplatu štete. – Ako se utvrdi odgovornost sudija za sporost – sledi kazna

Učesnici u sudskom postupku, prvi put, imaće zakonom utvrđeno pravo na suđenje u razumnom roku. Stranke će, ukoliko budu smatrale da im suđenje iz neopravdanih razloga traje dugo, moći da podnesu prigovor radi ubrzanja postupka ili žalbu, ali i zahtev za pravično zadovoljenje, odnosno isplatu štete. 

O podnetom zahtevu, odlučivaće predsednik suda pred kojim se postupak vodi. Ukoliko se utvrdi da je sudija odgovoran za odugovlačenje postupka – biće kažnjen.

Prilikom odlučivanja po žalbi, vodiće se računa o složenosti činjeničnih i pravnih pitanja, ponašanje stranaka tokom postupka i pravila o redosledu rešavanja predmeta, zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka... Prigovor i žalba moći će da se podnesu do okončanja postupka, a takse na njih neće se naplaćivati.

Sve navedeno, prema rečima pomoćnika ministra pravde Čedomira Backovića, regulisano je nacrtom zakona o suđenju u razumnom roku koji će se sledeće nedelje naći na javnoj raspravi.

– Ovaj zakon trebalo bi da doprinese znatnom ubrzanju okončanja postupaka i dostizanju evropskih standarda u tom pogledu, ali i da u, nekom narednom periodu, dovede do prestanka potrebe za ovakvim zakonom.

 Okvirne smernice u smislu koliko bi trebalo da traje postupak u različitoj materiji postoji, ali strogo određeni rokovi za završetak postupka ne bi smeli da postoje, jer bi se na taj način ograničilo načelo nezavisnosti sudstva, ali i donošenje pravične odluke.

 Takođe, potrebno je ljudima koji su pretrpeli nematerijalnu štetu zbog dugog trajanja postupka, omogućiti davanje naknade– navodi Backović.

U rešenju kojim se usvaja prigovor, prema rečima pomoćnika ministra pravde, predsednik suda ukazuje sudiji na propuste i nalaže mu da preduzme mere koje delotvorno ubrzavaju postupak.

 Takođe, predsednik suda određuje rok u kom sudija mora da preduzme mere, a koji ne može da bude kraći od 15 dana i duži od šest meseci. Ako je reč o hitnom predmetu, predsednik suda može da odredi prvenstvo u odlučivanju, a može sudiji oduzeti predmet i dati ga u rad drugom.

Upitan da li će „oduzimanje” predmeta jednom i dodeljivanjem u rad drugom sudiji, dodatno uticati na produženje trajanja postupka, Backović objašnjava da će predsednik suda i o tome morati da vodi računa.

– To će, takođe, biti jedan od elemenata koji će predsednik suda ceniti kada bude odlučivao hoće li oduzeti predmet sudiji i dodeli ga u rad drugom. U parničnom postupku, to i nije toliki problem.

 Kada je reč o krivičnom, ostaje da se vidi u kojoj će meri jedan okrivljeni biti zainteresovan da se žali da mu postupak dugo traje. Moja procena je da će se ovaj zakon, kada zaživi, u većoj meri odnositi na parnične postupke i druge nekrivične predmete – kaže pomoćnik ministra pravde.

Pod pretpostavkom da će svako da radi svoj posao kako treba, Backović odbacuje mogućnost „nus pojava” ovog zakona, odnosno da bi moglo da dođe do zagušenja u radu sudova zbog velikog broja žalbi, ili da drugostepeni sudovi potvrđuju odluke prvostepenih kako bi se ubrzalo okončanje postupaka.




 Šema postupka je takva, objašnjava on, da stranka koja je nezadovoljna odlukom predsednika suda pred kojim se postupak vodi, može da se žali neposredno višem sudu.

Po tim žalbama odlučivaće se u već obrađenim predmetima. Imaćete situaciju u kojoj već imate žalbu stranke, izjašnjenje sudije na nju, pa i odluku predsednika suda... Znači, predmet je u znatnoj meri već obrađen.

 Prednost je i što o žalbi odlučuje predsednik koji je upoznat sa radom suda, načinom rada sudije, raznim okolnostima u vezi sa radom suda. Nacrtom zakona je predviđeno da između dve žalbe koje podnosi stranka mora da prođe najmanje šest meseci.

 Razlog za određivanje ovog roka je da stranke ne bi preterivale u obraćanju sudu. Ovo je zakon koji pokušava da reši hronični problem srpskog pravosuđa – navodi Backović.

 ------------------------------------------------------------------------------

Povećanje broja sudija

Upitan postoji li mogućnost povećanja broja sudija kako bi se smanjio broj predmeta po sudiji, a samim tim i ubrzalo njihovo rešavanje, pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović, kaže da ne isključuje takvu mogućnost, ali da je to u nadležnosti Visokog saveta sudstva.

Postoji mogućnost da se poveća broj sudija i time ubrza rešavanje predmeta. Ali tome mora da prethodi harmonizacija pravosudnog sistema koja je, verovali ili ne, tek na pomolu – kaže on.

Novi ZKP pun neustavnih odredbi

U nedavnom intervjuu za list POLITIKA profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić nam ukazuje na najkrupnije izmene Zakonika o krivičnom postupku :

Unakrsno ispitivanje svedoka zvuči kao dobra fasada za moderan krivični postupak koji je Srbija uvela novim Zakonikom, ali tek kada se dođe u sudnicu i vidi kako to izgleda – jasno je koliko se vremena gubi i kako se od suđenja pravi farsa.

Srbija je odustala od svoje pravne tradicije kada je usvojila potpuno nov koncept glavnog pretresa. Suđenja u Srbiji sada su nekakva mešavina anglosaksonskog i kontinentalnog krivičnog postupka, u kojem se niko ne snalazi dobro, ni sud, ni tužioci, ni advokati.

Ne pogoduje pravnoj stabilnosti da se zakoni svaki čas menjaju ali, pokazalo se, nije bilo dobro što je usvojen takav Zakonik koji je znatno zakomplikovao i odužio suđenja, a uz to je još i pun neustavnih odredbi.

Godinama su na to ukazivali dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i predsednik Udruženja pravnika Srbije, i dr Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca i predsednik Udruženja tužilaca Srbije. Podržali su ih u tome mnogi advokati, ali i predstavnici vlasti. 

Međutim, i pored svih upozorenja i detaljnih stručnih analiza, uz jasno predočavanje budućih negativnih efekata novih zakonskih odredbi, ZKP je ipak bio usvojen i najpre je počeo da se primenjuje na krivična dela organizovanog kriminala i ratne zločine, a od 1. oktobra prošle godine stupio je na snagu i za sva druga krivična dela.

– Sadašnje Ministarstvo pravde zapravo je samo nasledilo već usvojeni Zakonik. Kada je formiralo radnu grupu za izmenu ZKP-a, procenjeno je da ne bi bilo adekvatno u hodu menjati zakon koji se već primenjuje. Siguran sam da će biti neophodne velike promene. Nikada u našoj stručnoj javnosti nije postojao tako jednodušan negativan stav u odnosu na neki konkretan zakon – kaže dr Milan Škulić.

Komisija koja će predložiti krupne izmene ZKP-a biće formirana tek na jesen, ali već sada postoje detaljne analize, koje su dostavili i sudije i tužioci i advokati. Podneto je više inicijativa za ocenu ustavnosti čitavog niza odredaba ZKP-a, pa postoji opasnost da padnu u vodu svi dokazi koji su pribavljeni na neustavan način.

Za sada je izvesno samo da se od tužilačke istrage neće odustati, iako i dalje nema dovoljno tužilaca, ali bi mnogi detalji u tom modelu istrage mogli da budu promenjeni. Najkrupnije izmene očekuju se u konceptu glavnog pretresa i one bi trebalo da vrate sudu njegovu osnovu ulogu – da utvrđuje istinu.

– U obrazloženju predloga zakona koji ide u Narodnu skupštinu, rutinski se napiše da primena novog zakona ne zahteva dodatna finansijska sredstva. To je u ovom slučaju notorna neistina. Lično verujem u sposobnost naših javnih tužilaca, ali nisam siguran da su samo njihova dobra volja, pravničko znanje i energija dovoljni. 

Odgovorno tvrdim da niz izuzetno loših rešenja novog Zakonika veoma komplikuje i kompromituje njegovu sadašnju i buduću primenu. U praksi se već pojavio i veliki broj pravnih praznina koje se rešavaju metodom štapa i kanapa, a to nikako ne može da obezbedi pravnu sigurnost – kaže profesor Škulić.

Više puta je ukazivao da utvrđivanje istine na sudu ne sme biti prepušteno dokaznom dvoboju optužbe i odbrane, u kojem će pobediti onaj ko je bio ubedljiviji. Već sada je jasno da je na tužilaštvu ogroman teret, a da je uloga suda potpuno potisnuta, kao da se potpuno gubi iz vida da sud donosi konačnu odluku – presudu o krivici i kazni.

Opasnosti ovakvog krivičnog postupka ne kriju se, dakle, samo u detaljima i pojedinim odredbama, već u njegovoj osnovnoj postavci. Naš sagovornik objašnjava gde je došlo do greške u postavljanju temelja, zbog koje se sada ljulja cela zgrada.

– Osnovna mana novog ZKP-a je što njegovi tvorci nisu shvatili da sistem sudske istrage nije moguće preslikati na novi koncept tužilačke istrage, jer nisu isto sudija i javni tužilac. Dokazi iz istrage sada više nisu sudski dokazi, već dokazi javnog tužioca, koji je samo stranka u postupku pred sudom.

 Naš postupak nije „američki” krivični postupak, jer je on iz SAD preuzeo samo neke formalno-kozmetičke elemente, kao što je unakrsno ispitivanje svedoka na glavnom pretresu.

 Ovakva mogućnost korišćenja nesudskih dokaza, odnosno iskaza datih javnom tužiocu, ili čak policiji, na glavnom pretresu, umesto da se svedoci pred sudom neposredno ispitaju, potpuno je nezamisliva u SAD, kao i u većini demokratskih tipova krivičnih postupaka – objašnjava dr Škulić.

Kada se setimo kako je ranije izgledalo ispitivanje svedoka, kada su pitanja postavljali prvo članovi sudskog veća, pa tužilac, pa odbrana i okrivljeni, shvatićemo koliko je novotarija u vidu unakrsnog ispitivanja potpuno nepotrebna. Pitamo profesora šta misli o tome:

– Taj sistem odlično funkcioniše u SAD, ali je to kod nas uglavnom obična fasada. U SAD porota nema predstavu o iskazu svedoka pre nego što se on pojavi pred njima na suđenju. Kod nas sudija može da postavlja pitanja tokom osnovnog ili unakrsnog ispitivanja i da time potpuno poremeti koncepciju i poentu koju su imali tužilac ili branilac – objašnjava dr Škulić.

Zatvor, prison, jail or...bajbok

Zatvor je ustanova gdje se izvršavaju zatvorske kazne po pravosnažnoj i izvršnoj presudi suda. U zatvoru se osobama ograničava sloboda u onoj meri u kojoj je to neophodno da bi se svrha kažnjavanja ostvarila.

Zatvori se diele na Kazneno popravne zavode i Okružne zatvore. Kazneno popravni zavodi se dele na zavode zatvorenog tipa, zavod za žene i zavod za maloletna lica. Svi zavodi (zatvori) se dele, prema tipu obezbeđenja, na zatvore zatvorenog, poluotvorenog i otvorenog tipa ili (i) imaju odelenja zatvorenog, poluotvorenog i otvorenog tipa. Podela zatvora i podela odeljenja unutar zatvora ima za svrhu individualizaciju zatvorske kazne.

Glavne službe u zatvorima su služba za obezbeđenje i služba za prevaspitanje. Nauka koja se bavi zatvorskim sistemima naziva se penologija.

Lice koje izdržava zatvorsku kaznu naziva se osuđeno lice. Pored formalnog zatvorskog sistema u svakom zatvoru postoji i neformalni zatvorski sistem koji stvaraju osuđena lica.

Izvor: wikipedia.org/wiki/Zatvor

A prison or jail  is a facility in which individuals are forcibly confined and denied a variety of freedoms under the authority of the state as a form of punishment. The most common use of prisons is as part of a criminal justice system, in which individuals officially charged with or convicted of crimes are confined to a jail or prison until they are either brought to trial to determine their guilt or complete the period of incarceration they were sentenced to after being found guilty at their trial. 

Outside of their use for punishing civil times, authoritarian regimes also frequently use prisons and jails as tools of political repression to punish political crimes, often without trial or other legal due process; this use is illegal under most forms of international law governing fair administration of justice. In times of war or conflict, prisoners of war may also be detained in military prisons orprisoner of war camps, and large groups of civilians might be imprisoned in internment camps

Sudija za vešanje

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su set od sedam zakona iz oblasti pravosuđa.

Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija uvedena je nova pravosudna profesija – sudija za izvršenje. On će kontrolisati izvršavanje kazne zatvora osuđenih osoba, štititi njihova prava, a učestvovaće i u odlučivanju o beneficijama na koje osuđenici, pod određenim uslovima, imaju pravo.

Zakonom o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera utvrđeno je da se zatvorska kazna može služiti i kod kuće, sa ili bez elektronskog nadzora.

Novim rešenjima regulisano je i pružanje pomoći osuđeniku prilikom pronalaženja smeštaja i ishrane, zaposlenja, dovršavanja školovanja ili stručnog osposobljavanja, uspostavljanja saradnje s nadležnim centrom za socijalni rad zbog davanja novca za podmirenje najnužnijih potreba, kao i pružanja drugih oblika pomoći i podrške.

Izmenama Zakonika o krivičnom postupku, utvrđeno je da policija može da prisluškuje osumnjičene za neko krivično delo samo po nalogu suda, a ne po nalogu javnog tužioca, budući da je Ustavni sud utvrdio da niko ne može da bude prisluškivan bez sudske odluke.

Policija će, na predlog javnog tužioca, moći da presreće i vadi listinge telefonskih razgovora po nalogu sudije za prethodni postupak.

Ukoliko postoji sumnja da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija može da traži obaveštenja od građana, da raspiše potragu za osobom i predmetima za kojima se traga, da u prisustvu odgovornog lica pregleda određene objekte i prostorije državnih organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica, ostvari uvid u njihovu dokumentaciju i da je po potrebi oduzme...

KPZ Niš

Zatvorenici iz KPZ Nis se odrekli obroka u korist ugrozenih od poplava

Zatvorenici iz Niša pokazali su veliku humanost tako što su se odrekli obroka u korist ugroženog stanovništva nastradalog u strahovitim poplavama. Oko 1.000 obroka zatvorenici su poslali ugroženom narodu i ta pomoć je stigla u štab u Sremskoj Mitrovici.

Upravnik zatvora Aleksandar Grbović je rekao za portal Kurira da su zatvorenici njemu uputili pismo s predlogom da se aktiviraju u pomoć nastradalima i on je to, naravno, prihvatio.

"Zatvorenici su mi u pismu rekli da, iako to nisu zaslužili, oni u zatvoru imaju sve - krov nad glavom, mesto za spavanje i hranu, a naši nedužni sunarodnici su u jednom trenutku ostali bez svega. Tako su oni odlučili da se odreknu suvih obroka, koji inače dobijaju nedeljom, i to je već isporučeno tamo gde je potrebno", ispričao je Grbović.

Zatvorenici su takođe zajedno sa zaposlenima u zatvoru išli da odbrane i Šabac.

"150 zatvorenika i 50 zaposlenih u zatvoru su petak i subotu proveli u Šapcu na nasipima kod Silosa i tvrđave i pomagali u odbrani Šapca. Oni su se sinoć vratili u zatvor u Niš, ali su svi potpisali izjave u kojima se stavljaju na raspolaganje da u roku od sat vremena krene bilo gde u Srbiji, gde je pomoć potrebna.

Grbović je ispričao veoma zanimljivu priču i rekao da su zatvorenici, iako odgovaraju za razna dela, veoma besni na lopove koji koriste nesreću drugih i pljačkaju napuštene domove. Kako kažu, najgori su ovi koji kradu u vreme nesreća.

"U neformalnom razgovoru rekli su mi da su kivni na one koji su krali i obijali kuće i da ne bi voleli da ih, kada ih pohapse, upute zajedno na izdržavanju kazne sa njima", rekao je Grbović.

Goli zivot 12.04.2014. Bozidar Spasic 2.deo